10
Srbija i Kosovo treba da se konstruktivno angažuju na normalizaciji odnosa kako bi stekli pravo na finansiranje iz Plana rasta za Zapadni Balkan koji je Evropska unija usvojila, saopštila je pres-služba Evropske komisije.
„Normalizacija odnosa je suštinski uslov na evropskom putu za obe strane. I Srbija i Kosovo rizikuju da izgube važnu priliku usled nedostatka napretka“, rekao je jedan od portparola Evropske komisije za Radio slobodna Evropa.
U pisanom odgovoru iz pres-službe Evropske komisije navodi se da konstruktivan angažman na normalizaciji odnosa podrazumeva potpuno sprovođenje svih obaveza koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Implementacionog aneksa i iz svih dosadašnjih sporazuma iz briselskog dijaloga, kao i započinjanje pregovora o Sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa.
Iz Evropske komisije navode da Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja „sveobuhvatnu ponudu EU za unapređenje društveno-ekonomskog stanja“ šestorke iz tog regiona.
„To uključuje progresivan pristup jedinstvenom tržištu EU, uslovljen napretkom na zajedničkom regionalnom tržištu Zapadnog Balkana, i mehanizme za podsticanje reformi. Plan rasta nije alternativa proširenju EU. To je ponuda koja će upotpuniti i ubrzati proces pristupanja“, navodi se.
Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je EK usvojila u novembru, a EU prošle nedelje, predviđa finansijsku podršku od šest milijardi evra, od kojih su dve milijarde bespovratna sredstva, a četiri milijarde povoljni krediti koje daje EU.
Uslov za dobijanje sredstava je sprovođenje reformi, pre svega u oblasti poštovanja demokratskih mehanizama, vladavine prava i osnovnih prava. Plan se odnosi na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke dobije određenu sumu novca na svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.
Za Srbiju i Kosovo postoji i preduslov – „konstruktivan angažman na normalizaciji odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih obaveza“ koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Implementacionog aneksa iz Ohrida, kao i svih prethodnih sporazuma postignutih u briselskom dijalogu.
***
BONUS VIDEO – Da li je Evropska unija lako zamenljiva: Koliko Srbija trguje sa EU, a koliko sa drugima?
