INTERVJU Ivan Đurić: Država da zaštiti učesnike Mirdite

Politika 20. okt. 202007:02 > 07:38
Podeli:
Foto: Savet Evrope

Tenzije i prateće nemile scene praktično su postale sastavni deo atmosfere održavanja festivala "Mirdita, dobar dan!", pa je tako i ove godine. U intervjuu za portal Nova.rs programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava Srbije i jedan od organizatora festivala Ivan Đurić kaže da je krajnje vreme da država pokaže stav, zaštiti umetnike i slobodnu misao u Srbiji, makar i pod policijskom zaštitom. Neprihvatljivo je, smatra Đurić, dozvoliti desničarima da uništavaju izložbe, a Ministarstvu kulture da sprovodi opštu cenzuru i obračunava se sa umetnicima.

Kulturni događaj „Mirdita, dobar dan!“ koji beogradskoj publici predstavlja kosovsku kulturnu i društvenu scenu biće održan od 22. do 24. oktobra u Beogradu.

Kao i svake godine u javnosti se unapred dočekuje „na nož“.

Foto: Inicijativa mladih za ljudska prava

Gotovo svake godine održavanje ovog festivala praćemo je raznim problemima, pa i nemilim scenama. Da li je isto i sada?

Problem imamo tokom cele godine, ne samo uoči festivala. Grupe koje su protiv bilo kakvog dijaloga sa Kosovom. S obzirom na to da su, uglavnom, bliske vlasti ne mogu javno da komentarišu sporazum u Vašingtonu, na primer, pa se zato sve lomi preko leđa Mirdite.

Prošle godine na dan otvaranja festivala imali smo pokušaj grupe desničara predvođenih Milicom Đurđević iz Zavetnika da upadnu u Centar za kulturnu dekontaminaciju. Sada Đurđević najavljuje sličnu atmosferu pozivajući građane „na otvaranje tog sramnog festivala“.

Foto:Medija centar Beograd

Milica Đurđević se nekako pojavljuje od Mirdite do Mirdite i od izbora do izbora, kada uspe nekako da prikupi potpise. Nigde drugo je u javnosti ne vidimo tokom godine. Ona je postala simbol tog protivljenja održavanju ovog festivala, bez jasne ideje i bez odgovora na pitanje – zašto? Ne vidim razloge zašto se tome protive, jer to je umetnički festival koji spaja ljude, iako oni pokušavaju da ga predstave kao nekakav čin izdaje i promociju antidržavnih ciljeva.

Iz godine u godinu imamo slične scene, pa i ljude koji su glavni akteri. Stiče se utisak da nema napretka?

Napretka nema, zato što nema ni hrabrosti u političkim elitama ni jedne ni druge strane, niti u vlasti ni u opoziciji. Komforno je reći ovi drugi su krivi, oni su zločinci… Sa druge strane, vrlo je teško reći moramo više da se slušamo, da se vidimo, upoznamo, da napravimo neki ustupak, kako bi bolje razumeli onu drugu stranu… Svesni smo svi da je to za političare vrlo teško, jer su na kraju krajeva sami to i napravili. Ali, punih 20 godina niko ne pokazuje nikakvu želju da prekine jednom taj začarani krug, nego imamo provokaciju iz Prištine, na koju Beograd odgovori tri puta jače, pa onda Priština odgovori na to pet puta jače i tako u krug. To su teški problemi, sa njima će neko jednog dana morati da suoči.

Da li ove godine dobijate pretnje?

Ni više ni manje nego prethodnih godina. Ove godine nam je najveća pretnja epidemiološka situacija i radimo sve da ispoštujemo sve mere, kako bi učesnici festivala, ali i posetioci, bili zaštićeni. Nije to problem samo Mirdite, u poslednjih mesec dana imali smo dva ili tri događaja koji su bila meta desničara. Prosto, sa tim smo naučili da živimo i da uprkos tome radimo.

Pored korone, Srbija se bori i protiv prave epidemije fašističkih ideja.

Mislim da te ideje da nismo svi jednaki, da su jedni važniji od drugih, pa i da smo mi Srbi važniji od nekog drugog naroda, nisu nove. Takve i slične ideje dovele su do svih onih događaja devedesetih godina.. Mi nekako vrlo brzo prihvatamo sve te „anti“ ideje, koje su trenutno svetski trend. Anti migranti, anti vakseri, anti LGBT… Svi ti pokreti kod nas se brzo razgranaju, međutim mi sad širom sveta imamo veliki otpor građana. Ovim problemima se ne bave samo policija i državni organi, već se građani masovno uključuju i daju podršku napadnutoj strani. To je ono što nama najviše nedostaje, da građani podrže one ideje koje su suprotne tezama doktorke Jovane Stojković ili Bihalija. To je posebno važno danas u doba korone i ove antivakserske histerije. Moram da kažem da se po tom pitanju ne može očekivati sve od vlasti i države, nešto moramo i sami. Društvene vrednosti su, ipak, važnije od toga šta piše u ekspozeu premijera ili ko su novi ministri. Tako bi bar trebalo da bude…

Kad smo kod države, šta bi po vašem mišljenju ona trebalo da uradi?

Država mora da ima jedinstvenu politiku. Ovo recimo što dolazi iz Ministarstva kulture prethodnih dana je pravo prizivanje jedne opšte cenzure i to je najgori mogući oblik postupanja države. Obračun sa umetnicima, sa udruženjima, sa ljudima koji misle drugačije… Sve je to sasvim suprotno od onoga što bi država trebalo da radi. Ona mora da spreči da se nasilje dogodi i da nam omogući da uživamo u slobodama koje nam garantuje Ustav. Tu mislim i na održavanje Mirdite. Država bi trebalo da reaguje tako što će da nam omogući policijsku i javnu zaštitu. Država mora javno da kaže da je neprihvatljivo da se cepaju radovi, upada na izložbe i preti. Država kroz reči i kroz dela mora da pokaže šta je njena politika. Da li je to sloboda ili politika tipa snađite se sami, nek preživi jači.

Prisustvovali ste sastanku, na kojem je Aleksandar Vučić odao počast albanskim žrtvama čija su tela pronađena u Batajnici. Da li se to može nazvati napretkom?

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Ne mislim da je to napredak i nešto čega ćemo se sećati za dve nedelje, dva meseca ili dve godine. Ono za čime vapimo mi Beograđani, građani Srbije, a pogotovu porodice žrtava jeste da neko od srpskih zvaničnika oda počast u Batajnici, da tu izrazi žaljenje, a zatim pokrene procese koji će utvrditi odgovornost onih koji su organizovali da se sakriju 744 tela na poligonu Batajnica. Ovo je simbol infrastrukture zločina koji i dalje živi. Ta politika koja je inspirisala i podržala ovaj zločin i dalje živi. Nismo je se odrekli ni kao društvo ni kao država. To je ogromna operacija, u kojoj je učestvovao ogroman broj ljudi i niko nije odgovarao. Ratni zločini ne zastarevaju, pa će uvek biti prilike za pokretanje postupaka. Dok god ta politika postoji u Vladi i Skupštini Srbije nećemo ostvariti mir sa KiM, niti možemo postati demokratsko društvo.

Šta mislite o osnivanju novog Ministarstva za ljudska prava, koje je najavio predsednik Srbije?

Moramo da sačekamo da vidimo ko će biti na čelu tog ministarstva, koliko će to ministarstvo biti i da li će imati bilo kakav uticaj u političkom živootu Srbije. Postoje goruća pitanja u oblasti ljudskih prava, možda će to ministarstvo uspeti da reši neka od njih i da ih postavi na agendu Vlade, ali ćemo vrlo brzo prozreti ako je to samo forma, a ne suština. Već u prvih 100 dana Vlade znaćemo da li je to ministarstvo samo formalno napravljeno.

Za kraj, koja je poruka ovogodišnje Mirdite?

Uprkos tome što su putovanja i okupljanja trenutno najneomiljenija stvar na svetu, moramo da napravimo neki novi most između ljudi u Srbiji i na KiM. Moraju da nastave da razmenjuju mišljenja i ideje. Kad god imamo pauzu u dijalogu, u zvaničnom i nezvaničnom, inercija dovodi do toga da se odvajamo. Pandemija donosi novi izazov.