Bajdenov blizak saradnik došao u Srbiju, ali opoziciju zaobilazi u širokom luku: Ovo su mogući razlozi

Derek Šole, viši savetnik u američkom Stejt departmentu, od pre nekoliko dana je na turneji po Zapadnom Balkanu, a prva stanica bilo mu je Skoplje. Nakon toga otputovao je i na Kosovo, gde se sastao sa predstavnicima tamošnjih vlasti, Srpskom listom i opozicijom, dok je u Srbiji agenda drugačija.Termina za opoziciju nema, a razgovore će voditi sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem. Malo vremena pronašao je i za razgovor sa pojedinim članovima civilnog sektora.Zašto ga nije bilo za opoziciju?Radomir Lazović, poslanik pokreta Ne davimo Beograd, kaže u izjavi za “Novu” da je prošle godine na sastancima sa ambasadorima Belgije, Italije, Frnacuske, Nemačke i Kanade zahtevao da strani državnici kada dolaze u Srbiju razgovaraju i sa predstavnicima opozicije, bilo da je reč o rešavanju problema Kosovu ili drugim važnim međunarodnim temama kako bi dobili pravu sliku o stanju u zemlji.“Mi to zahtevamo sve vreme, zato što smatramo da Aleksandar Vučić monopolizuje spoljnopolitičke teme kako bi ostao na vlasti. On se bavi svojim interesom, a ne interesom Srbije. U normalnim demokratskim društvima opozicija ima svoju važnu ulogu u politici zemlje, ona se ne isključuje, već je njena uloga kontrolna i nemam nikakvog razloga da tako ne bude i u Srbiji”, kaže Lazović.

Upitan šta misli zašto se Šole ne sastaje sa predstavnicima opozicije, on navodi da se ovde radi o jednoj lošoj praksi.“Nju sprovode predstavnici međunarodne zajednice, a ona omogućava da u Srbiji imamo jednog autokratu, koji zarad trgovanja stabilnošću i obećanjima koja daje u stvari guši demokratiju u Srbiju. U interesu građana Srbije je da nam Vučić ne prepričava njegove velike pobede kad se vrati sa međunarodnih putovanja, već da znamo šta se zaista dešava, kako bismo mogli da utičemo na to da Srbija ide u dobrom smeru”, ističe Lazović.Sa druge strane, Dragana Rakić, poslanica DS, kaže da je pitanje za Šolea zašto se ne sastaje sa opozicijom, ali da može da se pretpostavi o čemu se radi. Ona navodi da na Kosovu postoje međuetnički sukobi i različiti akteri, uzroci i motivi koji te sukobe generišu, umesto da ih otklanjaju.

“Taj problem Šole verovatno pokušava da otkloni tako što će na Kosovu razgovarati sa akterima koji mogu da utiču na smanjivanje napetosti, a to su i vlast i opozicija. Sa druge strane, u Beogradu će se Šole sastati samo sa predstavnicima vlasti koji su Kurtijev partner u podizanju tenzija na Kosovu. Šole vrlo dobro zna da se Vučić za sve pita i o svemu sam dolučuje i da je deo aktuelnog problema. S obzirom na to da živimo u autokratiji, mogućnost opozicije da doprinese rešavanju ovih problema, vrlo je ograničena, nažalost”, kaže Rakić.Borko Stefanović, poslanik SSP, na ovu temu bio je vrlo kratak.

“Kao i kod svih poseta stranih zvaničnika našoj zemlji, organizaciju tih poseta sprovode njihove ambasade. Tako da je to pitanje uvek za organizatora, ne za nas””, kaže Stefanović za naš list.Jedan od retkih koji će se sastati sa Šoleom, a nije deo vladajuće garniture, je Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropsku politiku i član Radne grupe Konventa za poglavlje 35. Na tom sastanku biće i američki ambasador, kao i još jedan predstavnik međunarodne nevladine organizacije u Srbiji.Beširi kaže da nema informaciju zašto se Šole ne sastaje sa srpskom opozicijom, ali navodi da on možda i nema mnogo sagovornika sa te strane u Srbiji.

“Opozicija na Kosovu u većini slučajeva ima slične ili iste kao interese SAD. Većinska opozicija u Srbiji je i protiv evropskih integracija i protiv NATO-a i protiv uvođenja sankcija Rusiji, tako da nisam siguran da li bi bilo kakav sastanak sa većim delom opozicije imao smisla. To bi njih dovelo u poziciju da se sastanu sa par ljudi koji imaju proNATO i proEU stavove , a imaju vrlo malu podršku kod birača”, zaključuje Beširi.Jedna od tema razgovora u Dereka Šolea sa predstavnicima srpskih vlasti biće nastavak dijaloga Beograda i Prištine, uključujući francusko-nemački plan za Kosovo, koji je EU usvojila. Takođe, najavljeno je da će biti reči i o energetskoj bezbednosti, regionalnoj ekonomskoj integraciji, napretku Srbije na evropskom putu i njenoj ulozi u jačanju regionalnog mira i bezbednosti.BONUS VIDEO Šta je i kome poručio Eskobar

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tajeikomeporuioeskobar-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3135768"]