Protesti su i građanski i politički. Nakon odbijanja režima da ispuni zahteve oni postaju par exelance politički, kaže u intervjuu poslanik Demokratske stranke Miodrag Gavrilović.
Smatra i da kad bi nedavno podneta krivična prijava protiv generalnog sekretara Skupštine Srbije Srđana Smiljanića bila procesuirana, ona bi sigurno dovela u svom postupku do osuđujuće presude. Govori i o tome šta zaista misli o nedavnom postupku poslanice Narodne stranke Ivane Parlić… A to svakako nije podrška…
Prošlo je godinu dana od konstituisanja ovog saziva parlamenta, kada se opozicija vratila posle skoro dve godine bojkota. Koliko je povratak u Skupštinu doprineo rejtingu i opozicionih stranaka i njihovih poslanika?
Svaka odluka u svoje vreme. Bojkot je imao smisao jer je potpuno ogolio nasilničku prirodu režima, a nastupima u Skupštini smo pokazali da opozicija ume argumentovano da se bori za bolja zakonska rešenja i da je sada postala ozbiljna alternativa režimu.
Međutim, mnoga istraživanja pokazuju da lični rejtinzi pojedinih poslanika višestruko premašuju rejtinge njihovih stranaka, koji su u većini slučajeva ispod ili vrlo malo iznad tri odsto. Zašto je to tako?
Javnost percipira stranke preko ličnosti koje ih predstavljaju. I nije svaka stranka slabijeg rejtinga od svog poslanika ili lidera. To je trenutno stanje koje traje onoliko koliko priča o tome u medijima i javnosti povodom nekih konkretnih nastupa ili izjava. Kada dođe do izbora građani će gledati i stranke i ljude koje ih predstavljaju.
S obzirom da ste već dogovorili saradnju na lokalu sa strankom Zajedno i SRCE i da zajedno učestvujete na tribinama, da li je izvesna koalicija sa tim partijama na narednim izborima?
Demokratska stranka smatra da mora postojati što širi front za uspešno suprotstavljanje nasilnoj vlasti. Zajedno i SRCE su takođe prepoznali da je takav vid saradnje neophodan i naša saradnja je dobar primer.
Verujete li da će vanredni beogradski i parlamentarni izbori biti održani na proleće, kad slede redovni lokalni i pokrajinski, kako je najavio Aleksandar Vučić?
Verujem da će raspisati izbore onda kada bude morao. Sada još ne mora. Da li će to biti u aprilu, ili kasnije, zavisi i od toga kako opozicije bude artikulisala volju građana: na koji način, kojim sredstvima i šta će biti prioriteti.
Pomenuli ste u više navrata da su opozicione poslanice prave „lavice“. Među njih ste ubrojali i poslanicu Narodne stranke Ivane Parlić, koja poslednjih dana na Tviteru targetira tinejdžera pevača i tiktokera Filarija. On zbog toga dobija pretnje smrću. Šta mislite o ovom postupku poslanice Parlić?
Na ovom pitanju se preklapa nekoliko važnih principa. Tačno je da sam u ponedeljak kada je grupa poslanika ispred VJT održala KZM povodom predavanja krivične prijave protiv Srđana Smiljanića, generalnog sekretara Narodne skupštine, rekao da su naše opozicione poslanice lavice koje se hrabro i odvažno bore protiv samog nasilja i u Narodnoj skupštini. One su bile izložene i samom verbalnom i psihičkom nasilju u Skupštini, što je cela javnost i videla. Sa namerom da pokažemo jedinstvo u jednom izuzetno važnom momentu za državu i sam sistem vladavine prava i pravni sistem pomenuo sam imena poslanica koje su na poslednjem zasedanju bile i najaktivnije i učestvovale u sakupljanju potpisa za zahtev (za ocenu ustavnosti izglasanog zakona, ali koji još nije proglašen) i na drugim aktivnostima povodom tog (za mene) važnog pitanja. Pomenuo sam i Ivanu Parlić koja je govorila povodom velikog broja amandmana koje je podnela PG Narodne stranke. Tu je sad jedan princip: da li je dobro i da li treba pomenuti nekoga ko se zalagao zajedno sa svima nama da se ne usvoji Zakon o izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji? Svi opozicioni poslanici su potpisali zahetve za ocenu ustavnosti tog zakona. Svih 84. Pa i gospođa Parlić. Propisan potreban broj za punovažnost zahteva, po odredbama iz člana 169. Ustava RS je 1/3 narodnih poslanika, što je tačno 84. U tom trenutku ja nisam znao za izjavu poslanice Parlić u vezi sa mladićem koji ima profil na Tiktoku. U međuvremenu sam takođe izneo i svoj stav povodom toga: Parlićka nije smela da dozvoli da uopšte bilo koga lično proziva i ismeva (posebno postavljajući fotografiju tog momka u svoj tvit). Njeno pravo da slobodno govori (što je sada drugi porincip koji navodim, a ona se poziva na slobodu govora) nije smela zloupotrebiti i mogla je da iskaže svoje stavove, a da nikoga lično ne targetira. I upravo se u tome i ogleda odgovornost za izgovorenu reč. Očito da poslanica Parlić ne haje za posledice svojih izjava, niti smatra da je uradila išta pogrešno. Mi smo, kao izabrana lica, tu da se bavimo javnim pravom, a ne privatnim stavovima. Posebno je pogrešno što je u svoj tvit stavila fotografiju tog mladića i tako ga direktno prozvala i targetirala kao metu za napad svojih istomišljenika.To je sad već treći pincip – pravo na svoje mišljenje drugih ljudi i njihove stavove. Parlićka mora da zna da je vaša (u ovom slučaju njena) sloboda ograničena slobodom drugih (u ovom slučaju tog momka). Nažalost to nije sve, već je poslanica Parlić nastavila da se (koliko sam sada video) javno prepire, što je sad već četvrti princip – da ste svesni da povređujete ljude i sa tim i dalje nastavljate. Opet, sa druge strane, slabo su i mediji i javnost propratili izuzetno zalaganje poslanica u parlamentu. Iako sam imao nameru da ih sve pohvalim, obodrim i istaknem, jer su zaista hrabre i vredne i ozbiljno doprinose borbi protiv ovog zlog sistema u samom parlamentu (pa i Parlićka) sada je sve to u drugom planu. Niko nije hteo da se tako desi, a najmanje ja. Osim Parlićke, sve te sjajne žene su opet u drugom planu, a to nije ni najmanje pravedno.
Opozicija je podnela krivičnu prijavu protiv generalnog sekretara Skupštine Srđana Smiljanića, zato što vam nije dostavio overeni prepis Zakona o planiranju i izgradnji pre nego što ga je dostavio predsedniku Srbije i tako onemogućio da tražite ocenu njegove ustavnosti pred Ustavnim sudom. Šta mislite da će se desiti s tom vašom prijavom?
Prijava je napisana vrlo profesionalno sa neoborivom argumentacijom. Kada bi bila procesuirana ona bi sigurno dovela u svom postupku do osuđujuće presude Srđanu Smiljaniću. Zato je važno da javnost svojim interesovanjem i upornošću natera VJT da radi u interesu građana. Da štiti narod od države, a ne državu od naroda.
Kakva je sudbina protesta „Srbija protiv nasilja“ i kakve promene možemo da očekujemo od septembra?
Protest je doprineo mnogim faktorima: značajno je smanjena podrška vladajućoj stranci, građani su videli i prepoznali da vlastima nije stalo do odgovornosti, opozicija je pokazala da je funkcionalna alternativa, javnost je videla veliki broj hrabrih ljudi koji su javno govorili na mnogim skupovima u Srbiji, menja se svest ljudi… Od septembra protest će promeniti svoj oblik, jer dosadašnja forma protesta je imala svoj ograničeni kapacitet. Vlast je imala šansu da prihvati sve zahteve i da pokaže da joj je stalo do građana koji traže odgovornost, ali nije. Zato će biti kažnjeni na izborima.
Narodna stranka je među organizatorima protesta, koliko će na buduće akcije opozicije uticati trenutna dešavanja u ovoj stranci, koja se mogu završiti i njenim cepanjem?
Građani nisu na protestima zbog Narodne stranke ili neke druge stranke. Narod je na protestima jer želi odgovornost, promenu i da živi u državi gde se poštuje njihovo dostojanstvo. Protesti, javni udruženi zahtevi, angažovanja i nastupi će biti održani i vođeni sa onim akterima koji to budu artikukisali i koju budu ostvarili potrebnu podršku da se stvori organizovan široki pokret koji će dovesti do promena. Kako se Narodna stranka bude snašla u svemu tome zavisi od njih. Ja im želim svako dobro.
Koja vam je struja Narodne stranke bliža, ona oko Vuka Jeremića ili Miroslava Aleksića?
Najbliža mi je opcija smene SNS-a. U tom slučaju smatram da je Demokratska stranka sada ozbiljan i pouzdan politički protivnik ovom režimu.
Pojedini predstavnici opozicije najavljuju da će političari početi da govore na protestima. Da li to može da koristi ili da šteti protestu, jer su oni od samog starta označeni kao građanski?
Porotesti su i građanski i politički. Nakon odbijanja režima da ispuni zahteve oni postaju par exelance politički. Režim koji ne želi da čuje svoj građane i ne želi da pokaže da mu je stalo do opravdanih i ozbiljnih zahteva ogromnog broja građana, je izabrao samoživost i autoritarnost kao model vladanja. Zato je to sada politički protest. Ali i građanski.
BONUS VIDEO: Miodrag Gavrilović o cenzuri stenografskih beleški u Skupštini