Podeli
Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

U slučaju da zbog epidemije koronavirusa bude doneta odluka o ponovnom uvođenju vanrednog stanja i to u uslovima tek konstituisane Skupštine i Vlade koja je i dalje u tehničkom mandatu, postavlja se pitanje ko bi takvu odluku formalno mogao da usvoji. Iako parlament nema izabrano rukovodstvo, po Ustavu bi vanredno stanje trebalo da proglase upravo poslanici, mada i dalje nije isključeno da pod određenim uslovima u tome učestvuje i vlada i predsednik države. Ipak, i tu postoje poteškoće.

Prethodnih nedelja i sami epidemiolozi nisu isključili mogućnost da na jesen bude ponovo uvedeno vanredno stanje, a predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić izjavio je da su dobili informaciju da bi to moglo da se dogodi 1. oktobra.

U ovom trenutku jedino institucija predsednika države radi u punom kapacitetu. Iako su poslanici potvrdili mandate još 3. avgusta, Skupština nije dobila rukovodstvo, a nije izabrana ni nova vlada.

Darko Simović, profesor ustavnog prava, navodi za Nova.rs da je Skupština Srbije inicijalno ta koja je nadležna za donošenje takve odluke.

“Ako Skupština nije u mogućnosti da se sastane, to može da učini alternativno da učine premijer uz supotpis predsednika Republike i Skupštine”, kaže Simić.

Skupština Srbije je, po Ustavu, konstituisana onog momenta kada mandate potvrdi dve trećine narodnih poslanika. Svih 250 parlamenataraca to su učinili 3. avgusta.

Iako nije izabrano rukovodstvo Skupštine, prvom sednicom u novom sazivu predsedavali su najstarija poslanica Smilja Tišma sa liste SPS, i četvoro najmlađih – Nikola Lazić iz SNS, Sofija Maksimović iz SPAS, Nandor Kiš iz SVM i mlada socijalistkinja Dubravka Kralj.

Ipak, ukoliko ponovo na na snazi budu zabrane okupljanja velikog broja ljudi, vanredno stanje bi opet mogli da proglase predsednica vlade, predsednik države i Skupštine.

“Iako je vlada u tehničkom mandatu, ona radi sve ono što je neophodno do izbora nove. To znači, da ako se ne formira nova vlada, premijerka može da učestvuje u donošenju takve odluke”, pojašnjava Simović.

Problem, međutim, nije samo tehnička vlada. Ukoliko bi odluku o vanrednom stanju donosili zajedno predsednici vlade, države i parlamenta postavlja se pitanje ko bi to uz Anu Brnabić i Aleksandra Vučića mogao da učini, budući da predsednik Skupštine još nije izabran, a Maja Gojković više nije na toj funkciji.

Upitan da li bi to mogao da učini najstariji poslanik, koji je inače predsedavao prvom sednicom u novom sazivu, Simović kaže da je to jedina opcija u tom slučaju.

Ipak, sednica na kojoj su poslanici potvrdili svoje mandate počela je 3. avgusta i za izbor rukovodstva nije neophodno sazivati novu. To znači, da bi, ukoliko bude postojala volja, predsednik i potpredsednici skupštine mogli da budu izabrani u roku od dva dana.

Komentari

Vaš komentar