Beširević o referendumu: Šalju se protivrečne poruke, građani neinformisani

"Za usvajanje Ustava, ili za njegove izmene, potreban je jedan široki konsenzus. I zato je bilo potrebno tu debatu otvoriti mnogo ranije, i stvoriti veliki, široki konsenzus za ove promene o kojima govorimo“, rekla je Beširević.Dodaje da se daju protivrečne poruke o referendumu za promenu Ustava."Sa jedne strane je tačno da nema široke kampanje, ali sa druge strane krenulo se sa optuživanjem da ukoliko se ne izađe na referendum i ukoliko se ne glasa za ovo što se predlaže, da će se na taj način reći zbogom evropskim integracijama. Dakle, šalju se protivrečne poruke i to je najveći problem. Sve me podseća na situaciju u kojoj igrači hoće da daju gol na terenu na kome nema protivničkih igrača. Problem je u tome, da su i najsavršenije ustavne promene, što se dešavaju u trenutku kada u parlamentu nema opozicije i kada nije stvoren široki konsezus… Dakle, daje se gol, a protivigrača nema“, istakla je Beširević.Prema njenim rečima, "tajming asocira da je referendum u stvari još jedan način da vladajuća koalicija obezbedi pobedu na predstojećim izborima“.Podseća da su građani dobili u svojim poštanskim sandučićima obaveštenja o referendumu, ali napominje da je ono nepotpuno, i ističe da je trebalo da se u tom obaveštenju nađu razlozi za promenu Ustava, kao i razlozi protiv izmena.

Upitan legitimitet ovog referenduma

Slaže se sa konstatacijom da su na ovom referendumu „građani prepušteni sami sebi“.Na pitanje da li treba izaći na referendum i da li treba glasati protiv ustavnih promena, ona odgovara: „Ja sam profesorka Ustavnog prava. Kao takva, ja nikada ne mogu da se zalažem za antipolitiku. Ona ne može da donese dobar rezultat. I ja sam to govorila i u vreme belih listića. Bila sam protivnica, i ispostavilo se da nije baš da nisam bila u pravu. Prema tome, građani trebaju, kad god da imaju priliku, da vrše vlast, i ovo je jedna od tih prilika. Problematično je to što da bi oni mogli da vrše vlast i da bi mogli da izaberu kako će da glasaju, oni moraju da budu adekvatno informisani“.Navodi da je legitimitet ovog referenduma upitan zato što je akt o promeni Ustava usvojila Skupština u kojoj ne postoji reprezentativna demokratija.Ponavlja da je premijerka Ana Brnabić zakasnila sa pozivom na debatu u vezi sa promenama Ustava.Ocenjuje da „nijedna koalicija koja je bila na vlasti od 2000. godine nije dozvolila sudstvu da se formira kao grana vlasti“.Precizira da ukoliko se desi, da se negativno odluči na predstojećem referendumu, isto pitanje se može staviti tek za godinu dana na dnevni red Skupštine Srbije, kao i da se u istom periodu može održati budući referendum o istom pitanju, za razliku od četiri godine, koliko je do sada bilo predviđeno.„Moje mišljenje je da se ovim ustavnim promenama otišlo korak napred. Podsetiću da je glavni cilj bio oslobađanje sudstva i tužilaštva od političkog uticaja. To je problem što je učinjen jedan međukorak, ne ceo korak, i što su otvoreni novi modaliteti za političke uticaje“, rekla je Beširević za N1 i dodala da bi ovaj akt drugačije izgledao da je prilikom usvajanja u Skupštini Srbije bila prisutna konstruktivna opozicija.Govoreći o suštini promene Ustava, ona je navela „da u Evropsku uniju ne može da uđe nijedna država koja se ne smatra demokratskom, u kojoj ne funkcioniše podela vlasti i u kojoj pravosuđe nije nezavisno“.Ona je zaključila da je neophodno da sudstvo i tužilaštvo u našoj zemlji budu nezavisni, jer u suprotnom neće dolaziti do pokretanja značajnijih sudskih postupaka. Takođe, ocenila je da u našoj zemlji nema opasnosti da može doći do „sudokratije“, odnosno da sudovi postanu „kasta za sebe“ i da aktivno, „kroz svoje odluke, vrše dve ostale grane vlasti“.BONUS VIDEO: Zašto referendum nikoga ne zanima

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zatoreferendumnikoganezanima-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2835406"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram