Videli ste kako Vučić namešta izbore, a evo kako to radi Putin (i koliko to košta)

Interni dokumenti Kremlja koje je objavio estonski portal "Delfi", podeljeni su i sa drugim medijskim organizacijama, uključujući "Gardijan". U njima je detaljno opisano kako je predsednikova administracija upumpavala novac u mrežu nevladinih organizacija i kompanija za kreiranje medijskog sadržaja kao što su filmovi i Telegram kanali, sprovodila tajne ankete, organizovala omladinske festivale i osnivala nove medije na okupiranim teritorijama Ukrajine, od kojih očekuje da obezbede stotine hiljada glasova za Putina.

"Nećemo više tolerisati kritiku naše demokratije. Naša demokratija je najbolja i nastavićemo da je gradimo", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenosi Gardijan.

Šef jedne medijske organizacije koju finansira Kremlj tvrdi da je od 2018. godine došlo do 20-strukog povećanja državne potrošnje na internet projekte i da je grupa podržala 40 odsto originalnog sadržaja ruske platforme da bi se postiglo "ono što je državi potrebno".

1,1 milijarda evra za tri ključna projekta

"VSkver", član istražnog konzorcijuma koji je analizirao ukupan budžet, podelio je potrošnju Kremlja u tri glavne kategorije - predsednički izbori, upravljanje informacijama i okupirana područja Ukrajine. Procenjuje se na ukupno 1,1 milijardu evra (938 miliona futni), od čega je najveći deo, čak 631 milion evra, opredeljen za "informativni rat".

Rusku unutrašnju politiku kreira predsednička administracija, što znači da je ona u velikoj meri centralizovana kako bi se obezbedila iluzija izbora. Taj napor predvodi Sergej Kirijenko, bivši premijer koji je zamenik šefa kabineta Putinove administracije, zajedno sa svojim timom, uključujući Aleksandra Haričeva, koji je specijalizovan za vođenje izbora, i Sergeja Novikova, još jednog pomoćnika navedenog u finansijskim dokumentima.

Kremlj je uveo niz novih elemenata da bi pomogao "u izlasku na glasanje", uključujući trodnevni period glasanja i elektronsko glasanje u 29 regiona, uključujući Moskvu.

Organizacija za glasačka prava "Golos" saopštila je u četvrtak da je ruska vladajuća partija čak razvila aplikaciju koja bi omogućila praćenje izlaznosti birača među milionima državnih službenika.

Tatjana Stanovaja, viši saradnik Centra za Evroaziju Karnegi Rusija, rekla je da je Putin insistirao na tome da Rusija nastavi sa održavanjem izbora nakon što je započeo svoju invaziju na Ukrajinu, prekinuvši burnu debatu u svojoj administraciji o tome da li da ih zbog rata otkaže ili ne.

"Izbori su mu veoma važni. To je za njega resurs", rekla je ona i dodala da bi Putin ove godine mogao da traži rezultat od čak 85 odsto glasova.

"Patriotski" filmovi koji veličaju rat u Ukrajini

Procurili dokumenti pokazuju da je vlada uložila milione u filmove, pa čak i video igrice koje veličaju rat u Ukrajini. Jedan film koji je država finansirala je "20/22". U njemu se mladi Rus Danilo prijavljuje za neimenovanu privatnu vojnu organizaciju koja liči na Vagner grupu i učestvuje u invaziji na Marijupolj. Njegova devojka Alisa, koja se protivila ratu, putuje na ratno područje da ga potraži. Film je snimljen prošle godine na jednoj lokaciji u Marijupolju, među zgradama koje su uništene u ruskom napadu u kojem je poginulo na hiljade ljudi. U dokumentima je navedena poenta filma: "Kroz sudbinu heroja, autori pokazuju kako gubitak nacionalnog identiteta, gubitak njihove nezavisnosti vodi do velike ljudske tragedije".

Prvi deo filma objavljen je na ruskom Prvom kanalu 23. februara, dan pre druge godišnjice invazije. Snimljen je uz podršku Instituta za razvoj interneta (IRI) i jedan je u nizu filmova koji su planirani za ovu godinu kako bi se patriotski sadržaji zadržali na televiziji uoči izbora.

IRI vodi Aleksej Goreslavski, izvršni direktor medija povezan sa Kremljom čije je imenovanje dovelo do egzodusa liberalnih novinara iz izdanja "Lenta.Ru", a koji je kasnije radio kao član Putinove predsedničke administracije. Iz državnog budžeta je 2023. dato 22 milijarde rubalja (190 miliona funti), uključujući 18 milijardi za projekte vezane za izbore.

Od 2023. godine, rekao je Goreslavski, IRI je proizveo više od 40 odsto originalnog sadržaja na ruskom tržištu.

"Mi posedujemo određeni udeo na ovom tržištu kako bismo, jednostavno i jasno, preneli ono što je potrebno državi", rekao je prošlog meseca.

Budžet je manji od budžeta koji ima ruski državni filmski fond, koji finansira veći deo industrije.

BONUS VIDEO Podcast DLZ i Pjotr Nikitin: Putin nije Rusija!