Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) i narodni poslanik Pavle Grbović govorio je u intervjuu za Novu o tome kako vidi saradnju opozicije u narednom periodu i sa kim bi potencijalno ovaj pokret mogao u novi izborni ciklus. Govorio je optužbama Narodne stranke, ali i tome da li na ovaj način pozicionirana opozicija može da pobedi vlast.
Nedavno ste izjavili da je ujedinjenje opozicije „najodvratnija tema“, što je dovelo do brojnih reakcija. Na šta ste tačno mislili kada ste rekli da je ta tema „najodvratnija“. Kakva je bila reakcija drugih opozicionih predstavnika?
Rekao sam da je najodvratnija jer je suštinski besmislena. To je iscrpljivanje u kojem živimo poslednjih godina, gde iscrpljujemo građane našim međusobnim odnosima i na kraju to jedinstvo se ne desi. A, ne desi se jer je ono nemoguće. Sa druge strane, to se ne dešava jer je opozicija neodgovorna, već zato što postoje neke demokratske procedure i pluralizam koji je normalan i prirodan. Mi treba da vidimo da li mogu da postoje polja gde bismo politički sarađivali, makar i na tehničkom nivou, a sa onim organizacijama koje su nam srodne treba da tražimo političku saradnju. Najteže se prevazilaze one sitne političke razlike, to je ono što je najviše apsurdno.
Najteže na kraju sarađuju oni koji su najbliži. Svet ne može da prestane da postoji dok se opozicija ovde ne dogovori oko jedne liste, ne procesuiramo sve kriminalce iz vlasti, pa formiramo prelaznu vladu… Taj luksuz, ne postoji. Moj nastup možda jeste bio oštriji, ali bio je takav jer je to jednom moralo da se kaže. Ako vidite reakcije nakon toga, ne računajući infantilnu reakciju Narodne stranke, sve reakcije bez obzira na jed koji je meni upućen, suštinski potvrđuju moj stav. One potvrđuju da na primer, između PSG i DSS postoje suštinske razlike zbog kojih ne možemo biti na jednoj listi. Niti mi, ili oni i građani žele da nas vide na istoj listi. Bolje je taj balon probušiti sada nego mesec dana pred izbore?
Tokom gostovanja na N1 izjavili ste da Demokratska stranka treba da se opredeli sa kim će sarađivati. Na šta ste tačno mislili i da li ste razgovarali sa liderom DS Zoranom Lutovcem?
Nisam pravio podelu u okviru koalicije da li će neko praviti saradnju sa vlašću ili ne. Nisam tražio da se neko dokazuje na takav način. Moje pitanje za DS bilo je da oni treba da se izjasne sa kojim stranama, sa kakvim političkim organizacija žele da sarađuju. To je njihovo legitimno pravo, nisam ljut na njih, samo sam izjavio da nisam siguran sa kim bi oni razgovorali u okviru opozicije. Imao sam razgovor sa Zoranom Lutovcem, ali to je naša privatna stvar i ja o tome ne želim da govorim javno. To je bila najnormalnija stvar.
Da li to znači da ste praktično upitali DS da li bi sarađivali sa strankama koje su na prethodnim izborima bile okupljene oko liste „Ujedinjeni“ ili na stranke i pokrete oko grupe „Moramo“?
Verujem da koalicija Ujedinjeni neće tako nastupiti na narednim izborima jer su se pokazale velike razlike između recimo PSG i nekih drugih organizacije i recimo Narodne stranke. PSG misli da je Srbiji mesto u EU, a Narodna stranka tu nema jasan stav. Mi ne mislimo da treba da se obraća za pomoć Vladimiru Putinu, koji sprovodi agresiju na međunarodno priznatu državu i koji će biti optužen za ratne zločine. Takođe, ne mislimo da Srbija treba da traži demokratiju u Kini.
Ne smatramo da treba sarađujemo u predizbornim koalicijama sa strankama poput DSS, Dveri ili Zavetnika, ne zato što ih mrzim već zato što ne delim njihove stavove, a Narodne stranka je potpisala deklaraciju o reintegraciji Kosova u ustavnopravni okvir Srbije zajedno sa ovim strankama. Mi mislimo da ta reintegracija nije moguća bez vojne akcije i sukoba sa NATO, oni misle da ili je to moguće, ili da bi u taj sukob trebalo ući što pre. Neke od potpisnica te deklaracija nisu demantovale. To su ogromne razlike i evidentne su. Ne znam zašto se neki od njih ljute kada se one podvuku.
Ima li opozicija šansi da ugrozi SNS, iako bi vama trebalo da nastupa u više kolona? Može li ona da pobedi vlast, najpre u Beogradu?
Naravno da može. Ne pričamo o mojim impresijama, vratićemo se na prošli izborni ciklus. Na prošlim izborima u Beogradu imali smo dve koalicije koje su proevropski nastrojene koje su osvojile oko 33 odsto glasova. Socijaldemokratska stranka koju je predvodio Duško Vujošević osvojila je skoro 3 odsto, a da je prešla cenzus, opozicija bi formirala vlast. Mi smo bili na korak od pobede. Ukoliko na sledećim izborima napravimo logične koalicije, ukoliko se sačuvamo od rasipavanja glasova i ukoliko niko ne priđe od odbornika vlastima, mi imamo put do pobede. Nema razloga da sumnjamo u pobedu kada samo bili na korak od nje.
Internacionalni sekretar Narodne stranke Aleksandar Ljubomirović izjavio je da ova stranka, za razliku od Vas i Dragana Đilasa nastavila da bude opozicija. Kako komentarišete ovu izjavu?
Aleksandra Ljubomirovića ne poznajem. Video sam kada ga je Narodna stranka promovisala kao mladog i obrazovanog čoveka i moram da kažem da sam se obradovao. Bez obzira što nismo ista politička opcija, drago mi kada se neko mlad i obrazovan pojavi na političkoj sceni. Ja mu nisam neprijatelj, već mu je neprijatelj onaj ko ga je instruisao da potpiše izjavu koja je sročena na takav način da bi je potpisao jedino generalni sekretar Radikalne stranke 1995. godine ili Aleksandar Vulin pre dolaska na čelo BIA. Žao mi je što je instruisan na takav način.
Kada je reč o etiketiranju na takav način ko je opozicija a ko ne, nažalost već dugi niz godina Narodna stranka ima poriv da je nadležna za izdavanje opozicionih sertifikata. Srečom, po građane Srbije u to veruje samo Narodna stranka. Sve te priče oko nesloge opozicije ima jedan uzročnik i jedna stranka koja pledira da kaže ko je opozicija, a ko ne. Da li me pogađa to što sa njihove strane dolaze takve konstrukcije? Ne. Mislim da je to irelevantno.
Evropski i svetski zvaničnici sve češće dolaze u Beograd. Evo, danas će se sastati viši savetnik Stejt departmenta Derek Šole sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Deluje da tu nikada nema sastanaka sa opozicijom. Kako vam to izgleda?
Aleksandar Vučić je planski monopolizovao sve velike teme za sebe i trudi se da se predstavi kao jedini relevantan subjekt sa kojim međunarodna zajednica može da razgovora. Sa druge strane, mi moramo više da se uključimo ne zato što ja imam želju da se sastajem sa njima, već zato što nemam poverenje da se najvažnije teme prepuste u ruke Vučića. To što on dogovori ili potpiše, svi ćemo trpeti. On ne sme da bude jedini igrač za našim stolom.
Bonus video: Hoće li opozicija vanredne izbore u Beogradu Ana Gođevac, Dobrica Veselinović i Nikola Jovanović
