4
“Ideja o predizborima je možda i jedini pravi način u ovom trenutku da ova naša ovako razjedinjena i nedefinisana opozicija povrati i ponovo uspostavi neki kontakt sa potencijalnim biračima. Mislim da je stanje u srpskoj opoziciji katastrofalno i mislim da se ona ponaša kao i vlast - kao neka vrsta elite koja je zauzela i zaposela neke svoje pozicije koje sada užasno čuva i svim snagama se trudi da se niko novi na toj političkoj opozicionoj sceni ne pojavi”, kaže u intervjuu za Nova.rs režiser Srdan Golubović.
Golubović u razgovoru za naš portal podeća na rečenicu Srđana Valjarevića koji je u jednom intervjuu rekao: “Možda smo ovakvu vlast zaslužili, ali ovakvu opoziciju svakako nismo”.
“Predizbori su negde put da ova stvarno anemična, neenergična, nedefinisana ideološki, uglavnom prilično isprljana i već izrabljena opozicija i njihovi lideri malo dožive svoju političku transformaciju. Mislim da su u sprskom političkom svetu apsolutno potrebna neka nova lica. Dok se ne pojave poptuno nova lica, koja nisu isprljana političkim aferama i svim onim što se dešavalo u nekoj prošlosti, za sve nas, pa i tu opoziciju, nema nade.
Mene ta opozicija ne interesuje preterano, baš me briga za njih. Mene zanima ono što nas kao građane ove zemlje očekuje i nadam se da će oni ipak nekako da se dozovu pameti i da dopuste da se naprave ti predizbori i da dopuste pre svega da se pojave neka nova neuprljana politička lica.
Do sada se o predizborima iz opozicije pozitivno izjasnio jedino Nebojša Zelenović, dok smo od člana Narodne stranke Vladimira Gajića čuli da predizbori nisu tema unutar Nardone stranke, niti to zanima SSP, DS… Kako komentarišete to što opozicija očito ne želi da sprovede ovaj predlog?
Mislim da su oni svesni da nemaju poverenje građana Srbije. Mislim da je to samo čuvanje nekih pozicija. Ja ponekad pomislim da naši opozicioni lideri nemaju nameru da ruše Vučića i ovu vlast, nego da sačuvaju neke privilegije koje im u stvari daju mogućnost da nemaju nikavu političku odgovornost, a sa druge strane da imaju neke pozicije. Nekako mi se čini da većini opozicionih lidera odgovara da ova bara bude ustajala i dalje i da su ti predizbori neki kamen koji bi mogao da napravi talas i da razdrma celu političku opozicionu scenu. Mislim da se oni toga plaše, a plaše se zbog toga što bi to možda dovelo do nekih novih ljudi koji bi dobili poverenje građana i u stvari neke od njih poslali u političku prošlost.
Vidite li način da se u ovako kratkom roku, imajući u vidu da su u toku pregovori o izbornim uslovima, ta ideja sprovede?
Mislim da bi odmah na tome moralo da počne da se radi i da bi ti predizbori morali da budu na jesen. To je jedini način da se opozicija pripremi za izbore sledeće godine. Ja mislim da građani koji su okrenuti opozicionom razmišljanju i koji su prirodni glasači tih stranaka od njih očekuju malo više političke odgovornosti, malo više razuma, da se ujedine i dogovore oko nekih stvari, koji su u interesu građana.
“Šapić za mene nije bio neki opozicionar”
Jedan nekadašnji opozicionar prelazi u SNS. Reč je o predsednik opštine Novi Beograd Aleksandru Šapić. Kako vi to komentarištete? Jeste li to očekivali?
Za mene Šapić nikada nije bio neki opozicionar. Bio je u Demokratskoj stranci dok je ona bila na vlasti. Kada više nije bila, on se vrlo brzo se ogradio od te političke stranke i počeo da pravi svoju priču. Mislim da je dugo godina on blizak bilo kojoj vlasti koja postoji. To za mene nije neko iznaneđanje. On za mene nikad nije bio deo opozicije koju ja smatram pravom opozicijom Vučićevoj vlasti.
Mislite li da bi opozicija trebalo da na predstojeće izbore izađe ujedinjeno ili smatrate da je možda bolje da, kada se već ne slažu, idu u nekoliko kolona?
Postoje različita iskustva – u Crnoj Gori se pokazalo da je bilo dobro što su izašli u tri kolone. Mislim da je sada pitanje praktičnih rešavanja nekih stvari, ali prvo bi trebalo da se dogovore oko koje programske i ideološke pozicije mogu da se ujedine. Po meni je veliki problem ove opozicije što je jako malo stranaka koje su jasno ideološki određene. Sa druge strane, imam strašan problem što među njima ima malo levih stranaka i jako malo stranaka koje se bave ekološkim problemima.
Po uzoru na ono što se sada dešava u Zagrebu sa koalicijom “Možemo”, ja mislim da je to neki pravac i nešto što je najbliskije i što bi mogao da bude pravac koji bi ovde mogao da se primeni. Meni je prihvatljiva neka levičarska politička opcija, koja ima visoku ekološku odgovornost u odnosu na ono što se danas u Srbiji dešava.
Koga biste vi voleli da vidite kao kandidata za gradonačelnika Beograda, a koga za predsednika Srbije?
Mislim da su to različite stvari. Voleo bih da je kandidat za gradonačelnika neko ko je taktičan, koji je u stanju da rešava probleme, da ima ukusa da stane na put ovoj kič gradnji koja se po Beogradu trenutno dešava, koji ima visoku profilisanu ekološku svest i da mu taj ekološki program bude veoma važan. Za mene je to neko ko je leve orjentacije i po meni bi to trebalo da bude novo lice.
Može li to novo lice da dobije poverenje građana u ovako kratom roku?
Mislim da je zbog toga ta ideja predizbora jako dobra, jer bi građani mogli da se upoznaju sa novim licima. Mislim da to ne može da bude neko potpuno novo lice u smislu da ga javnost ne poznaje i da bi trebalo da bude neko ko je uspešan u svom poslu i ko ima neku pojavnost u javnosti. Sa druge strane, to je mnogo više bitno za kandidata na predsedničkim izborima jer to mora da bude osoba koja će moći da poveže razlitčite strukture građana u Srbiji, od Subotice do Vranja i da to u stvari bude neka osoba koju ljudi prepoznaju i znaju.
Vidite li vi tu osobu?
Za sada nisam siguran da je vidim i ne znam da li bi neki ljudi koji bi bili moj izbor hteli i imaju li takvu vrstu ambicija. Mislim da u ovom društvu ima obrazovanih, pametnih i elokventnih ljudi, pa i prepoznatljivih koji bi mogli da to budu.
Kakve su šanse da opozicija pobedi na izborima 2022? Veće šanse joj se daju na beogradskim.
Da bi pobedili, prvo moraju da probaju da pobede. Kao i u bilo kojoj drugoj stvari, pa i sportu, moraš da pokušaš da pobediš. Mislim da je njihov stav u ovom trenutku jako odbrambeno pasivistički i mislim da su u stvari oni neka vrsta igrača sa idejom da će da izgube. I onda možda bolje da ne igraju tu igru, pošto će svakako da izgube. Mislim da ova vlast mora na neki način da dobije opoziciju koja će da joj se suprotstavi i u parlamentu i u gradskim i opštinskim parlamentima. Imam utisak da u Beogradu postoji potencijal da opozicija pobedi. Da li je taj optimizam realan, ne znam, ali ja svakako mislim da je Beograd možda dobra prilika da opozicija u jednoj, dve ili tri kolone, pokuša da osvoji vlast.
Koalicija “Možemo” u Zagrebu, koja do pre dve godine praktično nije bila poznata javnosti, sada je koalicija koja je po nekim anketama ima najveću šansu da osvoji vlast.
Šta sve zamerate aktuelnoj vlasti?
Zameram joj svašta – jedno potpuno nerazumevanje onoga šta je pluralizam i demokratsko društvo. Zameram ovoj vlasti što je do te mere politički i društveni prostor radikalizovala i dovela do toga da ako neko za mrvu misli drugačije od njih, njihov je najveći neprijatelj. Mislim da je taj diskurs nešto što meni kao običnom građaninu najviše smeta. Znači, podizanje jedne stalne tenzije i mržnje među sopstvenim građanima da bi se na taj način lakše vladalo.
Ono što zameram vlasti u Beogradu je potpuno devastiranja grada – od Beograda na vodi preko ovih spomenika, pravljenje nekog novog Skoplja. Čini mi se da menjaju ono što je duh ovog grada. Beograd treba da se menja. U Parizu kada su napravili onu modernističku piramidu ispred Luvra, dosta je Parižana reklo da to ne pripada tom prostoru i Parizu, ali se ispostavilo da je taj modernistički prizor bio pogled u budućnost. Ja mislim da arhitektonska rešenja koja sprovodi ova vlast su pogledi u prošlost, a ne pogledi u budućnost. Verujem da neka dobra pametna vlast, treba da menja grad, ali da ga menja da ide napred.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
