"Naša Šeherezada svako veče priča bajke da bi sačuvala vlast": Autorski tekst Bojana Pajtića za "Novu"

Veoma je teško odlučiti šta je, u tom trenutku, zazvučalo iritantnije: ponovno, inače gotovo svakodnevno, minhauzenovsko samohvalisanje kome svedočimo već 12 godina, ili potpuno očigledna kontradiktornost u citiranoj rečenici, po kojoj je jasno da srpski baron nije ni sam sa sobom raščistio da li će slagati da su mu se službenici UN do imbecilnosti divili zato što su čuli ono što je govorio, ili zato što su „antologijski“ govor pročitali?

Gotovo svako veče sa malih ekrana obraća nam se osoba za koju je pridev „lažljiv“ - eufemizam. On, zapravo i ne zna da istina postoji. Kao Šeherezada, koja je tokom hiljade i jedne noći pričala bajke surovom vladaru, da bi sačuvala svoj život, tako i naša Šeherezada svako veče na televizijama prepričava bajke da bi sačuvala vlast.

Priče domaće Šeherezade nisu ništa manje fantastične od onih koje je ispripovedala mlada vezirova kći. U arapskoj varijanti, mladi Sinbad je preživeo strašni brodolom, u srpskoj je, jedan isti takav junoša, gologlav i goloruk, iz snežnih smetova Feketića od sigurne smrti spasavao nejač.

Šeherezada je hrabrom Aladinu pripisivala moć letenja na ćilimu, dočim je Aladinov pandan s Andrićevog venca već godinama na nekoliko meseci od proizvodnje letećih automobila. Međutim, već kod skaske o Ali Babi mlada arapska lepotica posustaje, dobacivši do samo 40 razbojnika, što je gotovo duplo malobrojnija formacija od, kako sam Ali Baba iz Čipuljića reče – 75 kumova. Pritom su one četiri desetine nesrećnika, kolokvijalno rečeno, male mace za srpsku kumovsku četu (kad smo već kod služenja vojnog roka i vojničke terminologije).

Nije se srpski Sinbad u životu manje junačio nego onaj arapski, naprotiv. Javno je pozivao petoricu opozicionara na TV duel, kleo se da je preživeo više pokušaja atentata od Fidela Kastra, tvrdio da će dodatno oporezovati državne funkcionere – od predsednika Republike, preko ministara, do narodnih poslanika, garantovao da će preduzeća i upravne odbore voditi nestranački kadrovi, lično je zakačio znak nemačkog Mercedesa na novi autobus Ikarbusa obećavši „srpski Mercedes“ i (uprkos zapisnicima, internetu i pamćenju onih čija memorija premašuje kapacitete zlatne ribice) ustvrdio da je ostvario najbolji rezultat po broju glasova u istoriji višepartijskog sistema.

Upravo je zbog istine važno što postoji medij kao što je „Nova“.

Hiljadu dana ovog časopisa nasuprot Šeherezadinoj hiljadu i jednoj noći na nacionalnim televizijama deluju kao borba Davida i Golijata, ali nije baš tako. Ove nas novine drže u uverenju da u ovoj zemlji ipak ne veruju svi u bajke, bar ne u one jeftine i banalne. Konačno, ovaj i još svega nekoliko medija makar održavaju privid da ćemo u jednom trenutku zaličiti na modernu evropsku državu, a ne na srednjevekovni kalifat iz „Hiljadu i jedne noći“ u kome je vladar gospodar života, smrti i istine.

Punih 12 godina naciju idiotizuje, maltretira i potcenjuje joj inteligenciju čovek koji je najavljivao hleb od tri dinara, Srbiju do Karlobaga, stanove za 280 evra po kvadratu i koji je tvrdio da je čeri paradajz nastao modifikacijom gena „jedne odvratne životinje i jedne biljke“.

Gotovo je neverovatno da od takve osobe zazire veliki broj ljudi u ovoj zemlji, a da je strah od Njega toliki da se (na njegovo perverzno zadovoljstvo) praktično oseća u vazduhu. Samo se strahom hrani i samo ga strah održava na vlasti. Ljudi, promenite pristup.

Ismevajte ga. Time razbijate strah kod onih koji ga se plaše. Ismevajte ga. Jer je ljude sramota da podrže onog ko je predmet sprdnje. Ismevajte ga. Time ga gurate na nepoznat teren, jer duhovitost zahteva inteligenciju. Ismevajte ga. Jer, čemu se smejati, ako ne karikaturi?

„Ludaci i deca uvek govore istinu“ - pisao je Umberto Eko. Ok, ovo za decu je u pravu.

BONUS VIDEO: