3
Ime Milana Antonijevića, pravnika i borca za ljudska prava, u javnosti se poslednjih meseci spominje kao budućeg ministra u novoj Vladi Ane Brnabić. U intervjuu za Nova.rs Antonijević je govorio o mogućnosti da bude deo Vlade, svojim stavovima o sankcijama Rusiji i pitanju Kosova i Metohije, ali i o u prvi mah zabranjenom, a zatim i održanom Evroprajdu u Beogradu.
Šetnja u okviru Evroprajda se na kraju ipak održala. Šta mislite, zbog čega se ove godine toliko govorilo o ovoj temi kad znamo da je prethodnih godina s daleko manje pompe održavana šetnja?
Pojačana je pažnja političkih stranaka, naročito onih oko cenzusa, koje su u napadu na Evroprajd videle šansu da se dodatno utvrde u biračkom telu i preskoče tu magičnu cifru od tri procenta izašlih birača. Društvene mreže i obilje dezinformacije o LGBT šetnji doprinele su tome da se sada, po prvi put nakon više mirnih i ni malo burnih šetnji Beogradom, iskreno svi zabrinemo za svoju bezbednost. Regresija je planirana i sprovode je iste grupe koje su se pre dve godine borile protiv dostignuća nauke i vakcina, potom nas ubeđivale da je Ukrajina sama sebe napala, a danas se bore protiv ljudskih prava koja garantuju svakoj manjinskoj zajednici, pa i LGBT zajednici, jednakost, kao i slobodu kretanja tokom parade ponosa. Beograd je, nakon velikog rada LGBT zajednice u Srbiji i podrške Vlade 2019. godine pobedio brojne evropske gradove koji su se kandidovali za Evroprajd i time dobio šansu da pokaže svoju otvorenost i poštovanje manjinskih prava. Ko je u tome video opasnost i mobilisao najekstremnije u našem društvu, ostaje da se zapitamo, a otvoreno je pitanje i da li su tome doprineli „strani faktori“. No, bitno da je policija profesionalno uradila svoj deo posla i u potpunosti zaštitila učesnike šetnje, kao i više od 120 događaja, pozorišnih predstava, koncerata, debata, izložbi koje su se dešavale u Beogradu tokom nedelje ponosa. Nadam se da će i organizatori Evroprajda obići povređene policajce koji su sve učinili da se u Beogradu sačuva mir.
Od predsednika Srbije čuli smo najpre da će skup biti otkazan (pomeren, zabranjen), da se šetnja neće održati makar da urgira i Džozef Bajden. Da li je na kraju taj pritisak iz Brisela, odnosno Zapada, imao i presudnu ulogu?
Pritiska nije bilo. Imali ste očekivane jasne poruke svih zemalja koje Srbiji pomažu na evropskom putu da se modernizuje, ulažu ogroman novac u našu ekonomiju, puteve, škole, u obnavljanje našeg kulturnog nasleđa. Te poruke su bile iskrene i isključivo okrenute ljudskim pravima, obavezama koje Srbija ima prema međunarodnim konvencijama i deklaracijama koje je potpisala i prema svim dokumentima, od Ustava, preko zakona koje je u međuvremenu usvojila, usklađujući svoje zakonodavstvo sa evropskim. No, da ne pobegnem od vašeg pitanja: premijerka Ana Brnabić je pre bilo kakvog obraćanja ambasadora dala izjavu da će učesnici šetnje biti bezbedni, to isto je ponovio i ministar finansija Siniša Mali koji dan kasnije. Drugačije poruke su dolazile iz MUPa koji je jednu rutu zabranio, kao i iz Upravnog suda koji je slobodu okupljanja tumačio van okvira naših zakona, međunarodnih standarda, evropskog suda za ljudska prava i najvažnije, suprotno stavu koji je naš Ustavni sud zauzeo spram zabranjenih šetnji pre deset godina. Tim manevrima se nekako osuo i broj ekstremista koji su bili spremni da na ulicama Beograda izazovu nasilje, što je priznaćete, jedino važno.
A da li je ovo primer kako pritisak EU zaista može da deluje i mislite li da će se Brisel ubuduće konkretnije reagovati i po drugim pitanjima?
Brisel reaguje po svim pitanjima koja su značajna za građane Srbije. Setite se samo izbora i podrške unapređenju izbornih uslova. Ujedno, Brisel pomaže Vladi, kao i svima koji su iskreni u želji da se Srbija modernizuje, tako da će to nastaviti da radi i dalje. Ovih dana očekuje se i završetak velikog posla na pravosudnim zakonima, radna grupa je završila posao, sudije i tužioci su učestvovali u drugom koraku nakon izmena Ustava početkom godine. Sad će nam Venecijanska komisija pomoći da dođemo do najboljeg modela za nezavisno pravosuđe u našoj zemlji.
Vi se već duže vreme u javnosti pominjete kao budući ministar zadužen za evropske integracije. Jednom prilikom ste rekli da ne biste imali problem da sedite u Vladi, a nedavno ste izjavili da nije bilo razgovora o tome i da će javnost saznati ukoliko do njih dođe. Pa, je l’ bilo razgovora u međuvremenu?
Sve što sam ranije rekao, rekao bih i danas, a čitaocima, kao i novinarima bih samo rekao onu našu, narodnu, „strpljen-spašen“.
Naveli ste ne biste imali problem da sedite u Vladi Srbije. Ako uzmemo u obzir to da aktuelna vlast, prema ocenama brojnih međunarodnih organizacija, stagnira, a na mnogim poljima i nazaduje kad su u pitanju EU integracije, kako bi izgleda vaš posao?
To je upravo posao svakog od ministara u budućoj Vladi, da u svojoj oblasti unapredi stanje, tako da vaš opis više govori o budućim izazovima koji stoje pred proevropskom Vladom, kao i velikom poslu koji je pred svima nama u Srbiji.
Mislite li da biste mogli da radite onako kako ste vi zamislili da je potrebno?
Uvek sam davao sve od sebe i izborio se sa izazovima, tako ću i u budućnosti, šta god da odaberem da radim, u Vladi ili van nje.
Iz Evropske unije jasno je rečeno da je nepohodno usklađivanje spoljne politike sa politikom te zajednice, što u aktuelnim okolnostima podrazumeva i sankcije Rusiji. Kakav je vaš stav po ovom pitanju?
Moj kratak odgovor je DA usklađivanju spoljne politike sa Evropskom unijom i DA sankcijama. Moj odgovor je i DA interesima Srbije, pre svega kada govorimo o energetskoj stabilnosti i drugim, pre svega ekonomskim interesima gde se očekuje iskrena podrška Evropske unije. 2022. godina je obeležena globalnim događajima, pre svega agresijom Rusije na Ukrajinu koja je tektonski poremetila međunarodne odnose, poput pada Berlinskog zida koji su neki prespavali. Sve što se u Srbiji dešava jeste u svetlu tih promena, a verujem da je i izbor koji će Srbija napraviti, kada govorimo o sankcijama Putinovom režimu, biti jasan. Srbija je stala na pravu stranu kada je to bilo značajno u Ujedinjenim nacijama, u UNESCU, OEBSu, Savetu Evrope i jasno osudila agresiju Rusije na Ukrajinu i podržala istrage ratnih zločina koje čine ruske snage u Ukrajini. Iskreno se nadam da će i narod u Rusiji napraviti određene izbore i primorati svoju vlast u Kremlju da obustavi agresiju na susednu i suverenu zemlju i time pokazati da smo svi zajedno, na pravoj strani.
Prethodne nedelje u Skupštini Srbije održana je posebna sednica o KiM, a već ove Vučić u Njujorku razgovara o ovoj temi sa predstavnicima međunarodne zajednice. Da li vam deluje da je došlo do ubrzanja kad je reč o rešavanju statusa Kosova i kako tumačite navode da Zapad to radi zato što hoće da izbije argument Kosova Putinu iz ruku?
Istina, Narodna skupština je pravo mesto za dijalog o pregovorima Srbije s Kosovom, dobro je da se pre odlaska predsednika na zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija otvore sva pitanja i javnost upozna sa pozicijama Srbije. Taj kosovski čvor se ne može lako razvezati i svako ko doprinosi dijalogu je na pravoj strani. Srbija je uporno ostajala za pregovaračkim stolom i pravila konstruktivne korake, izbegavajući krize, čuvajući mir i bezbednost i tako gradila svoj međunarodni položaj. Kada govorimo o argumentima koje Rusija koristi, podsetiću vas da je Putin Kosovo u više navrata koristio, pa i u razgovoru sa generalnim sekretarom UN-a, Gutjerešom. Moramo shvatiti da svaka sila, pa i Rusija ima svoje interese, koji se ne moraju poklapati sa interesima Srbije, bilo da govorimo o bezbednosti građana, Evroprajdu ili zamrznutom konfliktu sa Kosovom. Interes Srbije se pre svega mora gledati, a to kroz noviju istoriju, nismo često radili.
BONUS VIDEO: Milan Antonijević o Prajdu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
