“Jasno je da se i Vučić i ostatak SNS pripremaju za njegovo distanciranje od stranke i povlačenje sa njenog čela. Ovo je priprema za političku ostavinsku raspravu jer su svi svesni da će doći do ozbiljnog pada političke i ekonomske moći te stranke i svi pokušavaju da sebi obezbede deo nasledstva”, kaže u intervjuu za novine “Nova” lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović.
Govori i o izboru Ane Brnabić za mandatarku nove Vlade Srbije, o sporazumu koji su potpisali Beogard i Priština, ali i o šansama opozicije na novim beogradskim izborima.
Kako komentarišete izbor Ane Brnabić za mandatara nove Vlade Srbije?
Srbija je u faktičkom vanrednom stanju koje Aleksandar Vučić svesno održava mesecima. Ana Brnabić nije mandatar za sastav nove vlade jer ona suštinski nema mandat da odluči ko će biti njen deo a ko neće. Ona je poverenik Aleksandra Vučića za predsedavanje sednicama Vlade i prenošenje naloga koji treba da se sprovedu. Ona je na takvu ulogu pristala i verujem da za nju ta uloga nije beznačajna, ali Srbija od toga nema ništa.
Da li je sporazum oko ulazno-izlaznih dokumenata koji je postignut u subotu između Beograda i Prištine još jedno povlačenje Srbije?
Nemam ništa protiv sporazuma koji omogućava normalno kretanje, rad i život ljudi. Samo je pitanje zašto se na to čekalo pet godina i zašto je ova vlast satanizovala sve nas koji se zalažemo za normalizaciju života na ovim prostorima? Ključni momenat za gubitak suvereniteta države Srbije na području KiM je potpisivanje kapitulacije u vidu Kumanovskog sporazuma. Kad nemate vojnu kontrolu nad svojom teritorijom, kad vam neko nacrta gde više ne smete da uđete, onda više niste vlast. Sve što se dalje dešavalo je samo nastavak razgradnje koja je zaključena briselskim sporazumima, a najnoviji sporazum je samo razrada. Nema srpske policije, vojske, tužilaštva, sudova, notara, energetskog sistema, pozivnog broja… To je činjenično stanje za koje ni Pokret slobodnih građana niti ja lično ne snosimo ni promil odgovornosti. Naša politika je da sačuvamo ono što je ostalo, a što je ipak najvrednije, a to su ljudi. Najvažniji zadatak države je da obezbedi mir i sigurnost za Srbe, poštovanje njihovih individualnih i kolektvnih prava i njihove imovine i našeg kulturnog nasleđa. Svako rešenje koje uključuje ove elemente, a koje ne podrazumeva priznanje nezavisnost od strane Srbije je za nas poželjno. Ovaj region mora da prodiše, moraju da prestanu sukobi oko granica jer jedino što ovom regionu daje šansu jeste brisanje, a ne podcrtavanje granica.
Da li očekujete da zaista bude održana sednica o KiM u parlamentu i šta ćete tom prilikom pitati predsednika države?
Nadam se da će takva sednica biti održana. Od predsednika očekujem samo jedan odgovor. Da li će on, kao politički izdanak SRS i njegovi koalicioni parterni koji su naslednici politike Slobodana Miloševića preuzeti odgovornost za cenu pogrešne politike koja nas je dovela u gotovo bezizlaznu poziciju ili će kukavički gledati kako da problem prebace na generacije koje apsolutno nikakvu odgovornost za to nemaju.
Mislite li da je Kosovo „izgubljeno“?
Zahvaljujući upravo politici Slobodana Miloševića suverenitet države Srbija je, nažalost, izgubljen na teritoriji Kosova i Metohije. To nije pitanje nečijeg mišljenja već činjenica. Počevši od Kumanovskog sporazuma Srbija je taj suverenitet izgubila jer kad nemate vojnu kontrolu nad svojom teritorijom, kad vam neko nacrta gde više ne smete da uđete, onda više niste vlast. Sve što se dalje dešavalo je samo nastavak razgradnje koja je zaključena briselskim sporazumima. Nema srpske policije, vojske, tužilaštva, sudova, notara, energetskog sistema, pozivnog broja… To je činjenično stanje za koje ni Pokret slobodnih građana niti ja lično ne snosimo ni promil odgovornosti. Naša politika je da sačuvamo ono što je ostalo, a što je ipak najvrednije, a to su ljudi. Najvažniji zadatak države je da obezbedi mir i sigurnost za Srbe, poštovanje njihovih individualnih i kolektvnih prava i njihove imovine i našeg kulturnog nasleđa. Svako rešenje koje uključuje ove elemente, a koje ne podrazumeva priznanje nezavisnost od strane Srbije je za nas poželjno. Ovaj region mora da prodiše, moraju da prestanu sukobi oko granica jer jedino što ovom regionu daje šansu jeste brisanje, a ne podcrtavanje granica.
Aleksandar Vučić rekao je nekoliko zanimljivih stvari nakon sednice Predsedništva SNS, između ostalog i da neki funkcioneri SNS sarađuju sa prorežimskim medijima po principu – ti meni objavi sliku, ja ću tebi neki biznis. Zašto Vučić izlazi u javnost sa ovakvim informacijama o svojim saradnicima?
Jasno je da se i Vučić i ostatak SNS pripremaju za njegovo distanciranje od stranke i povlačenje sa njenog čela. Ovo je priprema za političku ostavinsku raspravu jer su svi svesni da će doći do ozbiljnog pada političke i ekonomske moći te stranke i svi pokušavaju da sebi obezbede deo nasledstva. Srbija ne sme da bude plen njihovih unutarstranačkih kombinacija i zbog toga moramo uvek da budemo spremni na brzu reakciju i za nove vanredne izbore, kad god oni bili.
Tom prilikom rekao je i da neke ministre ne može da dobije po dva dana. Da li verujete u to?
Više me brine to što su mnogi ministri i funkcioneri nedostupni pravosuđu već godinama. Brine me to što se pravosuđe ne interesuje da upozna tetku iz Kanade i zašto im je i ko isekao dva minuta sa naplatne rampe. Brine me i što se tužilaštvo ne bavi time ko je pružao političku zaštitu kriminalnim klanovima. To me brine, a to što Vučić nekoga ne može da dobije na telefon me baš briga.
U Srbiji trpe svi
Protestuju poljoprivrednici, ekološki aktivisti, radnici kompanija koje sarađuju sa Linglongom, Novosađani protiv GUP… Proteste u Srbiji imamo konstantno mesecima unazad. Šta to govori i da li postoji neki zajednički imenitelj za sve njih?
Zajednički imenitelj je nepravda. Da, prošli smo kroz teško vreme zbog korone, sada je nastupila ozbiljna ekonomska i energetska kriza, inflacija je svuda u svetu ogromna i nemoguće je da to zaobiđe Srbiju. Ali sve te muke bi i građani lakše prihvatali kada bi znali da se teret tih kriza deli ravnomerno. To u Srbiji nije slučaj. Trpe svi, od poljoprivrednika, preko malih preduzeća i preduzetnika i radnika i sve do krajnjih potrošača. Samo oni koji su bliski vlasti ne trpe ništa, jer nema svetske pošasti koja će okrnjiti njihov profit. To ljudi ne žele da trpe i imaju puno pravo da se bune.
Dragan Đilas je rekao da je izvesno da saradnje sa Narodnom strankom više neće biti, u međuvremenu se i DS distancirala od Ujedinjenih. Da li postoji komunikacija sa demokratama o budućoj saradnji, između ostalog i o narednim beogradskim izborima?
Komunikacija postoji na individualnom nivou jer ni sa kim nemam problem lične prirode, ali saradnja na nivou organizacija je uglavnom limitirana. Pokret slobodnih građana je u prethodne dve godine bio pouzdan saradnik svakome sa kim smo sarađivali, tako će biti i ubuduće. Demokrate su sami odlučili da se okrenu saradnji sa Narodnom strankom koja nama nije ideološki bliska i to je njihovo pravo. Mi sebe u ovom trenutku ne vidimo u tom društvu, ne zato što nekoga ne volimo već zato što su političke razlike tolike da ne mogu lako da se prevaziđu. Kad se nađemo na suprotnim stranama po pitanju spoljne politike i uvođenja sankcija Rusiji, to ne znači da se mi rastajemo samo u ovom trenutku, već i da imamo drastično drugačiju viziju budućnosti Srbije. Partneri ujedinjene Evrope mogu da budu samo one države koje su bile deo istog fronta kad je bilo najteže kao što danas jeste, a onima koji igraju na dve stolice će biti namenjena pozicija duboke periferije. Pre 30 godina takvu podelu sveta nismo prepoznali i zato će Pokret slobodnih građana učiniti sve da Srbija takvu grešku ne ponovi. Takođe nije mala razlika da li danas podržavate održavanje Prajda ili ne. Ne svodi se to pitanje na jednu manifestaciju i jedan dan, već na suštinsko pitanje da li želimo društvo koje toleriše različitost i državu koja nam garantuje ravnopravost ili želimo državu u kojoj većina teroriše manjinu. S obzirom da smo svi u nečemu u nekom trenutku manjina, takvo društvo sistemski proizvodi nepravdu i patnju i takvo društvo nema budućnost. Ako se razilazimo na takvim temama onda je saradnja zaista teško zamisliva.
Gradonačelnik Aleksandar Šapić kaže da ne zna da li će izbori u Beogradu biti ponovljeni u martu, kako je najavljivano. Da li i dalje ostajete pri tome da želite nove izbore?
Naravno, opozicija uvek mora da traži nove izbore. Sve drugo bi bilo nelogično.
Kad je reč o podršci birača, mislite li da danas opozicija stoji bolje ili lošije u odnosu na april?
Rejting će biti rezultat rada i političke ponude, a ne naših želja i projekcija. Mislim da smo izašli iz faze kada se opozicija bavila sama sobom i da ćemo kroz skupštinske nastupe povratiti zaintesovanost građana za politiku i veru da su promene moguće. Mislim da odbornici opozicije u skupštini grada Beograda rade odlične stvari i da ako nam takav rad bude fokus da imamo ozbiljne šanse na sledećim izborima.
BONUS VIDEO: Pavle Grbović o EPS-u
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare