INTERVJU Ponoš: Vučić nije izdržao, a da ne ponizi svoju salonsku opoziciju

Čuli smo šta je vlast ponudila opoziciji na koloseku dijaloga bez posredovanja stranaca. Kako vam to izgleda? Ne izgleda. Nije Vučić izdržao, a da ne ponizi svoju salonsku opoziciju koja se uzdala da će im dati bar nešto. Ako ne da bi njima dao na značaju, a ono bar zbog sebe kako bi glumio suverenistu koji daje opoziciji više sam, nego uz posredovanje stranaca.Nisam zlurad. Bilo bi mi drago da je u tom farsičnom dijalogu postignuto nešto vredno pažnje. I da je Vučić napravio korak u dobrom smeru, bez obzira na motiv. Ali nije. Režim se u tom dijalogu ponašao kao i u pregovorima sa sindikatima o minimalnoj ceni rada. Niti su tamo bili sindikati, niti ovamo opozicija. A nije se ni pregovaralo. Samo se čekalo da vlast saopšti ono što je od početka držala u fascikli.Mislite li da će rezultati biti bolji u delu dijaloga u kojem posreduju evroparlamentarci? Šta očekujete od toga?Trebalo bi, ali nemam prevelika očekivanja. Od početka sam zagovarao pregovore vlasti i opozicije uz posredovanje EU, nasuprot međustranačkom dijalogu u kome predsednik lažne Skupštine izigrava komedijatora. Prevelik je rizik da to bude više komedija, a manje medijacija. S druge strane, dobro je da su evropski posrednici preuzeli obavezu da ponude neka rešenja. To je vredno poštovanja, mada nije zahtevalo traženje genijalnih rešenja. Bilo je sasvim dovoljno da se skoncentrišu na kreiranje mehanizama koji bi obezbedili uslove koji bar podsećaju na one koje imaju u zemljama iz kojih dolaze. To su razumna očekivanja. A to što je letnji odmor potrajao, ne znači da zbog cajtnota opozicija treba da prihvati pristup – uzmi ili ostavi. Odnosno treba da bude spremna da ostavi, ako ne valja i ako nema spremnosti da se to popravi.U ovom trenutku, čemu ste bliži bojkotu ili izlasku na izbore?Narodna stranka se sprema za izbore i na njih će izaći ako bude uslova. Čak i ako se, uz pomoć evropljana, postigne dogovor o popravljanju izbornih uslova to ne znači da treba odbaciti mogućnost bojkota da poslednjeg momenta. Jedno je dogovor, a sasvim nešto drugo njegova implementacija. Niko pri zdravoj pameti ne veruje u rukovanje sa Vučićem. Nije bojkot cilj, ali jeste sredstvo koje treba držati pri ruci.Kako vam izgleda predlog lidera Dveri Boška Obradovića za saradnju opozicije u sedam tačaka? Da li je saradnja sa Dverima za vas uopšte opcija? 

Broj tačaka ne daje na ozbiljnosti tom predlogu. Razumem kreativne motive i tajming pojavljivanja tog predloga, ali bojim se da ne zaslužuje dublje razmatranje. Zadržaću se na samo dve teze iz tog papira. Nije dovoljno da se neko ko se deklariše kao opozicija obaveže da posle izbora neće da sarađuje sa aktuelnoim vlašću. Šta ćemo sa minulim radom? Treba li da ih amnestitramo za dosadašnju saradnju sa režimom i činjenicu da je neke od njih režim stvorio i da ih izdržava? Drugo, zašto bi se neko ko se ovom režimu suprotstavlja na svakom pedlju Srbije obavezivao na nenapadanje onoga ko izgmiže ispod Vučićevih skuta i zanosui ih u svakoj krivini? Naravno da ćemo da ih napadamo. Režim ih ne napada. S režimom imaju sporazum o nenapadanju. Ne može i s nama.Uostalom, ajde najpre da se izborimo za izborne uslove. A kao što ima kandidata za saradnju, tako ima i onih napadanje i za ignorisanje.Uvažavajući pravo svake stranke da suvereno bira svoj put i posvećuje veću ili manju pažnju šta o tim postupcima misli konkurencija, moram da kažem da ja nisam aplaudirao letnjoj ekskurziji Dveri.Kako i sa kim vidite moguću saradnju? Narodna stranka se zalaže za po jednu listu prave opozicije na svim nivoima. Ako bude uslova za izbore, treba da stvorimo referendumsku atmosferu – s jedne strane oni koji hoće da menjaju Srbiju na bolje, a s druge strane ovaj režim i njegovi trabanti. Jasan binarni izbor i na beogradskim i na republičkim i na predsedničkim izborima. To je najbolji scenario i Narodna stranka je spremna da podmetne leđa za tu varijantu. Ali ne zavisi samo od nas da li će biti ta varijanta.Hoćete li biti predsednički kandidat? Da li je bilo razgovora o tome? Stanje u Srbiji je takvo da nemamo taj luksuz da predsednički izbori budu poligon za odmeravanje ličnih ambicija i podizanje partijskih listi. Scenario koji sam izložio u odgovoru na prethodno pitanje podrazumeva da se na svim listama ide zajedno. Providna su i sebična su zalagannja da se npr. u Beogradu ide sa jednom listom, a na republičke izbore sa više lista. Kakvu to poruku šalje opozicionim glasačima? To svakako ne bi bila atmosfera u kojoj se glasač opredeljuje za ili protiv, a o uticaju na izlaznost da ne govorim. Isto se odnosi na predsedničkog kandidata. Treba nam jedan, najbolji, zajednički. I nije merilo da on, njegova stranka i uticajni tviteraši smatraju da je dobar i najbolji. Treba nam kandidat koji može da dobije široku podršku opozicionih partija, opozicionih i neodlučnih glasača. Do takvog kandidata ne dolazi se bajanjem nego dobrom voljom i strukom. Treba da se kompetentno izmeri ne samo ono što kadidati imaju, nego i ono šta sa dobrom kampanjom i bez zabušavanja može da se napravi. Narodna stranka je spremna za takav neultimativan i konstruktivan pristup. To je varijanta vredna strpljenja i razgovora. Sve ostale su suboptimalne.Da li postoji mogućnost da, ukoliko budete izlazili na izbore, Narodna stranka izađe udruženo sa SSP, DS i ostalim strankama iz ovog bloka? Podrazumeva se u scenariju o kome sam govorio.Govorili ste o smrti vodnika Dejana Stojkovića, koji je stradao tokom vojne vežbe na Pešteru. Znate li dokle se došlo sa istragom i hoćemo li ikad čuti istinu od zvaničnika o ovom slučaju? 

Nigde se nije došlo jer se nije ni pošlo. Ništa se tu ne istražuje nego se prikriva od samog početak. Velika je to ljaga koja će ostati na Vojsci krivicom političkog i vojnog vrha. Ljaga će ostati i kad se jednog dana ta stvar istera do kraja. A isteraće se, kad tad. Ostaće zapamćeno da je pripadnik vojske na zadatku izgubio život, a da je neko moćan to hteo da prikrije od javnosti i od porodice zbog svog rejtinga, karijere, suštinski - zbog odsutstva časti. Da je zloupotrebio moć, narušio ugled Vojske, ugrozio moral njenih pripadnika i povredio porodicu starijeg vodnika Stojkovića. Vojska uvek uči iz iskustava. Ovo će biti lekcija kako ne treba. Važno je da u toj lekciji ostanu zapisana konkretna imena.