U ekskluzivnom intervjuu za Nova.rs, prvom nakon odluke da napusti Srpsku naprednu stranku, bivša ministarka i potpredsednica Vlade Srbije prof. dr Zorana Mihajlović rekla je da Srpska napredna stranka nije više ista organizacija u koju se ona učlanila pre 13 godina. Govoreći o odnosu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ona je navela da on nije isti čovek zbog kog je ušla u SNS, ali da se ne kaje zbog vremena provedenog u toj partiji.
PROČITAJTE JOŠ
Mihajlović je dodala da još nije odlučila da li će formirati pokret ili stranku, ali je naglasila da ostaje u politici i da će imati svoju organizaciju.
Zbog čega ste odlučili da baš u ovom trenutku napustite SNS? Šta je glavni razlog vaše odluke? Vaše kolege iz sad već bivše stranke, uključujući i predsednika, tvrde da da ste to odlučili zato što više niste na ministarskoj funkciji?
Uvek dođe trenutak kad pravite određene odluke i određene promene. Ovo nije ni prva ni poslednja promena u mom životu. Sve je to normalno i to je sastavni deo života, ali možda nije loše na neke stvari podsetiti – ja sam u SNS ušla 2010. godine, dve godine pre nego što je stranka ušla u vlast. Dakle, ta priča da sam ja vezana za fotelju baš i ne pije vodu. Ušla sam u tu stranku zato što sam zaista želela da promenim neke stvari. Posle ubistva premijera Zorana Đinđića ništa više nije izgledalo kako bi trebalo. Bilo je mnogo problema… To je negde razlog zašto sam se tada opredelila da budem deo SNS. S druge strane, ja nisam ušla u tu stranku zato što mi je trebala diploma, jer sam ja i te kako imala svoju diplomu, stečenu na Univerzitetu u Beogradu, niti mi je trebao doktorat. Ja sam već bila doktor nauka. Niti mi je bio potreban stan, jer sam već tada živela ovde gde i dan danas živim. Nije mi bila potrebna bilo kakva privilegija koja se neretko očekuju, a koje neki političari i imaju. Zaista sam postala deo te stranke sa verom da mogu da menjam neke stvari. Vremena su se promenila, ja sam se promenila, stranka se promenila i to je sada jedna nova SNS.
Kakva je to stranka?
To je sada nešto drugo u odnosu na sve ono što je SNS bila na početku svog osnivanja. Dakle, od jedne proevropske stranke, setite se perioda između 2008. i 2012. godine, kad je stranka ulazila u vlast… Svi smo tada želeli da država bude deo Evropske unije, bilo je mnogo energije i ljubavi ka tom nekom putu. Vi danas možete da vidite da je bukvalno taj put gotovo zaustavljen. Čini mi se da ima mnogo više radikalnih poteza, a ne proevropskih. Ja sam svedokinja preobraženja SNS i to se meni ne dopada. To je glavni razlog zašto sam se odlučila na ovaj korak, jer to više nije ona stranka o kojoj sam maštala i sanjala na početku, kad sam postala njen deo. Mislim da će to, u nekom periodu ispred nas, morati da se menja u samoj stranci. To za mene sada postaje prošlost, gledam ispred sebe i šta mogu da učinim za svoju zemlju na neki kvalitetniji i drugi način.
Ta stranka nije bila ista u odnosu na period koji pominjete ni 2018, ni 2019, ni 2020, ni 2021, 2022. godine, a vi ste tek 2023. odlučili da izađete iz SNS?
Najpre, ja nisam želela da donosim odluku odmah kad sam odlučila da više ne budem deo Vlade Srbije. Nisam želela istog trenutka da izlazim iz stranke upravo zbog raznoraznih komentara i napada. Sačekala sam određeno vreme. Mirne glave sam napisala odluku o ostavci za 13 godina koliko sam provela u toj stranci. Vi ste potpuno u pravu, stranka se jeste menjala godinama i ja sam godinama bila u Vladi Srbije. Potpuno je tačno da sam ja jedan od najdugovečnijih ministara i mnogo sam radila. Moje razmišljanje na tu temu je bilo sledeće – trpela sam ozbiljne napade od 2014. godine od ljudi iz sopstvene stranke. Nisam trpela napade od opozicije. Bila sam na naslovnim stranama novina, nazivali su me “fukarom” i sl.. Moje razmišljanje je bilo sledeće: Radiću i dokle god mogu da napravim rezultat, ja ću tu da budem, kad više ne budem mogla, ja ću se odatle skloniti. Poslednja godine mog mandata su godine kad apsolutno ništa nisam mogla da uradim u Ministarstvu rudarstva i energetike. To su godine kad sam bila izolovana, sklonjena. Pošto sam bila Zorana Mihajlović, svaki predlog koji sam dala nije mogao da prođe iz nekih meni neznanih razloga. Ja sam već tada znala da je neću i da ne želim da budem u takvoj Vladi. A sad da odgovorim onima koji kažu ona sad nije u Vladi Srbije pa tako komentariše – kad su se izbori završili, gde god sam bila u medijima, kad god me neko pitao da li ću biti u novoj vladi, ja sam odgovarala da na ovaj način ne želim. To više nije bila Vlada u kojoj sam mogla da napravim rezultat, a ja sam čovek koji pravi rezultate.
Šta su vaši dalji koraci? Pravite li pokret ili stranku?
Ono što sam rekla na oproštajnoj konferenciji za medije u Vladi Srbije i dalje stoji – ja ću i te kako da ostanem u političkom životu Srbije. Moj politički život nije počeo sa SNS i ne može da se završi sa tom strankom. On je počeo još dok sam bila studentkinja, kad sam protestovala protiv Miloševića i borila se za neku bolju Srbiju. Duboko verujem da ne treba da stojim sa strane i da samo gledam šta se dešava. Duboko verujem da moram da se borim za Srbiju u Evropi, za Srbiju sa onima koji su pobednici, a ne sa gubitnicima. Verujem da moram i treba da učestvujem u tome da imamo bolju socijalnu zaštitu, bolju ekonomiju, drugačije razmišljanje o onome što se zove ravnopravnost, jednake mogućnosti. Mi svi zajedno moramo da se borimo oko toga da smanjimo tu agresiju koja postoji u društvu, jer ta agresija stvara mržnju, a ta mržnja rađa bes, a iz tog besa može mnogo toga da nastane mnogo toga lošeg. To je jedan od razloga što sigurno ostajem u političkom životu i uopšte ne krijem, to će sigurno biti neka forma organizacije koja će imati mogućnost da utiče na kreiranje politike u Srbiji. Kako tačno? Da li je to pokret ili nešto drugo? Dajte mi malo vremena i to ću reći. Mislim da su mnogo važniji principi.
Pročitajte još...
Šta biste vi promenili u današnoj Srbiji?
Mislim da je važno da sve one ljude, one obrazovane i kvalitetne, koji su se sklonili ili koji su bili sklonjeni… Veliki deo njih je sklonjen, zato što se pogrdno uvek govorilo o onome što se zove intelektualna elita… Mi njih moramo da vratimo u političku arenu i da ih zamolimo da nam pomognu ako hoćemo da se Srbija zaista razvija. To je nešto što bih ja volela da podržim i volela bih da budem neka vrsta pomoći ljudima koji su se razočarali i sklonili. Ja njih potpuno razumem. Kad pogledate tu vrstu agresije, primitivizam i prostakluk, koji je svuda oko nas, onda shvatite zašto neki ljudi kažu da hoće da se sklone i da neće da budu deo toga. Ali bez ljudi koji predstavljaju mozak ovog društva neće biti napretka Srbije.
Može li taj vaš pokret ili stranka da sarađuje sa SNS? I da li bi ste pristali da budete deo Vučićevog pokreta? Vidite li sebe tu?
Dok sam bila u SNS, ja sam trpela i slušala raznorazne stvari. Rekla sam vam već, ta stranka kao da je promenila svoj kurs i kao da se više okrenula desnoj strani i radikalizmu. Ja ne prihvatam da radikalizam i desničarska opcija budu nešto što će Srbiju da vodi napred. Kako će to izgledati u budućnosti? Hajde da vidimo. U svakom slučaju, ja mislim da Srbija mora da ide ka Evropi.
#related-news_1
Dakle, ne isključujete mogućnost saradnje?
Nisam o tome razmišljala, zaista. Mislim da je mnogo važnije da vidimo šta su tačno principi, da budemo jedinstveniji oko nekih važnih pitanja u našoj državi. Ako možemo da budemo jedinstveni, onda možemo da razmišljamo o različitim vrstama organizacije. Ne znam da li će ovo (njena buduća organizacija prim. aut) biti pokret ili kako ćemo ga nazvati, ali svakako verujem da treba da bude.
Da li bi neko od postojećih opozicionih stranaka mogao da bude vaš partner i ko?
Pošto sam čula i takve spekulacije, najpre želim da naglasim da ne dolazi u obzir prelazak u bilo koju postojeću političku organizaciju, stranku ili pokret. Da budemo potpuno iskreni, ne očekujem podršku ni od pozicije ni od opozicije. Potpuno sam sigurna da ću biti napadana i od jednih i od drugih. Vi kad treba da kažete nešto o opoziciji, vi prosto ne znate šta da kažete. Ko je stvarno opozicija u opoziicji, koliko su razjedinjeni, mogu li oni zaista da budu ujedinjeni oko nekih važnih državnih pitanja? Toliko su se borili da uđu u parlament, skupštinski restoran i šta? Suština borbe je da dođete na vlast nije samo da dođete na vlast, nego da zaista imate određeni plan i program i da imate viziju Srbije u narednih 20 ili 30 godina. Zaista ne očekujem neku vrstu podrške, više očekujem podršku od ljudi koji su sa strane i koji vide problem. Ne možemo baš da kažemo da živimo u idealnom društvu?
Kako ćete ljudima objasniti da Zorana Mihajlović, koja je od 2012. bila ministarka u svim vladama, izuzev u ovoj poslednjoj, više nema veze sa SNS?
Ne mislim da bilo šta tu treba da se objašnjava. Moja politička karijera nije počela 2010. godine. Počela je 1989. godine, kad sam bila studentkinja Ekonomskog fakulteta, tih devedesetih godina, kad sam bila na ulicama i kad smo se borili protiv onih koji su želeli da nas šmrkovima sklanjaju sa ulica. To je ta ista Zorana koja hoće da napravi rezultat za svoju zemlju. Mislim da uopšte nema potrebe da se ljudima bilo šta objašnjava, političari danas dosta potcenjuju građane i građanke Srbije. Nisu ljudi ni glupi da ne vide. Vide, a možda nekad samo ćute.
A koliko je na vašu poziciju uticalo to što ste kao ministarka u Vladi govorili o potrebi da Srbija uvede sankcije Rusiji?
Ne znam koliko je uticalo. Nisam promenila svoj stav, a o tome nisam iskreno razmišljala. Jedno je naša ljubav i odnos prema ruskom narodu. Druga stvar je Putinov režim. To je režim koji je pokrenuo jedan osvajački rat protiv jedne nezavisne države – Ukrajine. Ja sam sigurna da smo mi u duši narod koji ne podržava osvajačke ratove. Svašta smo mi preživeli u našoj prošlosti. I tada i sada smatram da su sankcije trebale da budu izraz našeg usaglašavanja sa spoljnom politikom EU, ali i jasan znak da mi ne podržavamo to što se dešava na teritoriji Ukrajine. Vi trenutno imate 10 miliona ljudi u Ukrajini koji nemaju pristup pijaćoj vodi, imate kontaminiranu i uništenu zemlju. To su strašne posledice. Za mene je bilo prirodno da tako reagujem. Mislim da svaki dan odlaganja pravi određenu štetu našoj državi. Pravi i štetu našem stavom i cilju da hoćemo da idemo ka Evorpskoj uniji i njenim standardima. Kad budemo i ako budemo ikada rekli da uvodimo sankcije, to ne može da izbriše činjenicu da smo mi, uz Belorusiju, jedina država u ovom delu Evrope koja je rekla da nema sankcija za Rusko Federaciju iako ona vodi osvajački rat.
Kome najviše smetao taj vaš stav od ljudi iz vlasti?
Videlo se to po medijima. Svako ko je imao nešto da kaže u medijima na tu temu je i javno o tome govorio.
Kad ste poslednji put razgovarali sa Aleksandrom Vučićem?
Poslednji put smo razgovarali na dan kad se na Glavnom odboru SNS imenovala i predlagala Vlada Srbije. To je bila neka nedelja.
Možete li nešto više da nam kažete o tom razgovoru?
Nikad nisam prepričavala razogovore sa Vučićem. Ne zato što je on predsednik, već zato što to nije u redu i ne bih to radila. I dalje smatram da mu nije lako, ljudski mu želim sve najbolje. Mislim da je on mogao i može mnogo više i kvalitetnije od onoga što istinski pruža. Pogotovo imajući u vidu 2010, 2011, 2012. godinu, one početka kad je SNS ulazila u vlast, celu njegovu želju gde Srbija treba da ide.
Šta nakon svega mislite o njemu? Da li se promenio od 2012?
Promenio se. Promenio se toliko da ja ne želim da budem više u SNS.
Da li postoji neki ključni momenat nakon kog ste sebi rekli to više nije taj čovek i da ne možete sa njim da sarađujete?
Bilo je tih momenata i verovatno je to obostrano. Jednostavno smo se razlikovali u nekim stvarima. Odnosi su uvek kompleksni i oni se grade ili se razgrađuju. Uvek postoje situacije kad sebi kažete da to nije ono što želite.
Da li danas smatrate da je bilo pametno i pozitivno da vežete svoju političku karijeru za njega i SNS?
Ničega se ne kajem. Moj politički život nisam ni počela, niti ću ga završiti sa SNS. Niti mislim da je bilo ko, ko je mene ikada predlagao za bilo šta, ima razlogada se postidi bilo čega što sam radila. Dakle, ne kajem se ni za šta. Daleko od toga da se kajem za sve godine provedene u SNS, ali i u G17 + i sl. Ne gledam na te stvari na taj način. Mislim da mi moramo da menjamo neke stvari i možemo da utičemo na to da bude bolje nego što je slučaj u nekim sektorima danas.
Bilo je primetno tokom svih ovih godina da nemate dobar odnos sa premijerkom Anom Brnabić. Neretko je komentarisala vaš rad, a ono čega se poslednjeg sećamo jeste njena javna kritika zbog toga što se razgovarali sa nama. Od kad datira taj sukob i šta je njegov uzrok?
Ja to nikada nisam krila. Prosto smo različite i ja zaista žalim što mnogo toga nisam mogla da razumem šta ona tačno razmišlja. To vam je kao kad u nekoj ravni imate dve prave koje nikako ne mogu da se spoje i približe. Naši moralni i etički principi su potpuno različiti i to je bilo od samog početka i kad je ona postala premijerka i dan danas.
Jeste pokušali da razgovarate i izgladite odnose?
To nije bilo moguće. Dve prave idu i ne mogu da se spoje.
Nije baš čest slučaj da neko ko je visoko pozicionaran u SNS odlazi iz te partije i odlučuje se na samostalno političko delovanje. Plašite li se da bi mogla da usledi odmazda?
Ne razmišljma o tome. Zaista duboko verujem da svako od nas u toku životu pravi mnogo promena. Mislim da možemo da budemo dovoljno pristojni da takve vrste promena i razumemo.
Ne očekujete naslovne strane i priloge na televizijama posvećene vama?
Naravno da će ih biti. Ja to živim od 2014. godine. Tog se datuma sećam, jer sam tad završila kod doktora. Od te godine ja trpim napade od ‘svojih’, odnosno od SNS. Ja sam te godine optužena da spremam državni udar. Vučić je tada odlazio u Kinu i vi ste imali urednika Informera koji je o tome govorio i imali ste naslovnu stranu “Zorana sprema državni udar. Vučiću ne idi u Kinu”. Za mene je to bilo potpuno novo iskustvo, nisam znala šta se dešava. Onda ste imali specijalne emisije na Pinku, gde su se oni svi smenjivali dan i noć i objašnjavali kako on ne sme da ide u Kinu, da se sprema državni udar i svuda se provlačilo moje ime. Ja sam tad završila u bolnici. Mojoj porodici stvarno nije bilo lako. Nakon toga se osvestite, otreznite i kažete sebi: “Pa, dobro, oni mene napadaju”. Nakon toga se to nastavilo. Uvek je bilo lako napasti Zoranu, jer je Zorana uglavno na te stvari ćutala. Mnogi misle da sam ja ćutala zato što sam bila u ‘fotelji’. Ne, ja sam ćutala i radila svoj posao. Smatrala sam da će oni koji to potpiruju valjda shvatiti da je to mnogo glupo.
Jeste zamerili Vučiću što vas nije branio u tim trenucima?
Ja sam oduvek mislila da nas dvoje imamo poseban odnos. Prvo, mi smo isto godište. Gotovo da smo, kako se to kaže, ispisnici. Mislim da se mi odlično razumemo. I on zna i ja znam da kad neko kaže da neko napušta stranku zbog toga što nije na određenoj funkciji, kao što je on nedavno rekao, onda ja znam da ni on sam ne veruje u to. On odlično zna koliko je energije i rezultata bilo iza onoga što sam ja radila. Nisam mu to nikad zamerila i to nisu stvari koje su uticale na odnos sa njim.
Dok ste bili deo vladajuće garniture, desile su brojne afere – od pada helikoptera, do hapšenja uzbunjavača Aleksandra Obradovića, imali smo Krušik, Jovanjicu, Savamalu. Kako vas ti događaji nisu naterali da preispitate svoje članstvo u stranci? Šta danas mislite o njima?
Ono što sam uvek mislila – da nam svima treba malo više preglednosti i transparentnosti. Mislim da, šta god da se dešava, trebalo izaći i reći kako jeste.
Niste sebi rekli tada da ne možete da bude deo stranke koja, na primer, dopušta rušenje u Savamali? Zbog čega niste tada doveli u pitanje svoje članstvo?
Pa zato što mislim da u ovoj zemlji bi trebalo da rade institucije, a ne stranka. Institucije su najvažnije i one moraju da rade.
Pa je l’ ima sad jače ‘institucije’ u zemlji od Srpske napredne stranke?
Ne bih se složila sa vama. Da je toliko SNS jaka ne bi bilo formiranja ovog pokreta.
Vaš potpis nalazi se na ugovoru za Beograd na vodi? Da li je on pravno ispravan?
On je i te kako pravno ispravan. Svaki ugovor, koji sam ja potpisala, da li on bio u saobraćaju ili građevini, ja sam davala advokatima da se provere. Svi ti ugovori ne mogu da se dese u kabinetu ministra. Oni prolaze određene odbore, zakonodavni odbor, koji je takođe jako važan. Pričam o Vladi Republike Srbije. Dakle, on je pravno ispravan.
Nije li vam čudno što Vučić nije bio taj koji je potpisao ugovor? Videli smo da je slično bilo i kod potpisivanja Briselskog sporazuma.
Ja sam ministarka građevine u tom trenutku. Sve što je vezano za građevinu i saobraćaj sam potpisivala i ne vidim tu nikakav problem. Siniša Mali i ja smo potpisali taj ugovor. On je proveren i on je pravno u redu.
Tad je donet “Lex specialis” kojim je omogućena realizacija projekta “Beograd na vodi”. Tim dokumentom država firmi u kojoj je većinski vlasnik strana kompanija praktično poklonila zemljište, bez nadoknade. Da li stojite iza toga i danas?
“Lex specialis” nije samo rađen za Beograd na vodi. On je tu da ubrza određeni projekat, a ne da napravi izuzetak od nekih zakona.
Ali u ovom slučaju imamo situaciju da je u privatne ruke, investitoru iz inostranstva, dato praktično na poklon atraktivno parče zemlje u Beogradu? Je li i danas stojite iza toga? Da li je to u redu?
Stojim iza svega što je vezano za dokumentaciju, zakone, ugovore. Dakle, za sve ono što je vezano za ministarstvo u kom sam ja radila i te kako stojim.
Kako biste ocenili taj projekat?
Nekome može da sviđa ili ne Beograd na vodi. Lično nisam ljubitelj solitera zato što sam živela u soliteru na Novom Beogradu. Ali s druge strane jesam ljubitelj resotrana, šetališta i uređenog dela. Može da vam se sviđa ili ne sviđa Beograd na vodi, ali on se u svakako radi i funkcioniše. To se jednim delom stvar ukusa, drugim delom se odnosi na razvoj grada. Oni koji vode grad moraju da sednu i da kažu kako grad da se razvija.
Do danas nelegalni objekat, kafana na Pančićevom vrhu nije srušen. U vašem mandatu doneto je rešenje o rušenju, ali nije realizovano zato što je izostala podrška policije iza čega je stajao tadašnji ministar Nebojša Stefanović. Znate li šta se zapravo desilo i čije je to objekat? Evidentno je da to nije Snežana Matković koja se zvanično vodi u knjigama.
Pravog vlasnika ne znamo, ali mi smo sve prijave podneli upravo protiv Snežane Matković i tadašnjeg predsednika opštine Brus Milutina Jeličića. Nije to jedina krivična prijava koju smo podneli, a koja suštinski nije realizovana. To je ta jedna stvar koja negde bi morala da izgleda drugačije. Podnosila sam krivične prijave i protiv predsednika opštine Čajetina. Znate, sad se često govori o tome kako izgleda Zlatibor. Mi smo pre osam godina reagovali na sve to, pa se ništa nije desilo.
Pomenuli smo Nebojšu Stefanovića. Sam predsednik je rekao da je on prihvatio svoju kaznu i gubitak funkcije za razliku od vas. Kako gledate na ta poređenja?
Mnogi su probali poslednjih godina da nas izjednače. Kad smo stajali negde, uvek smo stajali jedno do drugog Nebojša i ja. Mi smo nebo i zemlja. Volela bih da vidim epilog priče o prisluškivanju, da li je naš predsednik zaista prisluškivan, da li Nebojša Stefanović ima bilo kakve veze sa tim zato što to jeste ozbiljna stvar za jednu državu. Ako se tako sada pusti, onda će se to dešavati i u nekom narednom periodu. Mislim da su to ozbiljne stvari i ne znam kako to može da bude oprostivo, bilo institucijama, bilo nekim drugim ljudima. Ali dobro, ljudi različito reaguju.
Imate li kontakt sa ljudima koji su danas u Vladi Srbije?
Imam sa nekim ljudima, ali vam neću reći imena. Zamislite da ih posle prozivaju.
Ukoliko izbori budu održani na jesen ili početkom godine, hoćete li uzeti učešće i kakav izborni rezultat očekujete?
Ja ništa ne radim na brzinu. Mislim da je čak i rano o tome govoriti. Ja sam analitična i radna i polako ređam stvari.
BONUS VIDEO: Zorana Mihajlović prvi put o razlozima napuštanja SNS
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare