Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski ima najveću nepokretnu imovinu među gradonačelnicima tri najveća grada u Srbiji, a vodeći funkcioneri iz aktuelne niške vlasti uglavnom su bogatiji od svojih prethodnika na istim funkcijama, pokazuju podaci iz registra imovine i prihoda javnih funkcionera, pri Agenciji za sprečavanje korupcije, piše Danas.
Kako navodi ovaj list u registru se ne može videti šta poseduju Zvezdan Milovanović, poverenik SNS za Niš i vlasnik Televizije Kopernikus, ili Zoran Perišić, bivši gradonačelnik i navodni budući direktor niškog Kliničkog centra.
Prema podacima koje je prošlog meseca dostavila Agenciji, gradonačelnica Niša Sotirovski poseduje četiri stana ukupne površine od 317,57 kvadratnih metara. Sotirovski je prijavila jedan četvorosobni stan od 167 kvadrata, dva dvosobna stana od 67 i 53 kvadrata i jedan apartman od 30,57 kvadrata. Navela je da je dva stana stekla kupovinom, jedan adaptacijom, a jedan nasledstvom. Prema prijavi iz januara 2019. godine, kada je bila načelnica Nišavskog okruga, nije imala apartman.
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je, pak, Agenciji u avgustu ove godine prijavio jedan četvorosobni stan od 97,29 kvadrata, vikendicu od 154,98 kvadrata i građevinsko zemljište od nešto više od 29 ari, a sve je stekao kupovinom.
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, po poslednjem izveštaju na sajtu Agencije, a dostavljenom pre tri godine, ima četvorosoban stan od 86 kvadrata, dvosoban stan od 50 kvadrata i garažu od 15 kvadrata, stečene kupovinom. Podaci o nepokretnostima novog gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića nisu objavljeni.
Sudeći po podacima Agencije, Sotirovski ima veću nepokretnu imovinu od prethodnog gradonačelnika Darka Bulatovića (SNS), koji je u januaru ove godine Agenciji prijavio da poseduje „samo“ dvosoban stan od 64,86 kvadratnih metara, koji je otkupio. NJena imovina je veća i od one koju poseduje Perišić (SNS), inače Bulatovićev prethodnik u kabinetu gradonačelnika, koji je Agenciji u junu 2018. prijavio trosoban stan od 75,86 kvadrata i dve garaže od po 16 kvadrata, stečene kupovinom.
Aktuelni predsednik Skupštine grada Boban Džunić (SNS), po izveštaju koji je podneo Agenciji prošlog meseca, poseduje sprat kuće u površini od 74 kvadratna metra, što je značajno manje od imovine prethodnog predsednika SG Radeta Rajkovića (2016- 2020), iz Pokreta socijalista, koji je poslednji put, pre dve godine, prijavio suvlasništvo nad kućom od 400 kvadrata, kao i vlasništvo nad kućama od 39 i 30 kvadrata, dvorištem od pet ari, voćnjakom i dvorištem od 729 kvadrata, te njivom, vinogradom, voćnjakom i šumom od 1,23 hektara, sve stečeno nasleđivanjem.
Ipak, Džunić ima veću imovinu od Rajkovićevog prethodnika u Skupštini, Mileta Ilića (SPS), koji je početkom 2010, na prelazu između dva „predsednička“ mandata (2008- 2016), prijavio samo garažu od 15 kvadrata i šumu pete klase od četiri ara. Ilićevo imovinsko stanje se, međutim, popravilo kada je postao Rajkovićev zamenik u SG, tako da je u izveštaju iz marta prošle godine naveo da uz garažu i šumu ima i suvlasništvo nad kućom od 81 kvadrata, stečeno nasledstvom.
Rajković i Ilić sada ne moraju da prijave imovinu, pošto su „samo“ gradski odbornici, a Zakon o sprečavanju korupcije propisuje da takvu obavezu nemaju odbornici, gradski i opštinski većnici, članovi gradskih i opštinskih izbornih komisija, kao ni članovi organa svih javnih preduzeća, privrednih društava i javnih ustanova čiji su osnivači lokalne samouprave. Funkcioneri koji imaju ovakvu obavezu dostavljaju i podatke o imovini svojih bračnih i vanbračnih partnera, kao i maloletne dece ukoliko žive u istom domaćinstvu, ali se njihovi podaci ne objavljuju.
Mladen Jovanović, direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju i nekadašnji član niškog Lokalnog antikorupcijskog foruma, koji je kao telo prikupljao podatke o imovini i prihodima gradskih funkcionera, ocenjuje da bi ovaj zakon mogao da ime veće efekte ukoliko bi se primenjivao, što sada nije slučaj. Ipak, daleko bolje rešenje bila bi njegova izmena, kojom bi se obaveza prijavljivanja imovine i prihoda proširila na veći broj funkcionera i sa njima povezanih lica, a za kršenje odredbi predvidele ozbiljne sankcije.
– U Srbiji postoji sistemska korupcija, a mnogi indikatori govore da je generiše vlast, koja vezuje ruke državi da se protiv nje bori. Suprotno svim najavama o antikorupcijskoj borbi, već duže vreme se stvara sve veći prostor za poslove koji bi mogli biti koruptivne prirode. Tome značajno doprinosi i smanjenje obuhvata i dostupnosti javnih informacija o javnim funkcionerima. Vlast je, tako, veliki broj lokalnih funkcionera potpuno oslobodila odgovornosti da polože račun o svojoj imovini i prihodima. Možda je to i zahvalnost za njihovu lojalnost. Onima kojima je ostavila takvu obavezu je praktično dala uputstvo kako da izbegnu prijavljivanje stvarne imovine, prepisujući je rođacima koji po zakonu neće biti kontrolisani- kaže Jovanović za Danas.
„Tajnosti“ podataka o imovini i prihodima funkcionera je, inače, u poslednje vreme dodatno doprinela i „reorganizacija sajta“ Agencije za sprečavanje korupcije, zbog koje se ne može videti deo podataka koje su funkcioneri dostavili. Iz odgovora Agencije našem listu saznajemo i da još uvek „nisu obrađeni“ izveštaji o imovini i prihodima koje su funkcioneri prosledili još u januaru ove godine.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare