1
Mesec dana uoči početka međustranačkog dijaloga, delegacija Evropskog parlamenta biće pojačana. Posrednicima Vladimiru Bilčiku i Tanji Fajon, čije su izuzeće tražili predstavnici srpskih vlasti, pridružuju se novi-stari članovi tima EP Knut Flekenštajn i Eduard Kukan.
Posle višemesečnih većanja, razgovora i pritisaka, konačno je okvirno dogovoreno da će pregovori vlasti i opozicije uz posredovanje Evropskog parlamenta početi u martu. To su dogovorili predsednik Skupštine Ivica Dačić i šef Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister.
Iako je ranije rečeno da će posrednici u tom dijalogu biti samo Vladimir Bilčik i Tanja Fajon, iznenada je doneta odluka da tim EP bude pojačan Knutom Flekenštajnom i Eduardom Kukanom. Izvor Nova.rs navodi da bi to mogao da bude odgovor na pritiske vlasti da iz dijaloga bude isključena Tanja Fajon, koju su najviši državni funkcioneri nazvali saveznikom opozicije u Srbiji.
„Imenovanje Flekenštajna i Kukana je Mekalisterov manevar, kako u timu ne bi bili samo Bilčik i Fajon, protiv koje se bunio Vučić. Ideja je da oni budu glavni u posredničkom timu Evropskog parlamenta“, kaže sagovornik Nova.rs.
Iako se u zvaničnom saopštenju predsednika Spoljnopolitičkog odbora Dejvida Mekalistera navodi da će Bilčik i Fajon predvoditi te pregovore, a da će Kukan i Flekenštajn biti podrška, Dačić je naveo da će novoizabrani posrednici tokom dijaloga biti lično prisutni u Beogradu, dok će Bilčik i Fajon učestvovati na njima onlajn.
Prema saznanjima portala Nova.rs, grupacija Renew Europe, u kojoj je i stranka francuskog predsednika Emanuela Makrona, tražila je da i oni imaju člana misije u Srbiji, ali je taj zahtev Mekalister odbio.
Kukan i Flekenštajn inače dolaze iz dve najveće evropske partije – Kukan je član grupacije Evropske narodne partije, kojoj se pre nekoliko godina pridružila i Srpska napredna stranka, dok je Flekenštajn predstavnik Partije evropskih socijalista, čija je članica Demokratska stranka.
Oni su učestvovali su i u prvoj fazi međustranačkog dijaloga 2019. i na njegovom početku igrali su vodeću ulogu. Dijalog je kasnije nastavljen, ali bez njih.
Oni su sa slovenačkim poslanikom iz liberalne grupe ALDE Ivom Vajglom činili tim Evropskog parlamenta koja je 2015. odigrala ključnu ulogu u sklapanju Pržinskog sporazuma između najvećih stranaka u Makedoniji, što je kasnije dovelo do održavanja parlamentarnih izbora na kojima su učestvovale sve stranke.
Pre makedonskog dijaloga, ta zemlja se nalazila u velikoj političkoj krizi, a situacija je ličila na aktuelnu u Srbiji – opozicija je optuživala vlast za nefer izborne uslove i bojkotovala rad parlamenta, a bila je odlučna u bojkotu narednih izbora dok se ne uspostave prihvatljivi uslovi.
Kako je preneo European Western Balkans, Kukan je predsedavao Radnom grupom za Zapadni Balkan, koju su činili svi izvestioci i šefovi parlamentarnih delegacija za zemlje ovog regiona. Lično je predvodio Delegaciju EP za Srbiju, zbog čega je bio čest gost u Beogradu. Pre toga je, kao slovački diplomata i ministar spoljnih poslova, takođe bio snažno fokusiran na dešavanja na Balkanu.
Flekenštajnovo iskustvo, takođe, obuhvata celokupan region. Pre nego što mu je dodeljena uloga izvestioca za Albaniju, viđen je kao izvestilac za Srbiju – ova pozicija na kraju je pripala njegovom sunarodniku Dejvidu Mekalisteru. Pored posredovanja u Makedoniji, zajedno sa Mekalisterom uspešno je isposredovao kraj blokade parlamenta i nove izbore u Albaniji 2017. godine, gde je takođe radio na reformi ustava i pravosuđa.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
