0
U intervjuu za dnevni list “Nova” profesorka Vesna Rakić Vodinelić rekla je da uverene da je priključenje našoj državi Evropskoj uniji prazna floskula, te da Vučić ne uvodi sankcije Rusiji, između ostalog, i zbog toga što je Putin popularniji od njega u Srbiji.
Mnogo prljavog veša jedno o drugom izneli su ministar Nebojša Stefanović i bivša državna sekretarka Dijana Hrkalović i to oko saradnje sa verovatno najmonstruoznijim kriminalnim klanom Veljka Belivuka. Njih je za sada samo ispitao Sektor unutrašnje kontrole. Očekujete li da će nadležni organi njihove međusobne optužbe zaista i proveriti?
Pravno posmatrano, radi se o međusobno suprotstavljenim izjavama dva lica, datim van sudskog ili tužilačkog postupka. Izjave su i po načinu saopštavanja i po rečniku, namenjene tabloidnom “ suđenju“, koje u organizovanom društvu spadaju u domen estrade, a ne pravosuđa. Verodostojnost izjava obe strane je upitna, zato što je protiv jedne (Hrkalović) u toku sudski krivični postupak, dok se druga strana (Stefanović) možda nalazi u stanju očekivanja krivičnog progona. Obe strane su zauzimale visoke pozicije u policiji i unutrašnjim poslovima, te mogu imati informacije koje su relevantne za razne postupke koji su u toku, posebno za postupke u slučajevjm Belivuk i Jovanjica.
Nadležno tužilaštvo bi trebalo da analizira obe izjave i da utvrdi šta je i da li je išta relevantno za postupke koji su u toku i da odluči hoće li sudu predložiti da budu saslušani kao svedoci, umesto da javnost, kao što je učinilo, samo obavesti da su u pitanju dve izjave date van pravne procedure. Jesu. Ali se mora otići dalje od te konstatacije i obavestiti javnost o eventunim narednim koracima. To je ono o čemu je trebalo da se izjasni tužilac za organizovani kriminal ili Republička javna tužitejka. Očekivano, odlučili su da ćute, a ćutanje u ovakvom slučaju samo podgrejava ionako toksičnu atmosferu.
Kako vam izgleda odnos tužilaštva prema Slobodanu Milenkoviću, inspektoru koji je otkrio slučaj Jovanjica, a koji je na meti provladinih tabloida? Tvrde da je montirao taj slučaj i da prodaje drogu.
Poziv Višeg javnog tužilaštva u Beogradu inspektoru Milenkoviću da da izjavu kao građanin, povodom tvrdnje Hrkalović da “ radi drogu“, kakav sleng za nekadašnju državnu sekretarku, znači da to tužilaštvo smatra njenu izjavu potencijalno verodostojnom, dok Tužilaštvo za organizovani kriminal ima suprotan stav. Budući da je kod nas tužilaštvo organizovano monokratski, što u krajnjoj konsekvenci znači da poslednju reč ima Republička javna tužiteljka, mogu samo da zaključim da ona neke izjave istog lica smatra moguće verodostojim, a druge ne, bez ikakvog javnog obrazloženja. Otuda, dalje, proističe da se daje prostora javnosti da nagađa, da se Milenković izlaže progonu „državotvornih“ tabloida sa ciljem da se pravno ruinira i diskredituje sudski postupak u slučajevima Jovanjica 1 i 2.. Iako društvena opasnost koja preti, pogotovu Milenkoviću, od tabloidnog proganjaju nije mala, protivrečne poruke koje dolaze iz javnog tužilaštva kao celine, daleko su opasnije. One negiraju suštinu vladine prava- pravnu jednakost i pravnu sigurnost građana. Očigledan je kriterijum političke probitačnosti, a ne vladavine prava.
Kako komentarišete izjave njegovog advokata Zdenka Tomanovića, koji tvrdi da je njegovom branjeniku ugrožena bezbednost, da su sve informacije prijavljene Višem javnom tužilaštvu, a da ono ništa nije učinilo?
Milenkoviću je očigledno ugrožena bezbednost protivrečnim stavovima tužilaštva kao organizacije. Drugi dokazi povećavaju ili mogu povećati stepen te opasnosti. Očekivati, međutim, od Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da se pozabavi zaštitom Milenkovića nije realno pri sadašnjem stanju stvari. Od policije bi, apstraktno gledano, trebalo tražiti procenu ugroženosti njegove bezbednosti. Praktično, međutim, najbliže kolege inspektora Milenkovića znaju bolje, zato ga štite. Javna zapomaganja advokata Đukanovića o toj vrsti zaštite, državi, pravu i slično su čisto su licemerje. On sam je bitno doprineo da pravo u Srbiji ima nedopustivo malu vrednost.
Za koji mesec biće tri godine kako je uhapšen Aleksandar Obradović, uzbunjivač koji je ukazao za malverzacije u Krušiku. Do danas protiv njega nije podignuta optužnica, a on je i dalje pod suspenzijom i mesečno prima platu manju do 20.000 dinara. Praktično je on jedini koji je „nastradao“ u slučaju Krušik. Šta to govori o našem pravosuđu?
Smatram ovo pitanje retoričkim. Obradović je uzbunjivač. Faktički, uzbunjivač je i inspektor Milenković. Mi imamo zakon o zaštiti uzbunjivača, jedan od onih koji se selektivno primenjuju. Zastrašujuće je to što upravo javno tužilaštvo, od svih državnih organa, u Obradovićevom slučaju od uzbunjivača pravi žrtvu umesto ključnog svedoka.
Srbija neće uvesti sankcije Rusiji, tako bar tvrdi predsednik Vučić, a priprema se i otvaranje TV stanice „Raša tudej“ u našoj zemlji. Zašto Vučića više nije briga šta će misliti Brisel?
Uverena sam da je priključenje Srbije EU za ovaj režim prazna floskula za izbornu upotrebu i za održavanje pristupa fondovima EU. Stil autoritarne vladavine blizak je Vučićevom ne samo prošlom nego i sadašnjem njegovom političkom profilu i on ga svakodnevno demonstrira. Sličan se sličnom raduje, nije to nikakva tajna. Stara je to izreka, još iz doba rimske antičke države. Zašto bi Vučić izricao sankcije Putinu koji je u Srbiji popularniji od njega? Rejting i radost zbog sličnosti poklapaju se. Sankcije bi mogle doći u obzir samo ako okolnosti – inflacija, siromaštvo, uskraćivanje pomoći EU – počnu da utiču na rejting više od radosti autoritarne vladavine. Građani su u svakom slučaju u stupici- između bede i naklonosti.
„Moramo“, DS i članovi koalicije „Moramo“ neće ići na konsultacije kod Vučića, a SSP i predstavnici desnice odazvaće se njegovom pozivu. Šta je po vama ispravno?
Postupak predlaganja kandidata za predsednika Vlade regulisan je Ustavom i zakonima. Aleksandar Vučić ima da razgovara s predstavnicima izbornih lista kao predsednik Republike, a ne kao predsednik SNS. U tom svojstvu, ovlašćen je da predloži kandidata za predsednika Vlade „pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista“, kako izričito stoji u čl. 112. Ustava. Ovakva formulacija podrazumeva konstituisanu Narodnu skupštinu, a takva je bila i dosadašnja praksa. U tome je razlika u pristupu stranaka koje ste pomenuli. Ne mogu a da se ne založim za poštovanje procedure, svesna da u autokratiji ona nema vrednost koju ima i mora imati u demokratiji.
Skupština slobodne Srbija čija ste vi članica pristupila je novoformiranoj stranci Zajedno. Da li ćete vi biti politički aktivni u toj novoj organizaciji?
Ne, nisam I neću biti članica „Zajedno“. Skupština slobodne Srbije nije kolektivno pristupila novoj organizaciji, učlanjivanje je individualno. Drago mi je što je osnovana levičarska zelena stranka, i što će „Ne davimo Beograd“ prerasti iz beogradske u nacionalnu političku organizaciju. No, za aktivno delovanje u političkoj stranci nemam više energije, zdravlja, zapravo u sedamdeset godinama nemam više vremena.
Sudeći po najavama, početkom sledeće godine očekuju nas novi beogradski izbori. Opozicija je trenutno, čini se, posvađana. Ima li vremena da se konsoliduje i popravi utisak do tada?
Nisam sigurna da u idućoj godini slede beogradski, možda i drugi izbori. Verujem da je to više u domenu vraćanja nego prognoze koja bi se mogla racionalno argumentovati. „Posvađanost“ opozicije zapravo je opšta „posvađanost“ društva, ima je u vladajućoj stranci koliko hoćete. U ovom društvu ima daleko više blebeta nego ozbiljnog rada. Nije to samo u Srbiji tako. Ovo je jedno od teških razdoblja u istoriji. A mi smo savremenici. Osećamo se nemoćni, uskraćeni, ne vidimo jasnu perspektive, još manje šanse za društveni napredak. Ili ćemo naći najbolje u sebi i među sobom, a to je ljudski, isto kao pronalaženje najgoreg, ili ćemo nastaviti ovako. Od nas zavisi.
BONUS VIDEO Čemu saslušanje policajca Slobodana MIlenkovića?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
