INTERVJU Ponoš: Sukob je među klanovima SNS, ne kod NS i SSP

Politika 01. apr. 202122:01 > 22:28
Podeli:
Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

"Mi smatramo da bi sa režimom trebalo pregovarati uz posredovanje Evropljana, a ne da vodimo međustranački dijalog. To je inače još jedna bitna razlika između Narodne stranke i SSP. Do nekog uspeha u pregovorima se stiže čvrstim stavom i spremnošću na ponovni bojkot, a olako pristajanje na međustranački dijalog vodi nas ka ćaskanju u maniru rijalitija", rekao je u intervjuu za Nova.rs potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš.

Pročitajte još...

Govoreći o problemima unutar opozicije, odnosno raspravama između Narodne stranke i Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, Ponoš je istakao da nisu izgubljene sve šanse da ove dve partije ipak zajednički nastupe na predstojećim razgovorima sa vlašću, napominjući da pomenute političke organizacije nisu u sukobu.

„Sukob nije prava reč za sadašnji nivo političkih neslaganja između Narodne i SSP. Nadam se da neće ni biti. Sukobi su ono što se dešava među klanovima u okviru SNS“, naveo je on.

U razgovoru za naš portal, Ponoš se osvrnuo i na nedavne rezultate lokalnih izbora u Zaječaru, rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji i o tome šta je potrebno kako bi pregovori sa režimom Srpske napredne stranke bili uspešni.

U prethodnim danima mnogo se govorilo o raspravi između vaše stranke i partije Dragana Đilasa. Zbog čega je problem da pronađete zajednički jezik?

Na prvi pogled izgleda da se radi o razlikama u stavu kako treba pregovarati izborne uslove sa režimom. Narodna stranka zastupa stav da opozicija treba da nastupi sa jedinstvenom pregovaračkom platformom i sa jedinstvenom delegacijom sastavljenom od dva nestranačka pregovarača nespornog kredibiliteta. Politički pregovarački tim imao bi na raspolaganju pomoć eksperata. Koliko sam razumeo, najnoviji stav SSP je da po dva eksperta pregovaraju svaku od nekoliko tema, a da ih svojim prisustvom u sali podržavaju politički predstavnici svih stranaka koje se deklarišu kao opozicione. Uveren sam da je i onima koji to predlažu jasno da dvadesetak opozicionih političara opšte prakse nije od pomoći ekspertima u odmeravanju sa još koloritnijim režimskim horom. To je format kojim se zvanični pregovori obesmišljavaju, a pravi se vode na nekom drugom mestu i moguće od strane onih kojima niko nije dao mandat za to.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Insistiranje na očigledno neracionalnom pregovaračkom formatu, nosi rizik od razjedinjenog nastupa opozicije u pregovorima i ka razvrstavanju u izborne kolone za učešće na izborima za čije uslove tek treba da se izborimo. To bi svakako bilo na štetu uspeha u pregovorima. Prvo jer bi jedinstvena opozicija postigla više u pregovoriima i drugo, jer prerano formiranje izbornih kolona signalizira spremnost da se izađe na izbore bez obzira na uslove.

Mislite li da je rešenje da se javno govori o tim sukobima, imajući u vidu umor glasača od čestih sukoba unutar opozicije?

Ništa ne može da se sakrije. Pogotovu problemi. Mislim da sukob nije prava reč za sadašnji nivo političkih neslaganja između Narodne i SSP. Nadam se da neće ni biti. Sukobi su ono što se dešava među klanovima u okviru SNS. Tamo lete glave, za sada samo doslovno. A politika je inače javna delatnost i odnosi između stranaka nisu baš najbolji primer nečega što bi se odvijalo samo unutar četiri zida.

Zamerate li nešto lično Draganu Đilasu?

Tema su političke razlike, a ne lične zamerke. Ne razumem političku logiku po kojoj je za uspeh u borbi za izborne uslove važnija preporuka neke, čak i ne mnogo jake, političke afilijacije u evropskom parlamentu od opozicionog jedinstva. Na jednoj strani imamo politički kapital stečen bojkotom bez koga ne bi ni bilo predstojećih parlamentarnih izbora, a na drugoj nečiju sugestiju da je pravi momenat da se formiraju ideološke izborne kolone u kojima treba razmestiti udoban ležaj čak i za one kojima je režim na prošlim izborima skupljao potpise. Verujem da se do uspeha u ovom političkom odmeravanju sa režimom izvesnije stiže snagom proisteklom iz jedinstva srpske opozicije nego uzdanjem u obećanja i pomoć briselske opozicije.

Predsednik vaše stranke izjavio je da su “Đilasove grupacije i DS” učestvovale na izborima u Zaječaru. Zbog čega je to sporno?

Narodna stranka je rodonačelnik ideje bojkota prošlogodišnjih farsičnih izbora i ni jednog momenta nismo pravili kalkulacije da li bi od tog principijelnog stava trebalo napraviti izuzetak u opštinama gde smo, bez obzira na nikakve izborne uslove, mogli da napravimo dobar rezultat. Čak smo raspuštali naše brojčano snažne odbore koji su odlučili da idu na lokalne izbore sve sa kreativnim idejama kako da se eventualno sakriju pod nekim drugim imenom.

Nismo hteli da igramo tu prevarantsku igru na teret građana, a u korist nekoliko članova strtanke koji bi ušli u lokalne skupštine ili u lokalnu vlast. Znali smo da se tako odričemo i mogućnosti pristupa budžetskom finansiranju tih odbora. Ako nismo imali razumevanja za prikriveno učešće naših članova na lokalnim izborima, s kakvim pravom bilo ko očekuje da imamo razumevanja za takve poteze neke druge opozicione stranke.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Na tu izjavu reagovao je predsednik DS Zoran Lutovac, ističući da oni nisu učestvovali na izborima, uz poroku da su bivši članovi SNS ulazili u vašu stranku, ali da to ne znači da ste utočište SNS. Ima li takvih među vama?

Ne pravim razliku između direktnog i prikrivenog učešća na farsičnim izborima. Legitimno je da neko drugi pokuša da uveri građane da to nije isto, iako šefovi lokalnog odbora stranke nastupaju na izborima kao nosioci neke GG liste pod nekim maštovitim imenom. Razumem da nije jednostavno odupreti se pritiscima lokalnih stranačkih ekipa, ali popuštanje nosi neku cenu.

Tačno je da u Narodnoj stranci ima nekoliko članova koji su proveli kratko vreme u SNS. Tamo su bili ušli po formiranju te stranke i brzo se uverili da to nije ono čemu su se nadali. Napustili su stranku na vlasti i kasnije ušli u stranku u dubokoj opoziciji. Nisu bili na visokim stranačkim funkcijama, nisu bili na funkcijama u izvršnoj vlasti, nisu se ogrešili o zakon, nisu prekršili bojkot i nisu pokušali da se nađu na listama nekih grupa građana kako bi zaseli u lokalne skupštine.

Ne čini li vam se da je ipak bila greška bojkotovati izbore u tom gradu, imajući u vidu uspeh opozicije u izbornoj trci?

Nije bila greška. A dajmo sebi i vremena da se iskristališe ko je tamo opozicija. Imamo istorijsko pamćenje iz tog grada. To što bi Narodona stranka ušla u lokalnu skupštinu da je izašla na izbore, ne znači da je zbog te sitne vajde trebalo da daje legitimitet tim izborima. Najveća korist od izbora u Zaječaru je ogoljavanje nekih trendova kod glasačkog tela vlasti. Ovaj put SNS u Zaječaru nije uspeo da izvede na birališta čak ni sve svoje sigurne glasače. Tamo gotovo niko nije glasao za SNS iz ubeđenja, a izmigoljili su im se čak i mnogi od onih koji su pod pritiskom dali obećanje da će sigurno glasati za SNS. Zamislite šta bi se desilo da ljudi mogu slobodno da glasaju pa da tada imaju bogatiju izbornu ponudu.

Kako ćete na kraju nastupiti u pregovorima sa vlašću?

Dobro ste formulisali pitanje. Mi smatramo da sa režimom treba pregovarati uz posredovanje Evropljana, a ne voditi međustranački dijalog. To je inače još jedna bitna razlika između Narodne stranke i SSP. Do nekog uspeha u pregovorima se stiže čvrstim stavom i spremnošću na ponovni bojkot, a olako pristajanje na međustranački dijalog vodi nas ka ćaskanju u maniru rijalitija.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Situacija u Srbiji nije za okrugli sto i ćaskanje. Realna politička scena, a nažalost i društvo su polarizovani. Izlazak iz takvog opasnog stanja i iskorak ka normalnosti mora da se rešava u formatu koji je odraz realnog stanja, a to je s jedno strane mi – prava opozicija ovom režimu, a sa druge strane taj režim. To treba da tražimo, a videćemo za šta možemo da se izborimo. Ako malo tražimo, dobićemo ništa. Ako ne nastupimo zajedno, ne možemo da se nadamo značajnijem popravljanju izbornih uslova.

Jesu li definitvno propale šanse da zajedno sa SSP učestvujete u tim razgovorima?

Nadam se da nisu, ali vreme nam curi. Evropskim posrednicima se inače ne žuri. Vučiću još manje. To što mu moćni strani igrači podmeću sitne požare pod skute, ne znači da hoće da ga zapale. Hoće samo da mu pokažu da mogu da ga zapale ako konačno ne uradi ono oko čega su se pogodili. Njima se žuri da im to završi, a nama se žuri da ga sklonimo kako to ne bi završio.

Da li je to uopšte moguće sarađivati nakon jučerašnjeg nastupa lidera vaše stranke?

Vuk Jeremić je samo javno saopštio dijagnozu. To ne znači da Narodna stranka nije spremna da pruži maksimalan doprinos izlečenju.

„EP pokazao da je vreme koketiranja sa Vučićem prošlo“

Kakvu je poruku Evropski parlament poslao usvajanjem rezolucije o Srbiji? 

Da je vreme koketiranja sa Vučićem prošlo i da dolazi vreme istine. Bilo je krajnje vreme da se stvari u Vučićevoj privatizovanoj Srbiji nazovu pravim imenom, To je lepo, ali nedovoljno. Od lepog do dovoljnog posao je opozicije. Uz malu pomoć posvađanih neprijatelja iz vlasti.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar