Nemačka je pouzdan partner Srbije, ali sa ovakvom političkom postavom dalje sarađivati je, ne samo iz ugla Nemačke, već Evrope i sveta, gotovo pa nemoguće, kaže u intervjuu za novine “Nova” poslanik Bundestaga Josip Juratović, iz vladajuće partije nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Kaže i da ovakve izborne neregularnosti kakve su viđene u Srbiji na poslednjim izborima, nije video u svojih pet mandata.
“Vučić je ovim izborima definitivno izgubio svaki kredibilitet ne samo u EU i na zapadu, već i u globalnim razmerama. Čovek koji na takav način vodi politiku i jednu zemlju, ne može biti pouzdan partner ni za koga”, navodi Jutratović.
Videli smo scene nasilja na ulicama Beograda i prekomernu upotrebu policijske sile na protestima povodom izborne krađe. Kako ste vi videli ovaj događaj, da li je vlast na taj način prešla granicu?
Policija je u ovom slučaju u jako nezahvalnoj situaciji da održava red i mir i to treba poštovati. Pitanje je ko i u koju svrhu pravi nered. Ne bi me čudilo da se namerno provocira policija od strane onih koji žele te demonstracije u očima javnosti pretvoriti u haos, kako bi stvorili što ružniju sliku o demonstrantima. Zato je bitno da se demonstranti ne daju provocirati i da ostanu dosledni svojim zahtevima, bez kršenja mira i reda.
Na ovim protestima uhapšen je i veliki broj studenata koji se terete za rušenje ustavnog poretka, iako su zapravo tražili samo ponavljanje izbora zbog dokazanih sumnji u neregularnost. Da li je to zastrašivanje mladih?
Optuživati studente za rušenje ustavnog poretka je po meni suluda optužba, pogotovo kad se radi o opravdanim sumnjama o neregularnosti izbora. Sa studentima, dakle budućom elitom Srbije, sa takvim optužbama baratati, je po meni klasika autokratskih režima pred padom, ako ne sad onda kad-tad. Tu se jasno uočava panika i nemoć vladajućih struktura da uvede mir u izmučenu zemlju. Na drugoj strani se još jasnije vidi odlučnost srpskog naroda da krene jednim novim putem, u jednu bolju budućnost. Jer s ovim režimom nemaju šta više izgubiti.
PROČITAJTE JOŠ:
Zbog ovog događaja prave se paralele između Aleksandra Vučića i Slobodana Miloševica. Vidite li vi sličnosti?
Teško je povlačiti paralele između dve osobe, iako su politički bliske. Lično sam pre više godina imao u dva navrata mogućnost razgovarati sa Aleksandrom Vučićem. Ispočetka sam imao utisak da stvarno želi bolju Srbiju u očima sveta. Međutim, što sam ga duže pratio video sam da se sve više gubi u svojim obećanjima svega i svačega, svima. Tako da je na kraju izgubio poverenje gotovo svih. I u samoj Srbiji je postao rob sistema koji je sam stvorio, a koji više ne može održati. Milošević se svojevremeno, iako pod drugačijim uslovima, birajući koga će žrtvovati narod ili sebe, odlučio za narod. Kako bi produžio vlast za godinu dana. Nadam se da Aleksandar Vučić neće učiniti istu grešku i da će uvideti da njegova uloga i neregularnosti izbora opravdano traže novi izlazak na birališta.
Izbore u Srbiji je i po mišljenju stranih posmatrača obeležio veliki broj neregularnosti. Kako ste vi videli ono sto se dešavalo 17. decembra u našoj zemlji?
Kao predsednik parlamentarne grupe Nemačkog Bundestaga za odnose Nemačkog parlamenta sa zemljama zapadnog Balkana, dugo godina budno pratim razvoj politike i društva na zapadnom Balkanu i često susrećemo neregularnosti u regionu, pogotovo kad se radi o izbornoj trci. Međutim, ovako nešto u mojih pet mandata još nisam doživeo. Kampanju vodi predsednik države, koji čak nije ni predsednik stranke za koju vodi kampanju. Ogromnim uticajem na medijski prostor obmanjuje se javnost u korist samo jedne stranke, a sprovodi ga predsednik države koji bi u jednom demokratskom društvu trebalo da bude nepristran, tj. predsednik svih građana. Štaviše, on sebe predstavlja tako da Srbija bez njega ne može disati. Državom vlada sveopšti strah od raznih ucena. Uterivanjem straha se bave horde siledžija njegovog režima, što je tipično za svaki autokratski režim. Njegova politika se svodi na grčevitu borbu za sopstveni opstanak, koji je sve više samo pitanje vremena. Ovim izborima je definitivno izgubio svaki kredibilitet ne samo u EU i na zapadu, već i u globalnim razmerama. Čovek koji na takav način vodi politiku i jednu zemlju, ne može biti pouzdan partner ni za koga.
Kako komentarišete snimke iz beogradske Štark Arene, dovoženje birača iz Republike Srpske i drugih susednih država, koji su glasali ne samo na republičkim, već i na lokalnim izborima u Beogradu?
Lično sam mišljenja da je nedopustivo da neko odlučuje o sudbini ljudi jedne države u kojoj ne živi. Ali neka to bude na njihovu sramotu. Međutim, ono što definitivno ne ide jeste da neko ko ne živi u toj državi, odnosno nema stalno prebivalište u gradu u kojem glasa, glasa za lokalnu samoupravu. A takvi slučajevi su dokazani. I zato je neophodno, ako se već na državnom nivou ne mogu poništiti izbori, da se to uradi u onim lokalnim sredinama gde su takvi slučajevi dokazani.
Opozicija tvrdi da su izbori pokradeni, ne priznaju rezultate i traže intervenciju Evropske Unije. Šta mislite da li će i kako EU reagovati?
Uzimajući u obzir da se međunarodna zajednica oslanja na svoje posmatrače koji su mišljenja da su izbori sprovedeni pod krajnje upitnim okolnostima, na primer trgovinom izbornih listića, agresivnim napadima na kritične posmatrače u zemlji, kojekakvim ucenama… mislim da bi u svakom slučaju trebalo da insistira ponavljanju izbora. I to pod strogom kontrolom međunarodne zajednice. Ja sam dugo mišljenja da treba dalju saradnju sa Srbijom isključivo voditi preko državnih institucija. Dakle, sa Vladom, ministarstvima i parlamentom, umesto s jednim čovekom. Osim toga, treba dalje pregovore sa EU staviti na led, onoliko dugo dok Srbija ne ispuni Kopenhagenske kriterijume i jasno s time i dalju finansijsku pomoć. Ne može biti da poreznici EU finansiraju autokrate, koji ne poštuju naše demokratske vrednosti u zemlji koja navodno teži biti deo naše zajednice. Na tu temu ću i na parlamentarnoj Skupštini veća Evrope, sredinom januara, u Strasburu govoriti.
Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da strani posmatrači na izborima “lažu i žele da destabilizuju Srbiju”, kad ukazuju na čitav niz neregularnosti. Kome više verujete, premijerki ili njima?
S obzirom na činjenicu da dalja sudbina premijerke zavisi od sudbine Aleksandra Vučića, logično je da upotrebljava istu retoriku kao i njen šef. Po običaju i tipično za autokrate, izluđuju narod koristeći se teorijom zavere “svi su protiv nas jer smo Srbi”. To je gledajući na pomoć koju Srbija dobija spolja, a bez koje bi Srbija davno bankrotirala, apsolutno netačno. Ali, ako bi i bilo tako, onda bi ta Vlada trebalo da se zapita ko je kriv za to i zašto to nisu sprečili. Dakle, u svakom slučaju je ova garnitura po mom mišljenju nesposobna voditi dalje svoj narod. Nažalost, postalo je preočigledno da su spremni žrtvovati budućnost svog naroda kako bi produžili svoju političu budućnost, za koju su svesni da joj se bliži kraj.
Vladajuća koalicija u Nemačkoj je nedvosmisleno osudila neregularnosti na izborima u Srbiji. Kakve to posledice može imati na odnose dve zemlje?
Nije osudila samo vladajuća koalicija, već i sestrinska stranka Merkelinih konzervativaca, koji su do sada podržavali Aleksandra Vučića. Osim toga, nije osudila samo Nemačka, već i zemlje širom Evrope i sveta kad su čuli izveštaje posmatrača i stranih diplomata. Ako je samo pola od toga tačno, onda je situacija više nego problematična. Nemačka je pouzdan partner Srbije, ali sa ovakvom političkom postavom dalje sarađivati je ne samo iz ugla Nemačke, već Evrope i sveta, više gotovo pa nemoguće. Međunarodna zajednica želi jaku i politički stabilnu Srbiju i to je moguće samo na temeljima demokratskih vrednosti, koje su u Srbiji vidno narušene.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da se jedna država brutalno mešala u izbore u Srbiji. Mislite li da li se to odnosilo na Nemačku?
Ne znam po čemu bi se to odnosilo na Nemačku ili bilo koju drugu zemlju EU. Niko od nas nije učestvovao u kampanji, osim eventualno radikali, koji inače podržavaju Aleksandra Vučića i antidemokratske strukture širom Evrope. Ako se neko brutalno mešao, onda to mogu biti samo zemlje kao što je deo BiH, bolje rečeno visoki funkcioneri i Srbi Republike Srpske, Crne Gore, eventualno i Hrvatske. Ali, to smo već osudili.
Po prvi put nakon izbora u Srbiji, izostale su čestitke lidera EU i SAD na pobedi Vučiću i SNS. Kako to objašnjavate?
Prvo, zašto čestitati Aleksandru Vučiću? Pa on uopšte nije bio kandidat za bilo šta, već je zloupotrebio prevremene izbore za svoj politički opstanak. Drugo, načinom na koji vodi državu, a pogotovo u pogledu ove kampanje, niko osim najvećih autokrata ne može poštovati njegovu politiku. I treće, međunarodna zajednica je toliko izigrana politikom više lica Aleksandra Vučića, da s njim niko više ozbiljno ni na istoku, a pogotovo ne na zapadu, ne računa. Previše je bilo jeftine muzike za svaku publiku, po želji. Globalna situacija je preozbiljna da bi svet mogao sebi da priušti još i taj luksuz. Međunarodna zajednica želi Srbiju kao politički pouzdanog partnera, koji će biti faktor mira i stabilnosti u regionu. A to svi već gotovo četiri decenije balkanske krize nestrpljivo očekujemo.
Sve neregularnosti na izborima koje su se dešavale do sada, dešavale su se i ranije, ali posmatrači nisu nikad ovako oštro reagovali. Šta se u međuvremenu promenilo?
Već sam napomenuo da neregularnosti oko izbora na zapadnom Balkanu nisu nista novo. Ali, ovakva brutalna kampanja je do sada bila neviđena. Osim toga, do sada je bio problem i to što opozicija nije spretno nastupila i nije imala tako odlučnu podršku naroda kao sada. U ovoj kampanji je bilo predvidljivo da je posredi borba Davida protiv Golijata, koji je samo na prvi pogled odneo pobedu. U stvarnosti je moralno pobedio David, dakle opozicija. A kad postoji moralna pobeda, samo je pitanje vremena kad nastupa stvarna.
Smatrate li da ima odgovornosti i EU za izborne uslove u Srbiji, s obzirom da dve runde dijaloga koje smo imali do sad nisu donele nikakvo poboljšanje?
Oduvek sam bio mišljenja da ne treba otvarati pretpristupne pregovore bez Kopenhagenskih kriterijuma. Dakle, uspostavljanjem pravnog sistema i zaštitom osnovnih ljudskih prava i slobode. Osim toga, dijalog mogu voditi samo demokratska društva, jer su ona jedina sposobna da stvore i održe kompromis, bez kojeg dijalog nema smisla. Nažalost, do sada se zanemarivalo da demokratija na zapadnom Balkanu nema alternativu. Previše se davalo poverenja nacionalistima za lažne uspehe Briselskih činovnika. Tako da nije samo zapadni Balkan izgubio na verodostojnosti, već i EU. Međutim, u međuvremenu i EU ima ozbiljne probleme sa protivnicima sistema demokratskih vrednosti i to u sopstvenim redovima. Konačno, shvataju ono što sam oduvek tvrdio, a to je da se demokratski sistem Evrope brani i na zapadnom Balkanu, odnosno da svaki ustupak autokratskim organizacijama kriminala i politike nema rezultata i šteti verodostojnosti EU i demokratskim strukturama na obe strane. Zato se EU treba ozbiljnije okrenuti prema demokratama u Srbiji i na zapadnom Balkanu, koji su se uz ogromnu ličnu žrtvu odlučili ne napustiti zemlju već boriti se za nju. Za bolju Srbiju. Baš onu čiji su opstanak ubistvom Zorana Đinđića sprečili baš oni koji danas svom silom žele spreciti srpske demokrate.
BONUS VIDEO: Protesti ispred RIK-a dok god se tamo štrajkuje glađu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare