Novinarka istraživačkog portala KRIK Bojana Pavlović, u intervjuu za dnevni list “Nova”, najavila je da će se u narednom pojaviti i još neka imena srpskih političara koji su skrivali svoje prihode i osnivali kompanije u ofšor zonama.
Bojana Pavlović, novinarka istraživačkog portala KRIK, koji je deo međunarodnog istraživačkog projekta „Pandorini papiri“, za naš dnevni list naglašava da nije očekivala konkretnu reakciju tužilaštva nakon potvrde da je ministar Siniša Mali vlasnik 24 luskuzna apartmana na bugarskom primorju, iako je za to postoji osnove. Ona je opisala kako su su novinari KRIK-a pristupili ovom istraživanju, ali i kako vidi izveštavanje javnog servisa o ovoj globalnoj aferi.
“Nas su zanimali bivši i aktuelni političari, funkcioneri, direktori javnih preduzeća… Za njih se ne očekuje da posluju preko ofšora i da ne plaćaju porez”, rekla je ona.
Tužilaštvo se oglasilo navodeći da nema nikakve dokaze o Siniši Malom i njegova 24 stana. Jeste li očekivali drugačiji epilog?
Njihov odgovor nas nije iznenadio. Već smo navikli na to da nadležni organi ne reaguju na naša istraživanja. Mi smo im do sada dali tri slučaja na koja je trebalo da reaguju, ali sumnjam da će se išta desiti. Njihov je izgovor da je tužilaštvo već proveravalo slučaj Siniše Malog i da se na to neće vraćati. Međutim, novina su novi dokazi koji su zaista nepobitni, a u njima stoji da je on bio vlasnik tih stanova. Istraga nije isto što i presuda, pa da vi ne možete tim slučajem da se bavite. Ovde zaista postoji osnova za ponovno pokretanje istrage i to u svetlu ovih novih dokaza.
Konstantno ste pod udarom prorežimskih medija, povezuju vas sa kriminalom, vlast ističe da su vaša istraživanja lažna. Ima li svrhe baviti se takvom vrstom istraživanja u Srbiji?
Da ne verujemo da će se u jednom trenutku nešto dogoditi, mi iz KRIK-a se ne bismo ni bavili ovim poslom. Optimisti smo i verujemo da će naposletku doći do neke promene. Međutim, dosadašnje iskustvo se pokazalo drugačije. I to ne samo kad je reč ovoj vlasti, nego i je to bio slučaj i sa prethodnom. Na naša istraživanja političari reaguju samo kad im ona idu u prilog. Primer vam je priča o imovini Dragana Đilasa, koja je rezultat našeg istraživanja. Vlast se poziva na naša istraživanja u ovom slučaju, ali ih negiraju kad su u pitanju predstavnici Srpske napredne stranke. Bez obzira na sve, mi verujemo u institucije i državu, samo što sada imamo neke pojedince koji su tu državu i naše poverenje zloupotrebili.
Jedan od tih pojedinaca iz vlasti, koji su se pojavljivali u vašim istraživanjima, je i ministar policije Aleksandar Vulin. Vi ste autorka nagrađivane priče o “Tetki iz Kanade”, a sada ste deo tima koji istražuje imovinu Siniše Malog. Koje su dodirne tačke između ove dve priče?
U oba slučaja je postupala tadašnja Agencija za borbu protiv korupcije, a sada Agencija za sprečavanje korupcije. Priča o Malom je deo našeg internog istraživanja, dok je sve o Vulinu poteklo upravo od Agencije za borbu protiv korupcije, jer su određenom periodu na njenom čelu bili ljudi od integriteta. Oni su u redovnom izveštaju o imovini uočili da nešto nije bilo u redu i dostavili su ga, najpre, Tužilaštvu za organizovani kriminal, a potom je ono “šetalo”. Na kraju se to završilo tako što je odlučeno da ne postoji nikakvo krivično delo. Sličnost između ove dve priče je i ta nesrazmernost imovine za koju funkcioneri nisu bili u stanju da objasne odakle im, odnosno da dokažu poreklo novca. Kod Siniše Malog su u pitanju brojke i nekretnine koje su za obične građane nepojmljive.
Šta su „Pandorini papiri“
Novinarsko istraživanje “Pandorini papiri”, predvodio je Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), a KRIK je bio jedan 150 medija širom sveta koju su njemu učestvovali. Zahvaljujući ovom istraživanju, otrkiveno je da su 330 javnih zvaničnika širom sveta povezana sa kompanijama u poreskim rajevima. Od srpskih zvaničnika, uz Sinišu Malog, za sada znamo da su mesto u poreskom raju pronašli kum predsednika Srbije Nikola Petrović i ministar bez portfelja Novica Tončev.
Da li ste nakon objavljivanja “Pandorinih papira” susretali sa određenim pritiscima, sugestijama da ne objavite imena nekih političara ili sa nekim pretnjama?
Nije mi poznato da je sada bilo takvih pritisaka. Ono ša čim se trenutno nosimo jesu besomučne tužbe koje nas, pre svega finansijski i vremenski, iscrpljuju. Potrebni su nam ogromni resursi da na njih odgovorimo. Odštetni zahtevi su funkcionera su visoki, oni potražuju mnogo novca od nas. Na kraju krajeva, ono vreme koje provedemo na sudu, pripremajući se parnice, je vreme koje ne provodimo na svom poslu. Mi za sada nismo izgubili nijednu tužbu i verujem da će tako ostati.
Hoće li se još neki srpski zvaničnik isplivati iz “Pandorinih papira”?
Isplivaće još neka imena. Mi smo se bavili srpskim državljanima koji se nalaze u tim papirima. Mesecima smo pretraživali i vršli selekciju šta je od javnog značaja da se objavi u našim istraživanjima. Ima tu mnogo ljudi iz poslovnog sveta, što ne mora nužno da ukazuje na bilo kakvu nepravilnost. Na takve ljude prosto nismo obraćali pažnju. Nas su zanimali bivši i aktuelni političari, funkcioneri, direktori javnih preduzeća… Za njih se ne očekuje da posluju preko ofšora i da ne plaćaju porez.
Pročitajte još...
Ana Brnabić vam je zamerila što niste prisustvovali konferenciji za medije Siniše Malog. Koliko puta ste do sad pokušali da ga kontaktirate i na kakve ste odgovore nailazili?
Mi čak nismo ni dobili taj poziv. Međutim, sad se tu pojavljuju neki mejlovi koji navodno dokazuju da je nama poslat poziv. To uopšte ne bih komentarisala. Mi nismo čekali da se napravi konferencija za medije kako bismo svom sagovorniku postavili pitanje, već smo im dali dve nedelje da odgovore naša pitanja. Koleginica Dragana Pećo je uputila na desetine poziva i poruka ministru. Na njegov mejl i telefonskih broj su poslata detaljna pitanja u vezi sa ovim slučajem. On je izabrao da ne odgovori na sve ovo, a onda je najavio konferenciju za novinare na koju mi nismo bili pozvani. Siniši Malom je dato sasvim dovoljno vremena da odgovori. Ova priča da smo mi neodgovorni i neprofesionalni je čista zamena teza u trenutku kad čovek ima imovinu vrednu pet miliona evra, čije poreklo ne može da dokaže. U pitanju strašan spin premijerke, ali ne samo nje, identičnu stvar je uradio i RTS.
Kako vi tumačite taj prilog RTS o “Pandorinim papirima” u kom je jedan od sagovornika bio urednik KRIK-a Stevan Dojčinović?
Mi smo bili pozitivno iznenađeni odlukom Radio televizije Srbije da dođe u našu redakciju. Bukvlano smo ih dočekali sa rečenicom: “Šest godina vas čekamo”. Smatramo da je od izuzetne važnosti da građani budu obavešteni o onome o čemu mi pišemo i ne samo to – mislimo da je obaveza javnog servisa da prenese ove informacije. Ne samo da je pomenuti prilog, s profesionalne strane, bio izrazito loš, već je bio i maliciozan i propagandistički. Na kraju krajeva, oni su nas optužili za pritisak, neprofesionalizam i neetičnost. Imali smo mnimalna očekivanja, a oni ni na njih na kraju nisu odgovorili.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare