Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo je rekao da je Srbija živela pod sankcijama 10 godina i da, s tim u vezi, ima svoju moralnu obavezu da ih ne uvede Rusiji, sve dok nam vitalni interesi ne budu ugroženi. Ta moralna obaveza očito važi samo za Rusku Federaciju, jer se Srbija pridružila sankcijama koje je Evropska unija uvodila Belorusiji, Siriji, Gvineji …
Nije predsednik Srbije Aleksandar Vučić jedini u zemlji koji se protivi uvođenju sankcija Rusiji. Ali, neretko i on i drugi državni zvaničnici kao izgovor koriste to što je i naša zemlja devedesetih i sama bila pod sankcijama. U tom kontekstu Vučić je pominjao i srpsku moralnu obavezu, a isto je ponovio nedavno gostujući na RTS.
Vučić je izjavio da mi nemamo obavezu prema Rusiji, jer je ona nama uvela sankcije 1992, naoružavala Hrvatsku, pomagala nezavisnost Crne Gore… ali, kako je rekao, imamo svoju moralnu obavezu.
“Imamo svoju moralnu obavezu dokle možemo da izdržimo dok nam vitalni i nacionalni interesi ne budu ugroženi. Postoji opasnost da oni budu ugroženi i veoma je realno, to govorimo već sedam-osam meseci, ali smo izdržali „, rekao je Vučić.
On je ispričao da je o sankcijama Rusiji govorio na Samitu u Tirani i da je objasnio sve razloge.
„Rekao sam i da mene bira moj narod i pitao sam šta hoće da im kažem. Mi smo 10 godina imali sankcije protiv Srbije“, izjavio je Vučić.
Međutim, na moralnu obavezu srpska vlast zaboravlja kada je reč o nizu drugih država. Tako se Srbija u maju ove godine pridružila sankcijama EU protiv Belorusije, koje su uvedene zbog umešanosti te države u rusku agresiju na Ukrajinu.
U tekstu te odluke se, između ostalog, navodi da je ruska vojna operacija u Ukrajini vršena i sa teritorije Belorusije.
Novim restriktivnim merama protiv Minska pridružila se i u aprilu mesecu.
Prema podacima ISAC fonda iz Analize usklađenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU, postoji niz drugih država kojima je Srbija uvela sankcije.
To je slučaj sa Sirijom. Naime, 12. januara ove godine Beograd se pridružio sa restriktivnim merama koje je Unija uvela protiv te zemlje.
Takođe, dan kasnije Beograd je podržao sankcije protiv Republike Gvineje, a potom i sa merama „u vezi sa situacijom u Maliju“. Restriktivne mere u februaru ove godine Srbija je uvela pojedinim entitetima u Tunisu.
U maju se Beograd pridružio sankcijama protiv Demokratske Republike Koreja (Severna Koreja).
Bez ruske podrške devedesetih
Ako ćemo se vraćati u prošlost, Srbija nije mogla da oseti rusku podršku tokom devedestih. Naime, Rusija je 1992. kao stalna člancia Saveta bezbednosti mogla da stavi veto na sankcije Ujedinjenih nacija prema Srbiji, ali to nije učinila.
Početkom devedesetih Ruska Federacija bila je i vojni saveznik Hrvatske. Tačnije, u vreme embarga na izvoz oružja Rusija je naroužavala Hrvatsku.
Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, u autorskom tekstu za nedeljnik “Vreme” naveo je da je Zagreb od Rusije nabavio protivvazduhoplovni sistem S-300, koji je prikazan i na vojnoj paradi u Zagrebu 1995. Ali pored tog sistema, dodao je Lunić, Rusija je kataloški nudila Hrvatima sve osim nuklearnih balističkih raketa.
Zanimljivo je i da je u novembru 1996. tadašnji ruski predsednik Boris Jeljcin odlikovao Franju Tuđmana „Medaljom Žukov“ “za aktivan doprinos pobedi nad fašizmom”. Takođe, I Vladimir Putin je 2005. godine odlikovao Stjepana Mesića za doprinos koji su hrvatski narod i Hrvatska kao država dali u konačnoj pobedi nad fašizmom.
BONUS VIDEO Vučić saopštio: Vlada donela odluku da Kforu uručimo zahtev da se određeni broj vojske i policije vrati na KiM
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare