1
Pretvaranje Elektroprivrede Srbije u akcionarsko društvo, nakon pisanja Nove, zvanično je potvrđeno iz Vlade Srbije. Transformacija koja bi trebalo da se završi do početka 2023. godine, ne samo što će omogućiti prodaju dela EPS-a ako to država želi, već će moći i da se poslovni potezi, odluke i trošenje novca sakriju od javnosti. Ukoliko vlast to bude želela, EPS lako može da dobije status koji ima Telekom. Može mnogo toga da proglasi poslovnom tajnom i da ne objavljuje javne nabavke.
Vlada Srbije, a u njeno ime ministarska energetike Zorana Mihajlović potvrdila je da je u toku transformacija javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije u akcionarsko društvo.
I ona i predsednik Srbije Aleksandar Vučić izričito tvrde da nakon završetka tog procesa EPS sigirno neće ići na prodaju. Iako je transformacijom u AD otvoren put upravo ka privatizaciji, to nije jedini potencijalni problem koji može da ispliva iz toga.
Jedan od najboljih primera kako funkcioniše AD je državni Telekom Srbija iz koga se nekontrolisano „isisava“ novac za projekte od kojih korist često ima samo vlast, a ne građani Srbije.
Dug je spisak takvih poteza, od ogromnih ulaganja u kupovinu medija, davanja poslova firmama povezanih sa vlašću, pa do odluke da za basnoslovnih 600 miliona evra otkupi pravo prenosa Premijer lige.
Do svih ovih informacija javnost je saznavala zahvaljujući tome što su istraživački mediji dolazili do istih. Javno, te informacije Telekom ne objavljuje.
Imajući u vidu takvo iskustvo, postavlja se pitanje da li bi i Elektroprivreda Srbije mogla da postane isto takvo akcionarsko društvo.
Zakoni kažu da ne bi, a praksa da je sve moguće.
U ovom trenutku troškovi Elektroprivrede Srbije, sa kim sklapa ugovore, kome daje posao, koliko plaćaju različite usluge i dobra, koliko i od koga zarađuj, donekle se mogu, ako ne kontrolistali, onda bar pratiti.
EPS ima obavezu da odgovara na upite po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja i da sve javne nabavke objavljuje na Portalu javnih nabavki. Ove obaveze ima zato što je javno preduzeće.
Pošto je jasno da će u međuvremenu postati akcionarsko društvo postavlja se pitanje da li će se tada nešto promeniti.
Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić za Novu kaže da Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja važi i za neka akcionarska društva, pa i za Telekom.
„Taj zakon će se svakako primenjivati na EPS sve dok on bude u većinskom državnom vlasništvu. Moraće da postupaju po njemu, a eventualno umanjivanje njihovih obaveza po tom zakonu zavisiće od toga hoće li imati neku realnu tržišnu konkurenciju ili ne. Postojanje tržine konkurencije je glavni razlog na koji se Telekom poziva i zbog kojeg prema Zakonu mnoga dokumenta ne mora da da javnosti. Pozovu se na poslovnu tajnu. To je ovde ono što je presudni faktor“, objašnjava Nenadić.
Telekom Srbije je izuzet od Zakona o javnim nabavkama zbog pozicije na tržištu i načina poslovanja. Na pitanje da li postoje šanse da se to desi i sa EPS-om, Nenadić objašnjava da će se zavisiti od njihovog položaja na tržištu.
Svedoci smo da u Srbiji stvari ne idu uvek onako kako zakon kaže, te da se u praksi stvari odvijaju drugačije.
U razgovoru za Novu izvršni direktor Biroa za društvena istraživanje Zoran Gavrilović podsetio je na iskustvo koje su on i članovi Saveta za borbu protiv korupcije imali sa NIS-om.
„ Tražili smo neke podatke od NIS-a, pre nego što je prodat Rusima. Nisu nam dali, pozivali su se na poslovnu tajnu. To je old skul model, primenjivan već toliko puta“, priča Gavrilović.
Dodaje da ga ne bi iznenadilo da u budućnosti isti takvi odgovori, nakon trabsformacije, počnu da stižu i od EPS-a.
„ Ako bi se eventualno desilo da se EPS zatvori za informacije od javnog značaja pozivajući se na poslovnu tajnu, jedna od mogućnosti je možda da neko od malih akcionari tu informaciju zatraži. Oni kao vlasnici akcija na to imaju pravo, a među njima su svi građani“, kaže Zoran Gavrilović iz Birodija.
Sa transformacijom u akcionarsko društvo osim udela koji će imati država, deo akcija biće podeljen i zaposlenima, bivšim zaposlenima ali i svim građanima Srbije. To je isti princip podele akcija koji je primenjen u slučaju NIS-a, Aerodroma, Galenike…
Status AD je mogući uvod u prodaju
„Status akcionarskog društva je suštinski najbitniji zato što on predstavalja mogući uvod u privatizaciju. Ono što je registrovano kao javno preduzeće ne može iz tog statusa da bude privatizovano. Ono što je registrovano kao AD može, ali i ne mora. Ta odluka zavisi od samog osnivača“, Vlade Srbije, kaže Nemanja Nenadić.
Bonus video: Nenadić EPS-u treba detaljna istraga, propusti nisu samo Grčićevi
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
