1
Britanski ambasador u Prištini Nikolas Abot ocenio je da je dijalog Beograda i Prištine u "veoma teškoj fazi" i rekao da ne misli da bilo koja od strana deli zajedničku viziju o tome šta on predstavlja, a demantovao je i informacije da iza akcije Kosovske policije 13. oktobra stoji on ili njegova zemlja.
Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Abot je u intervjuu za portal KoSSev ocenio da je ono što je zaista potrebno neka fundamentalna vrsta razmišljanja o tome šta pokušavamo da postignemo kroz taj proces.
„Priština traži obostrano priznanje. Oni žele da budu članica Ujedinjenih nacija i da budu priznati kao nezavisna država, a mislim da Beograd ima još veći izazov, jer se mnogo toga odnosi na budućnost koju Srbija želi“, kazao je Abot.
Demantujući da on ili njegova zemlja stoje iza navodne akcije Kosovske policije protiv šverca 13. oktobra, istakao je da je takva ideja smešna.
Na podsećanje novinarke da je to prvi rekao kosovski ministar unutrašnjih poslova na konferenciji za novinare, koji nije imenovao državu, ali da je kazao da je akcija izvedena u koordinaciji sa međunarodnim saveznikom koji više nije član EU, a da je potom predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Beogradu kazao da iza operacije stoji Velika Britanija, Abot je odgovorio da se radi o „lažnoj vesti i potpunoj dezinformaciji“, u kojoj nema „ni nagoveštaja istine“.
Dodao je da Britanija snažno podržava borbu protiv organizovanog kriminala i da očekuje da policija nastavi da se bori protiv toga.
U intervjuu je istakao i da su interesi Velike Britanije na Zapadnom Balkanu nacionalna bezbednost, ekonomski i trgovinski razvoj regiona, kao i da Zapadni Balkan ima priliku da pokaže da može da bude proizvodno tržište za Evropsku uniju i za Britaniju.
Osvrćući se na imenovanje Stjuarta Piča za specijalnog izaslanika Velike Britanije za Zapadni Balkan, naglasio je da „u tom pitanju nema strateškog nadmetanja sa EU i SAD, već upravo suprotno, namera je da se pojačaju evropski i američki resursi“.
Na pitanje da li će se formirati Zajednica opština sa srpskom većinom i ako je hoće u kakvoj je formi očekuje, Abot je odgovorio da misli da je izazov postao odgovoriti na pitanje – šta je Zajednica.
„Kada je prvi put zamišljena, planirano je bilo da se bavi određenim stvarima, bilo je zamišljeno da se bavi određenim političkim pitanjima koja sada verovatno više ne postoje. Dakle, šta je zapravo Zajednica – svakako da ne verujemo da je bilo koja asocijacija neka vrsta monoetničke organizacije“, rekao je Abot.
Zaključio je da Zajednica zaista treba da bude jedan broj opština koje imaju zajedničke interese, zajedničke brige i koje žele da se pozabave određenim pitanjima.
Bonus video: Kako se zaglavio kosovski dijalog?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
