INTERVJU Klemen Grošelj: Događaji na Kosovu mogu da imaju izrazito negativne posledice po obe strane

Kako ste vi razumeli ono što se dogodilo na Kosovu u nedelju?Ovo je bilo veoma neobično videti. Mislim da ovo ne ide na korist niti jednoj, niti drugoj strani. U svakom slučaju, mislim da će uslediti konsekvence od strane onih koji spolja posmatraju događaje, ukoliko ne dođe dovoljno ubedljive interpretacije onoga što se dogodilo i te bi konsekvence bile izrazito negativne i za jedne i za druge.Stiče se utisak da je međunarodna zajednica u ovoj situaciji zakazala i da nije adekvatno reagovala. Predstavnici EU su otišli na Kosovo tek nakon oružanog sukoba, a prema informacijama sa terena KFOR i EULEKS uopšte nisu reagovali?Rekao bih da je to iznenadilo međunarodnu zajednicu. Verovatno su svi zbog ovih pregovaračkih procesa koji su u toku procenjivali da će situacija smiriti. Fokus je sada na Ukrajini i zato je ovo došlo kao iznenađenje. Mislim da je ovo strateška lekcija koja pokazuje da su stvari na Zapadnom Balkanu i dalje nepredvidive. Iako u ovome svemu ima mnogo toga negativnog, ovo će biti pozitivno jer će se veća pažnja posvetiti ovom delu Evrope kako stvari ne bi eskalirale i izmakle kontroli.Svedočili smo propalim pregovorima u Briselu. Stiče se utisak da Zapad nema dovoljno jake mehanizme ili ih ne upotrebljava kako bi podstakao dve strane da se dogovore. Zašto je to tako?Postoje mehanizmi pomoću kojih bi mogle stvari da se menjaju, kako u pogledu srpske strane, tako i u pogledu kosovske. Obe strane su veoma zavisne od EU i Zapada uopšte. Međutim, još uvek se polaže nada da će i jedni i drugi doći do nekog prihvatljivog dogovora i procene su, kako sam čuo, da će do kraja ove godine sve biti rešeno sa nekim veoma jasnim dokumentom ili ugovorom.Ko to očekuje? Brisel ili Vašington?To se više očekuje "preko okeana". Koliko sam čuo, to su njihove procene. Videćemo koliko će te procene biti tačne, lično mislim da ćemo videti nešto drugo. Ja, s druge strane, očekujem da ćete u Srbiji veoma brzo imati vanredne izbore, stoga nisam optimista.A imaju li veze ta očekivanja (da do kraja godine dođe do dogovora) sa izborima koje čekaju EU i SAD naredne godine?Naravno, budimo sasvim otvoreni - naredne godine Evropski parlament praktično će ući u tehnički deo mandata, većina parlamentaraca će biti fokusirana na predizbornu kampanju, tako da ne možete očekivati neke velike odluke. Komisija će obavljati redovne poslove dok ne bude ustanovljen novi parlament, a onda od jeseni naredne godine kreće proces u EU, a tad će krenuti formalna izborna kampanja u SAD.

Kolika je realna snaga EP? Deo javnosti vas percipira kao ljude koji usvajaju deklaracije i dokumenta o Srbiji koja nemaju veliku težinu. I sam predsednik Vučić često sa nipodaštavanjem posmatra to što radite vi i vaše kolege.Takve interpretacije ukazuju na suštinsko nepoznavanje rada institucija Evropske unije. Evropski parlament u pogledu proširenja i spoljne i bezbednosne politike ima veoma limitirana ovlašćenja. Ali kad počne neki proces u EP, na primer o uslovljavanju pristupa fondovima EU sa poštovanjem vladavine prava za zemlje članice, što se desilo sa Mađarskom, koja je očekivala da će proći bez problema, kako sada očekuje i predsednik Vučić... Mađarska je došla u situaciju da joj je više milijardi blokirano zbog mehanizma koji je trenutno na snazi. Razlog je što Mađarska ne ispunjava temeljne uslove u pogledu vladavine prava. Ako ste pažljivo slušali šta je rekla Ursula fon der Lajen - da će sastavni deo procesa pregovora sa EU postati izveštaj o stanju vladavine prava u zemljama kandidatima i na osnovu toga će procenjivati napredak tih zemalja.I EP to usvoji, skrene pažnju Borelju, Ursuli fon der Lajen i ostalima na probleme u Srbiji i na odgovornost predsednika Vučića, a onda uprkos tome, on ostaje jedini sagovornik iz Srbije koji je prihvatljiv Evropi i Zapadu. Kako je to moguće? Pritom je redovni sagovornik ruske strane sa kojom je EU u sukobu, ali to se očito ne tretira kao veliki problem.To Evropa vidi kao problem i postavlja brojna pitanja u vezi sa tim, a srpske vlasti odgovaraju kako odgovaraju. Ako se pitate zašto proces približavanja i pregovora Srbije sa EU traju toliko dugo - tu su vam odgovori. To vam je proces koji sada diktira zemlja kandidat sa usvajanjem temeljnih reformi koje su podrazumevaju taj proces. U Srbiji je problem što se sve svodi na vladavinu prava, a vi imate tamo 35 poglavlja. Jedno pitanje koje je vrlo važno, a koje će biti delikatno za Srbiju, je pitanje lokalne samouprave. I ono je deo pregovora, ali njemu se ne posvećuje dovoljna pažnja. Sva su ta poglavlja veoma važna, pitanje vladavine prava se tiče spremnosti vladajuće elite u nekoj zemlji da li će prihvatiti one standarde koji važe u EU.Pomenuli ste Mađarsku. Deluje da predsednik Srbije ovakav stav prema EU duguje i veoma bliskom odnosu sa premijerom Viktorom Orbanom koji nastupa kao njegov zaštitnik?Evropska unija može da sankcioniše to ponašanje, to se vidi na primeru Republike Srpske. Međutim, to nije pravo pitanje. Pravo pitanje je da li je mudro da Srbija svoju sudbinu stavlja u ruke mađarskog političara koji je svoju zemlju doveo u situaciju da bude blokirana u pristupu EU fondovima. Šta se postiže time da "preigrava" EU? Da li je život u Srbiji bolji? Da li je položaj Srbije u međunarodnoj zajednici bolji? Ja mislim da nije, naprotiv. U Briselu se primećuje ta koordinacija, ali ne samo na tom polju. Ima tu nešto što je čak i više problematično…Šta je to?To je koordinacija oko prenosa političkih praksi iz Mađarske u Srbiju i Republiku Srpsku. Ako pogledate zakone, kao što je predlog Zakona o policiji u Srbiji, nešto slično je u Mađarskoj bilo usvojeno. To su te stvari koje oni međusobno razmenjuju, a ja skrećem pažnju da bi trebalo razmisliti o tome šta je politički cilj Viktora Orbana i da li taj cilj u skladu sa onim što želi Srbiju.Ako pitate predsednika Vučića - jeste. On se posle svakog važnog sastanka viđa upravo sa Orbanom. I on je, kako je to građanima naše zemlje rečeno, "veliki prijatelj Srbije".On je, pre svega, fokusiran na ostvarivanje mađarskih nacionalnih interesa. U ovom odnosu vidim vrlo jasne interese da Mađarska, preko Srbije, igra igru protiv Evropske komisije zbog pitanja koja nemaju nikakve veze sa Srbijom. To je pitanje vladavine prava u Mađarskoj i činjenice da su toj državi, koja se nalazi u dubokoj ekonomskoj krizi usled velike inflacije, potrebni fondovi EU. Ona sada nema pristup tom novcu. Orbanova poruka da Srbija odmah postane punopravna članica EU je PR. To on govori zato što zna takvu odluku nikada neće zaista podržati. On to samo obećava i podrška predsedniku Vučiću na PR nivou. Ako bi on to stvarno želeo, onda bi i na Savetu EU se zalagao za tako nešto. Međutim, koliko ja znam, on to ne radi.BONUS VIDEO: