Ukrajina je među prvima osudila bombardovanje SRJ, tadašnji ukrajinski zvaničnici su odmah po padu prvih bombu na Srbiju došli u Beograd, a narodu Jugoslavije Kijev je slao humanitarnu pomoć. Ako ćemo se vraćati u prošlost, kao što to nevešto pokušava predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Rusija je početkom devedesetih uvela sankcije Srbiji, kršeći embargo prodavala je oružje Hrvatskoj, a kasnije je uručila ordenje Franji Tuđmanu i Stjepanu Mesiću.
Nakon izjave ukrajinskog ambasadora Volodimira Tolkača da je za Ukrajinu veoma teško pitanje da li razume odluku Srbije da ne uvodi sankcije Ruskoj Federaciji, oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je rekao da Srbija protiv Ukrajine nikad ništa nije uradila i naveo da se ne seća da su se Ukrajinci 1999. „pretrgli“ u slanju pomoći Srbiji niti prekidali letove do zemalja koje su učestvovale u napadu na SR Jugoslaviju.
Ovako prozivanje zemlje koju ruske snage razaraju skoro 10 meseci ne samo što je neprimereno, nego i ne stoji, a naročito ako ćemo uzimati u obzir poteze koje je tokom devedesetih godina povlačila Ruska Federacija.
Nije poznato da je Vučić ikada, bar ne javno, zamerio Ruskoj Federaciji uvođenje sankcija 1992. godine. Tada je Savet bezbednosti UN usvojio tri rezolucije, kojima je bio zabranjen uvoz robe iz SRJ, ali i izvoz u tadašnju Jugoslaviju. Rusija je kao stalna članica SB imala pravo veta, ali ga nije iskorstila, već je podržala sankcije prema našoj zemlji.
Rusko naoružavanje Hrvatske
Sada je već poznato da je početkom devedesetih Ruska Federacija bila vojni saveznik Hrvatske. Tačnije, u vreme embarga na izvoz oružja Rusija je naroužavala Hrvatsku.
Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, u autorskom tekstu za nedeljnik “Vreme” naveo je da je Zagreb od Rusije nabavio protivvazduhoplovni sistem S-300, koji je prikazan i na vojnoj paradi u Zagrebu 1995. Ali pored tog sistema, dodao je Lunić, Rusija je kataloški nudila Hrvatima sve osim nuklearnih balističkih raketa.
“Tako je u to vreme iz Rusije ili uz njeno posredovanje Hrvatska dobila i 18 transportnih helikoptera Mi-17, 12 borbenih helikoptera Mi-24 sa odomaćenim nazivom ‘đavolje kočije’, 40 aviona lovca/presretača MiG-21, kao i ceo niz sofisticiranog naoružanja i vojne opreme (NVO) poput protivoklopnih sistema Fagot, protivoklopnih raketa Šturm, PVO raketa R-60 i nevođenih raketa S-5”, napisao je Lunić.
Odlikovanje Tuđmana i Mesića
Da je tokom proteklog rata Rusija naoružavala Hrvatsku, a ne Srbiju, ispričao je za zagrebački „Večernji list“ Marin Tomulić, koga je taj list predstavio kao “prvog dobavljača”.
„Rusi su nam isporučivali oružje na zahtev Francuske. Ja sam tome svedok“, rekao je Tomulić.
Zanimljivo je i da je u novembru 1996. tadašnji ruski predsednik Boris Jeljcin odlikovao Franju Tuđmana „Medaljom Žukov“ “za aktivan doprinos pobedi nad fašizmom”. Takođe, I Vladimir Putin je 2005. godine odlikovao Stjepana Mesića za doprinos koji su hrvatski narod i Hrvatska kao država dali u konačnoj pobedi nad fašizmom.
Ukrajina htela da posreduje u mirovnim pregovorima
Ukrajina je, sa druge strane, među prvima osudila NATO bombardovanje Srbije. Nemanja Todorović Štiplija, direktor Centra savremene politike, kaže da su, kako se može videti iz objava iz tog vremena, tadašnji ukrajinski ministri odbrane i spoljnih poslova doleteli u Beograd dva dana dana od početka bombardovanja.
“Ukrajina je prva zemlja koja je ponudila da posreduje imeđu NATO-a i SRJ. Već 27. aprila ukrajinski zvaničnici došli su da razgovaraju sa Slobodanom Miloševićem. Izveštaji tadašnjih medija kažu da posle tog sastanka nije bilo nikakvih saopštenja, odnosno da ti sastanci možda nisu urodili nikakvim plodom“, priča Štiplija ta „Novu“.
On je naveo da je zanimljivo da su avioni JAT-a u vreme bombardovanja bili sklonjeni u Ukrajinu da ne bi bili uništeni u bombardovanju, te da je predsednik Leonid Kučma sve vreme tražio od Ujedinjenih nacija reakciju i što hitnije slanje mirovnih snaga u Jugoslaviju.
„Rusija, Ukrajina i Belorusija su slale humanitarnu pomoć. U jednom trenutku je Mađarska na granici zaustavila kamione i nije im dala prolazak neko vreme“, kaže Štiplija, navodeći da je “kopao” po engleskog sajta Radio slobodne Evrope i da je tražio na sajtu predsednika Ukrajine izjave Leonida Kučme.
– Manje više to su sve osuđujuće izjave. Kučma je svako malo izlazio sa saopštenjima o tome, iako je Ukrajina sa NATO-om imala dobru saradnju i ušli u Partnerstvo za mir – ističe sagovornik “Nove”.
Ukrajinska ambasada: Neprihvatljivo da Kremlj koristi Kosovo da legitimiše agresiju
Ambasada Ukrajine u Srbiji nije komentarisala izjavu predsednika Aleksandra Vučića, a u saopštenju je ponovila da Ukrajina podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, kao i dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU.
“Smatramo neprihvatljivim narative diktatora iz Kremlja koji pokušava manipulativno da iskoristi ‘kosovski presedan’ za pokušaje da legitimiše agresiju Ruske Federacije na nezavisnu i suverenu evropsku državu – Ukrajinu”, piše u saopštenju ukrajinske ambasade.
BONUS VIDEO Umesto 72 sata – Vučićevo obraćanje za 312 sati
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare