INTERVJU Dušan Milenković: Očekujem da studentska borba doživi novu mladost. Stiže nam 50.000 brucoša

U razgovoru za Novu, Milenković je govorio i o mogućim imenima na studentskoj listi, te kaže da je uveren da su uvažili mnoge društvene grupe koji su ih podržale u ovoj borbi.

“Poljoprivrednike, advokate, sportiste kao veoma važnu kategoriju u toj borbi, s obzirom da sportisti uživaju veliku popularnost i poverenje građana. Mislim da sve njih možemo očekivati na listi”, navodi Milenković.

Kako vam deluju procene MUP o broju učesnika komemorativnog skupa u Novom Sadu? Prema njihovom saopštenju tokom 16 minuta tišine ispred Železničke stanice bilo je 39.000 ljudi.

Prilično sam iznenađen. Koliko se ja sećam oni su za onaj prvi veliki protest na Slaviji broj okupljenih procenjivali na oko 28.000, a bilo je preko 100.000 ljudi. Prema sad ovim procenama MUP, da se zaključiti da je u Novom Sadu bilo preko 200.000 ljudi. Očekivao sam da drastično potcene broj ljudi, jer to rade, a s druge strane drastično precenjuju broj kad se okupljaju pristalice Srpske napredne stranke.

Kako vam se čine pomirljive poruke Aleksandra Vučića veče uoči skupa u Novom Sadu i izvinjenje studentima?

Deluje mi kao jedan od retkih pokušaja otrežnjenja u celom ovom ciklusu od pada nadstrešnice. S obzirom da je pravio niz katastrofalnih grešaka, ne samo on, nego i svi njegovi saradnici. Ovde je pokušao da se “vadi” ili “pere”, pogotovu za onu skandaloznu izjavu od pre neki dan o utakmici, kad je potpuno potcenio ovaj trenutak i pustio je da izađe u javnost ta njegova zlonamera prema građanima Srbije i generalno prema Srbiji. To je jedna stvar, a druga je da mi se čini da je to došlo sinhronizovano sa jednom vrstom polupretećih tonova iz međunarodne zajednice, gde se poslala poruka režimu da ni ne pomišlja da pravi neke ekcese i probleme na sam dan velikog protesta. Deluje kao da poruke nisu bile samo javne, da su neke i diplomatskim kanalima došle do njega. Da li u vidu pretnje ili u vidu upozorenja, ne znam, ali izgleda kao da je njegova reakcija posledica takve komunikacije iz inostranstva.

Mislite li da to može biti korak bliže ispunjenju studentskog zahteva za raspisivanje izbora?

Korak bliže da, ali to ne znači da su izbori blizu. Mislim da još neki faktori treba da se dese koji bi naterali Vučića na izbore, s obzirom da po svim istraživanjima javnog mnjenja on te izbore gubi. On to zna, i on ima ta istraživanja, ali ih ne komunicira. Njegov izlazak na izbore bi bilo njegovo mirenje sa tim da silazi s vlasti, a on nije spreman na to. Da bi došlo do toga, trebalo bi da se desi nešto veoma radikalno unutra njegovog sistema ili neki eksterni faktor, ne muslim nužno koji pritiska njega samog, nego koji je potpuno neočekivan, a koji se dešavao u političkoj istoriji.

Kako bi studentska borba mogla dalje da se odvija?

Očekujem da ona sada doživi novu mladost. Svi smo bili svesni da su studenti napravili jedno dva meseca ne pauze, nego recimo lakšeg aktivizma, s obzirom da su imali ispitne rokove. Oni su ih sad završili, od ponedeljka kreće školska godina na fakultetima, a to znači da će onih 50.000 brucoša koji su jedva čekali da se pridruže studentskom pokretu konačno dobiti tu priliku. Verujem da će oni da donesu jednu novu energiju, jer su to ako se sećate oni srednjoškolci koji su se pridružili studentima. Druga stvar, studenti koji su već duboko u studentskom pokretu, sad više nemaju ispite, oni će se vratiti spremanju izbora, a ja znam da spremaju izbore. Zato zaista očekujem nove stvari.

Objavljene su informacije da postoji podeljenost studenata, na način da jedna grupa smatra da treba nastaviti sa intenzivnim zahtevima za raspisivanjem izbora, dok druga strana misli da je taj zahtev došao preuranjeno i da je prethodno trebalo jačati veze studenata sa građanima, radnicima, poljoprivrednicima… Da li vi imate takve informacije?

U studentskom pokretu postoji izraženi pluralizam, a to je nešto što mi kao društvo nismo imali prilike da gledamo previše. To je nešto što je već vanredno novo, a iz tog pluralizma vi možete očekivati svakako da se te političke ideje, politički stavovi i političke pozicije menjaju i koriguju. To je slučaj ne sada, već od početka studentskog pokreta. Oni su od starta imali različite i stavove i ideje i preglasavali se, ali sve u skladu sa tim njihovim procedurama. Kod ove stvari koju ste pomenuli, a to je kuda dalje, koliko sam razumeo njihove javne nastupe u poslednje vreme, oni su studentsku listu manje, više zatvorili. Ja sad ne mogu da zamislim da se od toga odustane. Jedino logično je da nastave dalje s tim procesom.

Pomenuli ste studentsku listu. Mislite li da bi govornici sa komemorativnog skupa u Novom Sadu, mogli biti na vodećim mestima na njoj?

Ne bih to da komentarišem, zato što ja imam poluinformacije oko toga ko se na listi nalazi. Meni niko od tih ljudi nije tako nešto rekao, niti sam od studenata koji su učestvovali u sačinjavanju liste dobio takve informacije. Ono što znam je da su ti ljudi sigurno izabrani po kriterijuma koje su studenti objavili, tako da jedan ozbiljan broj ljudi možemo da isključimo. Sigurno znam da će tu biti profesori, a koliko će tih profesora biti, ne znam. Na kojim će pozicijama biti, takođe ne znam. Ono što vidim kao dobru stvar jeste da su uvažili mnoge društvene grupe koji su ih podržali u ovoj borbi, poljoprivrednike, advokate, sportiste kao veoma važnu kategoriju u toj borbi, s obzirom da sportisti uživaju veliku popularnost i poverenje građana. Tako da mislim da sve njih možemo očekivati na listi, pitanje je samo na kojim pozicijama, jer je to važno i da vidimo kako će ti ljudi zajedno funkcionisati.