Ukoliko bi organizatori protesta, u trenutku masovnih demonstracija, pozvali 50 ili 100.000 ljudi, da ostanu na ulici na potezu Skupština - Predsedništvo - Vlada Srbije do ispunjenja zahteva, pa makar i nedeljama, na to režim ne bi imao odgovor, sem da popusti. Za takav poziv je potrebna politička hrabrost, ali u manjoj meri nego ranije, kaže u intervjuu za novine “Nova” bivši predsednik Demokratske stranke, profesor Bojan Pajtić.
To je, prema njegovom mišljenju, jedini način da se vlast primora da ispuni zahteve protesta “Srbija protiv nasilja”.
Kako vam zvuči ideja koja se razmatra na sastancima opozicije, a koju je objavio Aleksandar Jovanović Ćuta, da u borbi za ostvarenje zahteva protesta „Srbija protiv nasilja“, treba blokirati rad parlamenta?
Dosadašnji koncept protesta svakako mora biti promenjen. Pripadnici režima su naučili da, koliko im to njihova priroda dozvoljava, kontrolišu svoje reakcije na proteste i “istrpe” nekoliko sati 50 ili 100.000 ljudi koji šetaju ulicama Beograda, kao i da ignorišu demonstracije u drugim gradovima. Međutim, ukoliko bi organizatori protesta, u trenutku masovnih demonstracija, pozvali 50 ili 100.000 ljudi, da ostanu na ulici na potezu Skupština – Predsedništvo – Vlada Srbije do ispunjenja zahteva, pa makar i nedeljama, na to režim ne bi imao odgovor, sem da popusti. Za takav poziv je potrebna politička hrabrost, ali u manjoj meri nego ranije. Prethodnih godina tu vrstu istrajnosti protestanata nije bilo moguće očekivati. Međutim, sada, svako ko je bio na protestima, mogao je da vidi i oseti da racionalni i obavešteni građani nisu tu zbog opozicije, već zato što fiziološki ne mogu da podnesu ovaj režim i spremni su da učine mnogo da bi mu videli leđa.
Mislite li da će ikad biti ispunjeni zahtevi protesta?
Samo ukoliko bi Vučiću bilo preskupo da ih ignoriše, što će zavisiti od doslednosti opozicije, ali i (pre svega) građana koji protestuju. S obzirom da se zahtevi odnose na demisioniranje ključnih “čuvara” režima (represivnog aparata i kontrolisanih medija), cena odbijanja zahteva mora biti baš baš visoka i svesti se na goli opstanak na vlasti cele vladajuće garniture. Dakle, kontinuirani protest i blokada najvažnijih institucija do ispunjenja zahteva. Uveren sam da bi se čvrsta rešenost da se tako postupi povećavala, a ne smanjivala broj protestanata iz dana u dan.
Na proleće nas čekaju redovni lokalni i pokrajinski izbori, verujete li da će tada biti i vanrednih parlamentarnih koje spominje Vučić i beogradskih koje priželjkuje opozicija?
Jasno je da će se Vučić (koji se, mimo Ustava, pita za sve), opredeliti za raspisivanje onih izbora za koje proceni da će na njima njegova lista sigurno pobediti. S obzirom na neraspoloženje u glavnom gradu, ne očekujem vanredne beogradske izbore. Što se parlamentarnih izbora tiče, valja znati da je na prošlim izborima lista SNS osvojila 120 glasova, dakle, nije imala većinu bez SPS. Ukoliko bi se obistinila predviđanja da bi najveća partija režima na izborima sada osvojila manje od 100 poslanika, te da ne bi mogla da formira izvršnu vlast ne samo bez SPS, već i bez bar još jednog partnera, režim bi bio u vrlo delikatnoj poziciji. Dakle, sve će zavisiti od toga šta kažu istraživanja i procene koliko glasova se još, bukvalno, može dokupiti, da bi se osigurao kontinuitet vlasti.
Mislite li da će organizatori protesta formirati jednu kolonu na tim izborima i da li je to prema vašem mišljenju dobar put do pobede u Beogradu?
Put do pobede je stvaranje konteksta u kome nijedan opozicioni glas neće propasti tako što bi se više opozicionih lista našlo ispod cenzusa. Čini mi se da bi formiranje najviše dve liste levog centra i jedne liste desnice bilo optimalno rešenje da se spreči rasipanje glasova i ostvari pobeda u Beogradu. Prethodni izbori su pokazali koje organizacije imaju kapacitet da pređu census i u okviru tih stranaka i pokreta treba da se formiraju liste koje bi bile programski konzistentne i prirodne.
Kako komentarišete to što se ti izbori približavaju, a trenutno nema ni reči o toliko najavljivanom Vučićevom pokretu?
Osnivanje pokreta je imalo funkciju “rebrendiranja” SNS, koji je stekao status partije za koju je sramota glasati. Međutim, upravo zbog toga što se u pristojnom društvu reč naprednjak ne izgovara, veoma je mali broj ljudi i organizacija koji bi pristali da učestvuju u pokretu koji bi predstavljao “prerušeni” SNS. To je toliko očigledno, da je projekat zastao. Ujedinjavanje SNS sa Vulinom i sličnima i fingiranje da se radi o nekakvoj novoj, nikada vladajućoj patriotskoj strukturi bi bilo toliko groteskno, da se čini da se od te ideje privremeno odustalo.
Kad govorimo o izborima, gde tu vidite desnicu? Dveri, Zavetnike, Novi DSS…
Javnost često insistira na jedinstvenoj listi opozicije, nezavisno od političke orijentacije, pri čemu se kao opravdanje za takav zahtev navodi uspeh DOS iz 2000. godine. Međutim, mehanicističko preuzimanje modela od pre 23 godine bilo bi besmisleno. Sve stranke DOS, nezavisno od toga da li su pripadale levom ili desnom spektru, zauzimale su pro EU poziciju. Takvu vrstu konsenzusa oko ključnog međunarodnog političkog pitanja na opozicionoj političkoj scene Srbije danas nemamo. Velike su razlike i oko stava po pitanju agresije Rusije na Ukrajinu. Veća je verovatnoća da bi “velika koalicija” imala negativan, a ne sinergetski efekat. Bilo bi mudro da partije desnice naprave svoju programsku koaliciju zbog toga što u ovoj zemlji, zbog satanizacije opozicije, kupovine glasova i prisile zaposlenih u javnom sektoru da se glasa za SNS, nijedna stranka (bila leva ili desna) ne može biti sigurna da će preći census – manji, postojeći, ili budući, veći.
Sprovođenje Evropskog plana za Kosovo praktično nije ni počelo, francuski predsednik Emanuel Makron najavljuje moguće uvođenje viza, portparol EU Peter Stano traži da se ponove izbori na severu KiM. Prema najavama kosovskih medija, sastanak Vučića i Kurtija je zakazan za 14. septembar. Šta mogu biti glavne teme?
Vučić ima sreću što je njegov sagovornik sa prištinske strane – Kurti, populista koji, umesto da Srbima dozvoli osnivanje Zajednice srpskih opština predviđene Briselskim sporazumom, ne ispunjava tu obavezu. Zajednica srpskih opština, po nivou nadležnosti i značaju, je ekvivalent upravnih okruga po Srbiji. Niti građani znaju ko su načelnici okruga, niti šta je uloga okruga u javnom životu. Dakle, osnivanje ZSO vlastima u Prištini ne predstavlja nikakav problem niti čin razvlašćivanja, naprotiv, njeno osnivanje bi stavilo Kurtija u superiornu međunarodnu i pregovaračku poziciju u odnosu na Beograd. Kurti, međutim, ne zauzima pragmtičan, već dnevnopolitički pristup, povlađuje najnižim porivima najekstremnijeg dela biračkog tela među kosovskim Albancima time što sprečava osnivanje Zajednice, automatski olakšavajući Vučićev, inače ekstremno težak međunarodni položaj koji je posledica čestog zauzimanja proputinovskih stavova, šovinističke retorike u odnosu na susede, ignorisanja evropskih vrednosti kao što su podela vlasti, vladavina prava ili sloboda medija, kao i opšta kriminalizacija države pri kojoj je često teško napraviti distinkciju između mafije i vladajuće partije. Da u ime prištinske strane pregovara državnik, a ne politikant, srpski režim bi bio u dramatično težoj poziciji nego sada, a i u ovim okolnostima nam preti ukidanje vizne liberalizacije Ii onemogućavanje pristupa evropskim fondovima, dok se najuticajniji svetski mediji zgražavaju nad spregom države i organizovanog kriminala i skandalima kao što su “Beograd na vodi” ili “Jovanjica”.
BONUS VIDEO: Ćuta pozvao na blokadu Skupštine
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare