4
"Kad se bavite politikom u Srbiji, onda morate da ukalkulišete i to da mogu da vas uhapse. Ova država može da uhapsi koga god hoće bez ikakvih dokaza, kao što može i da pusti Veljka Belivuka i njegovog prvog saradnika, pošto ubiju čoveka u centru Beograda. Šta mislite koliko danas ljudi u Srbiji razmišlja na način: 'E, kad bi onom Đilasu ili Mariniki skinuli glavu, koliko bi Srbiji bilo bolje'. Od toga da to neko kaže do trenutka da neko nešto zaista uradi je veoma malo potrebno", rekao je u intervjuu za Nova.rs predsednik Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas.
Pred opozicijom je nova bitka za Beograd, a prognoze govore da u najvećem gradu u Srbiji postoje ozbiljni izgledi da se ugrozi vlast Srpske napredne stranke. Neposredno pred održavanje prethodnih izbora u prestonici, njen bivši gradonačelnik, Dragan Đilas, najavio je povratak u političku arenu, nakon čega je ponovo postao „omiljena tema“ Aleksandra Vučića i prorežimskih medija. Danas, gotovo četiri godine nakon ponovnog ulaska u politiku, lider Stranke slobode i pravde ističe da se ne kaje što je to učinio, jer, kako kaže, cilj mu je da niko u Srbiji ne doživi hajku kroz kakvu on prolazi.
Pročitajte još...
„Želim da naglasim da greši svako ko misli da ga neće ovo ludilo zakačiti, ukoliko se ne bavi politikom i ako samo gleda svoja posla. Ljudi, na kraju će to zlo zakucati i na vaša vrata – da li ćete ostati bez posla ili će vas neko terati da radite neke stvari da dobijete posao, da li ćete biti na ulici dok se ovi kriminalci međusobno ubijaju ili ćete živeti u Srbiji kad krene epidemija i raspadne se zdravstveni sistem… Svejedno je, ali će u svakom slučaju to zlo doći da naplati i vama deo cene za njegovo postojanje“, navodi on.
U intervjuu za naš portal, lider SSP Dragan Đilas osvrnuo se i na odnose unutar opozicije, na navode da je u sukobu sa predsednikom Narodne stranke, Vukom Jeremićem, kao i na izjave predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da u saradnji sa klanom Veljka Belivuka progoni njegovog sina.
Neizbežna tema razgovora sa predsednikom Stranke slobode i pravde, bila je i afera „Palma“, koju je pokrenula potpredsednica SSP, Marinika Tepić, ali i odluka njegovog nekadašnjeg saradnika, Aleksandra Šapića da pređe u Srpsku naprednu stranku.
Ostalo je manje od godinu dana do izbora, a opozicija ne deluje ujedinjeno. Ko je kriv za to?
Pitanje je kad će uopšte biti izbori. Postoje zakonom predviđeni termini za održavanje predsedničkih i beogradskih izbora, ali niko ne može da tvrdi da oni neće biti raspisani ranije, u slučaju da vlast proceni da joj to odgovara. Dobar deo opozicije nastupa zajedno i mislim da je ta činjenica nedovoljno prisutna u medijima i javnosti. Podsetiću vas i da postoji šest organizacija koje su našle zajednički jezik kad je u pitanju dijalog pod pokroviteljstvom Evropske unije. Organizacije koje nisu prihvatile da budu deo toga su svoju odluku uglavnom bazirale na činjenici da ne žele saradnju sa onima koji su učestvovali na izborima. Mi iz Stranke slobode i pravde smatramo da je neophodna saradnja među opozicionim organizacijama i da bi bilo veoma dobro da se na izbore, posebno beogradske, izađe sa jedinstvenom listom. Verujem da je to moguće, s obzirom da ne vidim neke velike razlike među većinom opozicionih stranaka, izuzev po pitanju ko je učestvovao na izborima, a ko nije. Ljudi to traže od nas. Građanima je najvažnije da se vlast u Beogradu promeni, a to sa jednom listom možemo da uradimo. Isto tako smatram da svako ko kaže da je za jedinstvenu opoziciju, ali posle toga navede neke uslove, zapravo ne podržava tu ideju.
S vremena na vreme možemo čuti da jedinstvo opozicije sputava vaša želja da budete njen lider. Je li to zaista vaša ambicija?
O tome koliko ja želim da namećem sebe kao lidera govori činjenica da je u mojoj stranci Marinika Tepić koja je ubedljivo najpopularnija političarka u Srbiji, a meni to ne smeta. Naprotiv – veoma sam srećan zbog toga. S druge strane, Stranka slobode i pravde jeste najveća opoziciona organizacija, sa najvećim brojem potencijalnih glasova. Međutim, mi to nikad nismo potencirali, niti smatrali bitnim. To što bismo mi sutra imali sami u parlamentu oko 40 poslanika, šta bi to promenilo u Srbiji? Nama je potrebno 126 poslanika koji će u datom momentu glasati za promenu sistema u kome živimo.
Da li postoje neka istraživanja na osnovu kojih bazirate izjavu da biste imali 40 poslanika? Nedavno ste reagovali na istraživanja Ipsosa i Faktor plusa, koji su vam dali znatno niže procente. Rekli ste da oni lažiraju podatke za SNS.
Izneo sam svoj stav o Ipsosu i Faktor plusu. Mogu oni koliko hoće da odgovaraju sa tim vučićevskim floskulama, da sam ja moćan čovek i da su oni u strahu… Umesto toga neka potroše vreme kako bi objasnili konkretne činjenice: Da li je Ipsos predvideo pred prošle beogradske izbore da će Demokratska stranka sama osvojiti sedam odsto podrške?Jeste. Jesu li završili na 2,2 procenta u koaliciji sa Tadićevom i Živkovićevom strankom? Jesu. Jesu li naveli četiri dana pred izbore da će lista koju sam ja tada predvodio u Beogradu uzeti 13,4 odsto glasova? Jesu. A mi smo dobili 19 odsto. Da li Ipsos radi istraživanja za NDI u kojem navodi da u Srbiji ima ukupno 4 miliona i 350 hiljada birača I da na izborima glasa 72 odsto u Srbiji prisutnih ljudi? Faktor plus je predviđao stranci Nenada Popović dva odsto podrške, iako 99,9 odsto ljudi u Srbiji ne zna da ona uopšte postoji. I jedni i drugi predviđaju Vučiću oko 60 odsto podrške, što na izlaznost od 3,5 miliona birača, koliko će ih sigurno učestvovati na izborima, iznosi 2 miliona i 150 hiljada. To je za 200 hiljada više glasača u odnosu na ono što je dobio na prošlim, pokradenim izborima. Nek oni na ta pitanja odgovore umesto što šalju te poruke.
S druge strane, kad je reč o snazi opozicije, ja govorim na osnovu istraživanja koje radi više agencija koje sarađuju sa nama.
Koje su to agencije?
Ne mogu da pričam o imenima agencija. Kad bih izašao sa istraživanjima i njihovim autorima, koji navode da Vučić nema 60 odsto podrške, isti bi u roku od mesec dana ostali bez svih svojih komercijalnih klijenata. Zato je besmisleno pričati o tome. Jednog dana, kad se promeni vlast, mi ćemo saopštiti ko je prihvatio da sarađuje sa nama. Mogu samo da vam kažem da sprovodimo istraživanja na mesečnom nivou za Beograd i Srbiju.
I šta pokazuju najnoviji rezultati istraživanja?
Oni pokazuju da je u Beogradu SNS, pre ulaska Šapića u tu partiju, imala zajedno sa SPS-om 42 odsto podrške. Istraživanja pokazuju i da je potencijal opozicije, na izlaznost od preko 900.000 birača, negde oko 53 procenta podrške.
To pod uslovom da opozicija nastupi ujedinjeno?
To je pre svega pod uslovom da izađe bar 900.000 birača. Naravno da bi jedinstvo opozicije povećalo verovatnoću da glasa više ljudi. Što se tiče Srbije, mi pošteno kažemo da stranke koje čine vlast imaju zajedno 48 ili 49 odsto, što je dovoljno za formiranje vlade. Mi to ne krijemo, ne iznosimo netačne podatke. Da situacija nije onakva kakvom je predstavljaju, možete se uveriti i sami kad krenete po Srbiji. Narod će vam svuda reći da je postalo neizdrživo, svaki seljak će vam reći da mu je loše i da ova vlast ne radi ništa. To su činjenice.
U prethodnom periodu često se govorilo o sukobu sa Narodnom strankom i Vukom Jeremićem. Zbog čega je došlo do toga?
Od nas niko nikad nijednu negativnu reč nije rekao o bilo kojoj opozicionoj organizaciji, pa ni o Narodnoj stranci. Ta stranka ima veliki broj sjajnih, poštenih i hrabrih ljudi.
U kakvim ste odnosima sa Jeremićem? Da li ste ikada uspeli da zaboravite vaš sukob iz doba Demokratske stranke?
Zaista ne razmišljam o tome i ne bih trošio vreme na takve stvari. Svi ljudi koji se iskreno bore za promenu ove vlasti su, po mom mišljenju, heroji. Zašto? Zato što zbog toga trpe njihovi i životi njihovih porodica. Znate, nije to lako izneti. Bez obzira da li se slažemo međusobno, Vuk, Lutovac, Pavle Grbović, Zelenović, Obradović i ja, mislim da ta njihova borba, pod ovakvim okolnostima, zaslužuje ogromno poštovanje. Prirodno je da nemamo iste stavove, jer da je drugačije svi bismo bili u istoj stranci. Nažalost, mediji različito mišljenje u opoziciji proglašavaju raskolom, svađama i raspadom. Primetno je insistiranje na tome.
O tome se govori, jer su primetna neslaganja po određenim pitanjima. Zašto je do njih uopšte došlo?
Neslaganje nas i Narodne stranke jeste po pitanju saradnje sa strankama koje su izašle na izbore. Neko će reći i da se ne slažemo oko termina “revanšizam”, jer za Stranku slobode i pravde ta reč ne postoji. I biće u pravu. Za nas postoje pravo i pravda. Naravno i Zakon o lustraciji, koji neće sprovoditi političari, već ljudi koje će država ovlastiti da to rade. Mislim da ljudi koji su huškali narod na mržnju, dizali tenzije i agresiju,obavljajući javne funkcije ili predstavljajući se kao novinari, ne smeju to više da rade. Da li zaista neko misli da bi jedan Dragan Vučićević, Milovanović, Sarapa ili Marić trebalo da se i ubuduće bave novinarskim poslom? Oni se ni sad ne bave novinarstvom, već su propagandisti. Sutra propagandista neće biti, postojaće samo novinari koji će slobodno raditi svoj izuzetno odgovoran posao.
Oni bi vam na to odgovorili da pretite i da koristeći pretnje nikada nećete doći na vlast.
Čime im se preti? Insistiranje da mediji funkcionišu u okviru zakona i etike ne može da se zove pretnja. Dragan Vučićević priča da je preko trideset mojih tužbi, koliko sam ih podneo zbog laži protiv Informera, zapravo pritisak na slobodu medija. Po svakoj presuđenoj sud je utvrdio da su lagali. Znači, ako tužiš jer lažu sa namerom, gušiš sobodu medija!? Pa neće biti da je tako. Evo, nedavno sam dobio presudu protiv Informera za naslovnu stranu na kojoj piše da sam “majmun i pi*ka”. Da li vi zaista mislite da su oni koji stoje iza takve naslovne strane novinari i da bi trebalo da nastave da se bave tim poslom? Oni koji su objavili i da sam angažovao ukrajinske specijalce da pucaju u narod, da moje trojke upadaju u kuće, da siluju i pljačkaju i da želim da ubijem sina predsednika države? Posle svega što prolazim svaki dan, ja se i dalje zapitam kako je moguće da se tako nešto objavi. Da li zaista neko misli da bi Pink i Happy sutra trebalo da imaju nacionalnu frekvenciju, posle svega što rade svaki dan, uništavajući živote svima koji drugačije misle?
„Nema spora sa Demokratskom strankom“
Šta se desilo sa Demokratama. Upućeno vam je pismo sa zahtevom da prestanete da pokušavate da im preuzimate članstvo. Kako ste rešili taj spor?
U pitanju je bio nesporazum. To je potvrdio i Saša Paunović. Predsednik DS, Zoran Lutovac, je jedan častan čovek i svi zaboravljaju da je preuzeo stranku u trenutku kad je ona dobila dva odsto na beogradskim izborima, zajedno sa Tadićevom i Živkovićevom strankom. Oni koji su ga napadali su danas optuženi za silovanje, pišu kolumne za Kurir ili su Vučićevi ministri. Svi oni su svojim potezima dodatno potvrdili da je Lutovac bio u pravu. Što se tiče naših odnosa – Demokratska stranka ima svoju politiku, koja ima sličnosti sa našom i mi odlično sarađujemo.
Obećavate promenu vlasti posle prvih sledećih slobodnih izbora. Na kojoj funkciji biste vi bili?
Svi oni koji unapred razmišljaju o funkcijama, nikada na te funkcije neće doći. U pitanju je pogrešan pristup. Moje razmišljanje se svodi na ideju promene režima i sistema.
Dakle, ne razmišljate o ideji da jednog dana ponovo budete gradonačelnik Beograda?
Nemam tu ideju. Ja smatram da za Beograd moramo da nađemo kandidata iza kojeg možemo da stanemo svi iz opozicije i da na taj način pariramo zajedničkoj listi vlasti. U Beogradu nismo pobedili prošli put zato što su neke stranke opozicije odbile zajedničku listu. Na kraju, niko od njih nije prešao cenzus. Jedini koji je snosio političke posledice za to je Dragan Šutanovac, koji je podneo ostavku na mesto predsednika DS, što je bio častan potez. S druge strane, svi drugi koji su 2018. godine odbili da budu na jednoj listi su i dan danas aktivni i vode svoje organizacije. Ako sutra dođemo u situaciju da se pobeda u Beogradu ugrozi iz istih razloga, ja vas samo molim da ne govorite kako opozicija nije bila jedinstvena i kako smo svi podjednako odgovorni za neuspeh. Uspeh na beogradskim izborima će u značajnoj meri da zavisi od spremnosti svih stranaka i pokreta da stanu u jednu kolonu. To znaju i građani. I tu zaista nema mesta sujetama i cepanju dlake na delove. Ja vam garantujem da Stranka slobode i pravde neće biti prepreka jednoj koloni.
Pre izbora, očekuje vas dijalog. Šta su vaša očekivanja od dijaloga s vlastima, imajući u vidu da oni, uprkos najavama, ne menjaju svoj odnos prema opoziciji? Za njih ste vi i dalje lopov, tajkun, odnosno čovek koji je oteo 619 miliona evra. Kako se razgovara sa ljudima koji to o vama govore?
Ja ne razgovaram sa njima, niti imam nameru da to radim. Šta bih ja mogao da pričam sa Bakarecom, Orlićem, Sandrom Božić i sličnima? Kako da razgovaram sa ljudima koji te stvari izgovaraju nekoliko puta dnevno? Da sukobimo argumente oko toga da li sam ukrao 619 miliona ili oko toga da hoću da ubijem sina predsednika države? Pa da oni kažu da hoću da ga ubijem, a ja da kažem da neću? Nema dijaloga s njima.
Jeste li nekada imali neki ozbiljniji problem zbog tih priča? Da li se nekada desilo da vas neko napadne na ulici ili da vas vređa?
U poslednjih godinu dana sam imao samo jedan ozbiljniji incident. Ali ne prođe dan da mi neko ne priđe i u najvećem broju slučajeva kaže “izdržite”, “nemojte odustati”.
Napali su vas?
Nisu baš do kraja. Jedan nabildovani, mladi čovek se više puta zaletao na mene, ali su ga osobe u njegovom društvu odvukle u stranu. Čovek me je vređao na ulici, otprilike je ponovio sve one rečenice koje ovi na vlasti govore svaki dan, ja sam mu odgovorio i onda je on pokušao da me napadne.
Čemu onda bavljenje politikom? Vi ste se jednom povukli, zašto ste se vratili?
Pa, baš zbog toga. Želim da napravimo zemlju u kojoj se više nikada nikome neće to dešavati. U periodu dok se nisam bavio poltikom, ja nisam bio ni lopov, niti sam ukrao 619 miliona evra. Niko me ništa nije pitao, napadao, niti su hapšeni moji saradnici. Najstrašnije mi je kad čujem da sam se vratio u politiku kako bih sačuvao pare. Ja dok sam bio van svega, mene niko nije dirao i zapravo je sve ponovo počelo po mom povratku u politiku. Želim da naglasim da greši svako ko misli da ga neće ovo ludilo zakačiti, ukoliko se ne bavi politikom i ako samo gleda svoja posla. Ljudi, na kraju će to zlo zakucati i na vaša vrata – da li ćete ostati bez posla ili će vas neko terati da radite neke stvari da dobijete posao, da li ćete biti na ulici dok se ovi kriminalci međusobno ubijaju ili ćete živeti u Srbiji kad krene epidemija i raspadne se zdravstveni sistem… Svejedno je, ali će u svakom slučaju to zlo doći da naplati i vama deo cene za njegovo postojanje. To je suštinska stvar i mi moramo da napravimo sistem koji će sprečiti da se to ikad više desi.
Da li vas je strah da će u nekom trenutku, možda baš pred izbore, vlast odlučiti da vas uhapsi?
Mene ovde ne može ništa da iznenadi, jer sam svašta već prošao. Ova država može da uhapsi koga god hoće bez ikakvih dokaza. Kao što može i da pusti Veljka Belivuka i njegovog prvog saradnika, pošto ubiju čoveka u centru Beograda u sred dana, uprkos svim dokazima. Nama sad izlazi predsednik države i govori kako su oni ubijali ljude u Ritopeku. Pa, ubili su čoveka u Džordža Vašingtona, sa sve nađenim DNK na vratima od zgrade i u kolima, a vi ste ih pustili. Vi ste organizovali da oni izađu iz zatvora, jer su vam pretili da će da objave da sarađujete sa njima. Vi ste naterali forenzičara da kaže da je pogrešio i onda su oni ubili još ne znam koliko ljudi. Pa vi ste za to odgovorni.
Dakle, ne biste se iznenadili da vas uhapse?
Kad se bavite politikom u Srbiji, onda i to morate da ukalkulišete. Ja sam na prvom sastanku Saveza za Srbiju rekao da ne verujem da ćemo svi živi dočekati pad režima Aleksandra Vučića i svi su me pogledali začuđeno. Ja bih voleo da sam u toj prognozi pogrešio, ali gledam šta se dešava. Šta mislite koliko danas ljudi u Srbiji razmišlja na način: “E, kad bi onom Đilasu ili Mariniki skinuli glavu, koliko bi Srbiji bilo bolje.” Od toga da to neko kaže do trenutka da neko nešto zaista uradi je veoma malo potrebno. Setite se šta je Borko Stefanović prošao u Kruševcu. Dva centimetra su ga delila od smrti. Hvala bogu, preživeo je i dobro je. Mi sami sebe često ubeđujemo da je bolje nego što jeste po tim pitanjima, verovatno da bi lakše sve to nosili i preživeli, a da je dobro – nije dobro.
Vaš bivši saradnik Aleksandar Šapić uskoro će postati član SNS. Kako vi gledate na to? Da li vas je iznenadio?
Mene to ne interesuje. Zašto bi bilo koga u opoziciji interesovalo šta se dešava u stranci koja je na vlasti? Kakve to veze ima sa nama?
Ipak je Šapić bio vaš saradnik.
Jeste, ali šta ja imam da reagujem i šta da kažem na to, osim da je dobro da se napravi “čistija” slika pred biračima. To na mene nikakav drugi utisak ne ostavlja. Osim toga, ja nikad ne govorim loše o ljudima sa kojima sam sarađivao. Vodio sam tim ljudi u kome je bio i Šapić i taj tim je ubedljivo pobedio Vučića 2012. godine. To znači da smo nešto dobro radili u ovom gradu i da su neki ljudi to prepoznali.
A ima li opozicija protivkandidata koji može da izađe Šapiću na crtu? Je l’ vam Vučić zadao težak zadatak?
Potpuno je nebitno koga će oni da stave za kandidata. Beograd su Vučić i Vesić. Oni menjaju izgled ovog grada i njegov duh, pokušavajući da predstave kako Beograd kreće od njih, a ne da postoji vekovima. Oni plastificiraju ovaj grad i posipaju ga šljokicama. Ja sam siguran da Beograđani to ne žele. I među glasačima SNS ogroman broj je onih koji ne podržavaju ovo što oni rade u Beogradu.
Ko je čovek koji može da donese promenu u Beogradu?
To je kao da pitate trenera da vam unapred kaže koja mu je taktika i strategija za neku utakmicu. Mogu samo da vam kažem da sam uveren da u ovom gradu postoji na desetine ljudi, s imenom i prezimenom, koji se možda ne razumeju u to koliko je Beogradu potrebno autobusa, ali koji mogu da garantuju svojim integritetom da će napraviti najbolji tim oko sebe i vratiti Beograd Beograđanima. Ne znam kako to drugi ne vide.
Ulazak Šapića u redove SNS po svemu sudeći će označiti kraj Nebojše Stefanovića kao šefa beogradskih naprednjaka. Kako gledate na sagu koja je nastala oko aktuelnog ministra odbrane?
Ne interesuje me saga oko Nebojše Stefanovića i to što oni jedni druge nameštaju, što ga ovaj smenjuje, a ovaj drugi se moli bogu da ga i ne uhapsi. Mislim da je mnogo važnije sledeće pitanje: Kako je moguće da gotovo pet hiljada ljudi, koji su članovi tih opštinskih odbora i koji glasaju za smenu Stefanovića zato što je prisluškivao predsednika, znaju da je on to radio, a tužilac to ne zna? Mene to više zanima. Oni svi znaju da je Stefanović ugrozio bezbednost predsednika i njegove porodice i bave se time. Jedino ko to ne zna je Zagorka Dolovac i tužilaštvo. Oni nikakva saznanja o tome nemaju. Meni je to interesantan fenomen. S druge strane, gledam onog Miličkovića i druge koji su do juče pričali najstrašnije stvari o nama kako bi iskazali što veću lojalnost predsedniku, a sad ih on maltretira… Moram da kažem da pravda ipak postoji i da je Andrić bio u pravu kad je rekao da nam život vraća ono što drugima dajemo. I tek će.
U tom sukobu ste vi pomenuti kao neko ko drži Stefanovićevu stranu. Predsednik Vučić je rekao da ste ga nazivali “Slinom”, a da vam je sad dobar.
Nikada ga u životu nisam nazvao tako. Jedino što sam rekao, a da može da se tretira kao uvreda, jeste to da je Aleksandar Vučić mentalno oboleo čovek. To može da se tretira kao uvreda ukoliko lekari jednog dana dokažu da nisam bio u pravu. Ja sam to procenio na osnovu toga što gledam šta taj čovek govori svakodnevno. Šta reći za čoveka koji u 11 sati uveče obilazi radove na kovid bolnici u Batajnici i viče obraćajući se opoziciji: “Hajde, miševi, dođite i ubijte me slobodno!” Ja mislim da to ne može normalan čovek da govori. Ja ljude ne vređam. Nikoga od njih nisam nazvao lopovom, kriminalcem i slično. Na kraju krajeva, ne znam zašto vi novinari uopšte obraćate pažnju šta taj čovek govori.
Na primer zato što je predsednik države.
Jeste. Predsednik koji dnevno izgovori gomilu laži. Što bi sad neko obraćao pažnju šta je rekao, kad će on sutra da promeni to i da kaže neku potpuno drugu stvar.
Ali kad neko iznosi ocene ili kvalifikacije s pozicije predsednika države, to ima određenu težinu i može da utiče na živote drugih ljudi. Na primer, vas je nedavno optužio da vodite hajku protiv njegovog sina i da to radite u koordinaciji sa klanom Veljka Belivuka.
Eto još jednog dokaza za moju tvrdnju da je reč o mentalno obolelom čoveku. Šta drugo da vam kažem? Ja ne znam da neko normalan može to da izgovori. Kakve ja veze imam sa Veljkom Belivukom? Ko je bio na vlasti kad je nastao njegov klan i ko mu je davao policijsko obezbeđenje? Ko nije primetio da se vozi u blindiranim automobilima i da na stadionu Partizana ima blindirane prozore i vrata zbog “navijačkih aktivnosti”? Nemoguće da niko nije primećivao da je reketirao pola grada, uključujući neke jutjubere i biznismene. Da je ubio čoveka u ulici Džordža Vašingtona i da je oslobođen odlukom vrha ove države. Što se sina Aleksandra Vučića tiče, nikada u životu nisam pričao o tuđoj deci, makar ona imala i 23 godine. Neću ni sada, bez obzira što bih mogao svašta da kažem i da postavim mnogo pitanja. Ne želim da prekršim svoja pravila.
Potpredsednica vaše stranke, Marinika Tepić se u delu javnosti percipira kao osoba koja bi mogla da bude lider opozicije ili budući kandidat na nekim od sledećih izbora. Da li bi je podržali u tome?
Marinika ima moju bezrezervnu podršku za sve što je radila i radi. Tako će biti i u budućnosti. Ponosan sam što je deo stranke na čijem sam čelu. Ona je po meni simbol hrabrosti i borbe. Gledajući nju vidim i mnoge druge žene po Srbiji koje u borbi protiv ovog režima i podnose ogromne žrtve, prolazeći pakao. Mislim da će podrška koju ona ima za to što radi rasti iz dana u dan.
Afera „Palma“, koju je Tepić otvorila, već mesec dana je jedna od glavnih tema u medijima. Marković je jednom prilikom rekao da će na kraju ove priče neko morati da ide u zatvor. Šta mislite, hoće li se to zaista dogoditi? Ko će ići u zatvor?
Markovića ovaj režim brani na jedan perfidan način, tako što mu je omogućeno da svaki dan bude gost na Hepiju ili Pinku i da priča šta hoće i preti ljudima. Onda vi očekujete da će neka od žrtava nasilja, koja to gleda to, da ode i prijavi čoveka koji očigledno ima podršku vrha države. Bilo bi logičnije da on priča u tužilaštvu, a ne da priča na televizijama sa nacionalnim frekvencijama. Mislim da je svima u Srbiji jasno šta se u Jagodini dešavalo, a verujem da će se pojaviti dovoljno dokaza da oni koji su bili deo toga odgovaraju. Prvo, u Jagodini su pravljene žurke – orgije na koje su dovođene starlete, prostituke i jasno da je to kršenje zakona, ali i moralno pitanje za sve one koji su u tome učestvovali. Drugo, u Jagodini se žene mobinguju. To se vidi i iz činjenice da je 393 od 405 žena zaposlenih u javnom sektoru potpisalo krivičnu prijavu protiv Marinike. Žene u Jagodini dobijaju telefone za “druženja” koja su uslov za dobijanje posla. Postoje i snimljene izjave tih žena. I treće, iz iskaza svedoka postoji opravdana sumnja i za pedofiliju. Verujem da će se pronaći dovoljno dokaza da oni koji su u tome učestvovali budu na kraju i osuđeni.
Da li biste prihvatili TV duel sa Aleksandrom Vučićem?
Taj čovek ne može da ode ni na jedan intervju sa novinarom koji će uz pitanje da postavi i potpitanje, a kamoli na televizijski duel. Šta će on da odgovori na pitanja o Belivuku koja sam ja malopre postavio? Šta on može da kaže kad ga vi pitate šta bi sa Mubadalom i četiri milijarde? Šta je bilo sa Ikarbusom i Mercedesom? Eno ih ljudi, ostadoše bez posla, a ti si kačio znak Mercedesa na autobuse. Gde su delovi za Boing, FAP je mrtav, a obećavao si da će tamo Finci proizvoditi kamione. U aprilu je u Srbiji umrlo 60 odsto ljudi više nego u aprilu prošle godine, a samo šestina njih od korone. Kako je to moguće? Šta on na to može da vam kaže? Šta Vučić može da odgovori na pitanje s kim je pričao tokom tih prisluškivanih razgovora? Ne mogu da budu časni i pošteni i ovih 26 osoba sa kojima ste pričali i policajci, tužioci i sudije koji su sproveli postupak zakonitog prisluškivanja. Neko od njih mora da bude uhapšen. On nema odgovor na ta pitanja. Kako će on da odgovori na pitanje ekonomske budućnosti Srbije? Da li vi shvatate da smo mi potpisali ugovore i kredite sa Kinom u vrednosti od 15 milijardi evra? Mi te pare jednom moramo da vratimo. Srbija je uzela od Kine 3,2 milijarde evra za sisteme za preradu otpadnih voda i dajemo im posao koji vredi pola od toga, iako bi nam Evropa dala 85 odsto subvencija da to radimo sa njima. Mi, dakle, dajemo tri milijare evra Kinezima. Normalno da će Si Đi Ping da zagrli Vučića, iako on, naravno, nikoga ne grli. Odakle mi to da nikoga ne grli? Pitajte Vučića. On je to rekao onomad kad je najavljivao da ćemo izvoziti pileće nogice i praviti leteće automobile…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
