Šta bi Gandi rekao na batinaše u crnom? Vučić u UN citirao svetskog lidera, govorio o slobodi i pravdi. To su reči koje su u Srbiji odavno izgubile smisao

Interesantna je odluka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da svoj govor u UN započne rečima Mahatme Gandija.

“Dame i gospodo, Mahatma Gandi je rekao: Nema puta ka miru, mir je put’’, rekao je Vučić.

Oni koji u Srbiji žive, dobro znaju da režim Aleksandra Vučića nije ni prošao pored ideja za koje se zalagao Gandi.

Nikako se ne može zamisliti da bi Gandi, recimo, odobrio batinanje studenata, niti odrede u crnom, koje smo pre samo nekoliko dana videli u zgradi Rektorata u Novom Sadu. A pre toga mnogo puta… Nakon izbora u decembru prošle godine, na demonstracijama građana ispred Skupštine Srbije za vreme korone, na mostu u Šapcu ili na inauguraciji Aleksandra Vučića… Ti crni odredi postali su paravojska ovog režima za obračun sa građanima. I nikakvog “puta mira” tu nema.

Zato bi Vučića, možda trebalo podsetiti i na onu Gandijevu:

“Sila je oružje slabih, nenasilje je oružje jakih” ili “Nenasilje je najjača sila kojom čovečanstvo raspolaže. Ono je moćnije od najmoćnijeg oružja ikad izmišljenog od strane čoveka”.

Idemo dalje.

Predsednik Vučić rekao je za govornicom UN i da je Srbija zemlja slobode i pravde.

“U istom tom duhu, bratske ljubavi, i otvorenog srca obraćam vam se danas u ime Republike Srbije, zemlje osnivača Ujedinjenih Nacija, države slobode i pravde”, reče Vučić.

Verbalni delikt po Vulinu, sloboda na RTS i ostala čuda

Sloboda je vrlo širok pojam. Obuhvata i slobodu govora, slobodu mišljenja i izražavanja, slobodu medija… Sve to u Srbiji je ograničeno isključivo interesima vladajuće stranke.

Kad je reč o slobodi govora, mišljenja i izražavanja u Srbiji, najbolje je reći samo da smo nedavno saznali da i dalje imamo spiskove za verbalni delikt. Da na njima ima ljudi i iz Srbije, ali i iz okolnih država, koji su nešto nekada rekli ili napisali, a da je to zasmetalo “nežnom” uhu potpredsednika Vlade Aleksandru Vulinu.

Jer, upravo je on priznao da je pravio pomenute spiskove dok je vodio Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativnu agenciju. Dakle, o “verbalnom deliktu” odlučuje čovek koji se našao pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država zbog sumnje u umešanost u međunarodni organizovani kriminal, ilegalne poslove s drogom i zloupotrebu javnih položaj. Čovek koji Albance naziva Šiptarima, a Hrvate ustašama i koji je nedavno upravo govoreći o tim svojim spiskovima rekao da tu ima raznog ološa, a ima toga još…

Podsetimo i na situaciju u medijima.

Daleko od toga da su slobodni. Koliko je zapravo loše, najbolje ilustruje poslednji izveštaj Reportera bez granica, u kojem se navodi da je Srbija najlošije plasirana od svih zemalja bivše Jugoslavije i da je prešla iz kategorije država u kojoj je stanje u oblasti medija problematično, među zemlje u kojima je sloboda medija u teškoj situaciji.

Srbija je rangirana na 98. mestu, od ukupno 180 država, kao pretposlednja u konkurenciji svih zemalja članica i kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji. Lošije kotirana je jedino Albanija.

“U ovoj državi, koja je kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, novinari se suočavaju sa pretnjama koje generišu politički motivisani napadi - koje čine ili tolerišu političari iz vrha vlasti. Verovatno je najgora vest koja stiže iz Srbije oslobađajuća presuda okrivljenima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine. Sudsku odluku, pogubnu po slobodu medija, nikako ne mogu nadomestiti nastojanja da se procesuiraju okrivljeni u nekim skorijim slučajevima - kao što je podmetanje požara u kući novinara Milana Jovanovića 2018. godine. Osim političkih i pravosudnih izazova, u Srbiji postoji i problem medijske regulacije i protoka kredibilnih informacija", ukazao je nedavno predstavnik "Reportera bez granica" Pavol Salaj, uz napomenu da se mediji u Srbiji nadmeću i sa veoma izraženom ruskom propagandom.

Predsednik Srbije je u svo govoru rekao i da se naša država snažno zastupa ideju koju nosi glavna tema ovogodišnjeg zasedanja.

A glavna tema je ovog puta bila:

"Ne ostavljajući nikoga iza sebe: zajednički delujemo za unapređenje mira, održivog razvoja i ljudskog dostojanstva za sadašnje i buduće generacije".

Šta to beše dostojanstvo

Reč, dve o ljudskom dostojanstvu u Srbiji.

Prema podacima Unicefa za 2023, u Srbiji u apsolutnom siromaštvu živi 800.000 građana. Oko 28.000 dece je samo tokom 2022. godine pridruženo grupi onih koji žive ispod ove granice. To znači da te 2022. godine 122.518 dece nije moglo da zadovolji osnovne životne potrebe, odnosno da su živeli u domaćinstvu čija su primanja manja od 12.695 dinara mesečno.

O dostojanstvu građana Srbije govori i to što su mnogi od njih spremni da za dve ili tri hiljade dinara prodaju svoj glas na izborima Srpskoj naprednoj stranci ili da promene mesto prebivališta, opet kako bi mogli da glasaju za SNS.

Ovakvih primera bilo je mnogo prethodnih godina. Dovoljno je pomenuti Malu Krsnu ili nebrojene porušene kuće, napuštene kafiće i magacine u kojima je bilo prijavljeno na desetine, čak i stotine lažnih glasača.

Kad pričamo o dostojanstvu građana Srbije ili gde je ono palo za vreme ove vlasti, ne treba zaboraviti ni to da su mnogi korisnici socijalne pomoći bili ucenjeni da glasaju za stranku ili će ostati bez tih sredstava, o čemu je izveštavala CRTA.

Rekao je predsednik Srbije i da “mi nismo sluge ni Rusije i SAD”, ali i da je naša država na evropskom putu i iskreno želi da bude deo EU.

“Idem, ali ne odmičem”

O tome najbolje govori da je poslednji napredak na putu ka EU naša država ostvarila 14. decembra 2021, na Trinaestoj Međunarodnoj konferenciji održanoj u Briselu, kada je doneta odluka o otvaranju klastera 4 – „Zelena agenda” i infrastrukturno povezivanje.

Od tad ništa.

Objašnjenje, zasigurno, leži u svim izveštajima u Srbiji.

Tako se u poslednjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji navodi da je korupcija i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima, da je u borbi protiv organizovanog kriminala ostvaren vrlo mali napredak, ozbiljno nam se zamera neusklađenost sa spoljnom politikom EU, prevashodno po pitanju Rusije i Ukrajine, a spominje se i slučaj Banjska i zahteva naša saradnja u rešavanju ovog slučaja. Notira se i da se u našoj državi veličaju ratni zločinci, a mediji zastrašuju…

Fridom haus je u izveštaju, objavljenom krajem februara istakao da je Srbija doživela najveći pad u Evropi u celini. Navodi se da slobode u Srbiji opadaju uzastopno 10 godina, a našli smo se u prvoj polovini zemalja u kojima je demokratija u konstantnom padu tokom poslednje decenije.

Piše i da poslednjih godina vladajuća Srpska napredna stranka stalno narušava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, opoziciju i organizacije civilnog društva.

Da zaključimo još jednim citatom predsednika Srbije iz nekog njegovog paralelnog univerzuma.

BONUS VIDEO: