Čestitam ti krađu izbora. Hvala, i ja tebi! Šta piše u pismu koje je Vučić poslao Putinu

Dok su evropski lideri jasno naveli da se izbori u Rusiji ne mogu nazvati tim imenom, predsednik Srbije se pohvalio da je čestitao pobedu Vladimiru Putinu.

I tako se još jednom svrstao u grupu u kojoj su predsednik Kine Si Đinping, lider Severne Koreje Kim Džong Un, palestinski predsednik Mahmud Abas i lideri Azerbejdžana, Belorusije, Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana i Uzbekistana… Jer, odatle su Putinu stizali aplauzi, nakon što je na predsedničkim izborima osvojio neverovatnih 87 odsto.

Iz Evrope su, s druge strane, stizale poruke da razloga za čestitanje nema, jer ovi izbori nisu ni fer, ni pošteni, te da se ishod znao unapred.

Sličnim je rečima i Evropski parlament nedavno ocenio izbore u Srbiji, te tražio međunarodnu istragu.

Iako politička situacija i snaga pritiska režima u Srbiji još nije ni blizu onoj u Rusiji, nemoguće je ne videti sličnosti. To u izjavi za Novu kaže i predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.

Pre Vučića, Šešelj i Dodik

“Predsednik Vučić je, s malom zadrškom, čestitao predsedniku Putinu uspeh na nedemokratskim izborima u Rusiji, zemlji koja vodi agresivni rat i sistematski likvidira opoziciju. Tome su prethodile čestitke vođe srpskih radikala Šešelja i predsednika Republike Srpske, Dodika, koji je u čestitki napisao da je "pobeda predsednika Putina dočekana s radošću među srpskim narodom". Logika čestitanja u ime srpskog naroda je očigledna: Srpski svet čestita Ruskom svetu”, kaže Minić i dodaje da imajući u vidu da samo osam odsto svetskog stanovništva živi u demokratskim političkim sistemima ne treba da čudi što iz tog dela sveta nema čestitki.

Na pitanje da li ima sličnosti između režima u Srbiji i Rusiji i da i se ona upravo može videti na primeru izbora, Minić kaže:

“Sličnosti su nesumnjive, ali u Srbiji postoji potencijal za promenu, dok se takav potencijal u Rusiji ne vidi. Mada, mnogobrojni Rusi, koji su pobegli od rata i danas žive u Srbiji, nisu izabrali Putina. On je dobio samo 3 odsto njihovih glasova, dok je jedan od protivkandidata dobio 67 odsto, a drupa dvojica po 1 odsto. Na uzorku dijaspore, Putin je izgubio izbore. I to je neka poruka”.

Od Vučićevih 58 do Putinovih 87 odsto, koliko su osvojili na predsedničkim izborima, stoji pre svega promena Ustava, a onda hapšenje protivnika, “ubijanje opozicije” i potpuno gušenje nezavisnih medija.

Kako je Putin stigao do ovog procenta?

Pohapšena opozicija i kontrola medija

Pre svega promenom Ustava 2020. godine kojom se Putinu praktično omogućava da ostane na vlasti do 2036. godine. Ako se to desi, postao bi ruski vladar sa najdužim stažom, premašivši komunističkog vođu Josifa Staljina i caricu Katarinu Veliku koji su bili na vlasti duže od 30 godina.

Da Putin ništa ne prepušta slučaju, upozoravaju njegovi protivnici već decenijama. Isti je slučaj bio i sa ovi izborima. Tajna dokumenta Kremlja, do kojih su došli zapadni mediji, otkrila su da je na operaciju koja omogućuje krađu izbora potrošeno oko milijardu evra. Ključni segmenti, kao i svih ranijih godina, bili su oblikovanje javnog mnjenja po njegovoj želji, propaganda u vezi rata u Ukrajini i “odstranjivanje” opozicije.

Godinama unazad Putin je opozicione lidere zatvarao i proganjao, a mnogi su sada mrtvi – pod nerazjašnjenim okolnostima. Jedan od njih je i Aleksej Navaljni koji je pronađen mrtav u zatvorskoj koloniji u februaru. Za njegovu smrt porodica i međunarodna zajednica okrivili su ruski režim.

Mnogi su, poput Vladimira Kara-Murze, još u kazamatu.

Ono malo što je od opozicije u Rusiji osalo, onemogućeno je da se bori.

Tako su iz izborne trke odmah izbačeni Boris Nadeždin i Jekaterina Duncova – stvarni protivkandidati Putinu. Umesto njih, na glasačkom listiću našli su se Nikolaj Karitonov, Leonid Slutski i Vladislav Davankov – kontrolisani protivnici.

Srbija je za sad još daleko od ovakvog scenarija, a dokle videćemo…

BONUS VIDEO: Čega se Vučić najviše plaši