Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero navodi za Nova.rs da je Evropska komisija i dalje spremna da podrži Srbiju na putu ka EU, kao i da računa da će srpska vlada ubrzati reforme u svim oblastima. Ona kaže da ukupni tempo pregovora zavisi od napretka u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom.
Nedavno objavljeni izveštaj Evropske komisije o Srbiji bio je oštriji nego prethodni, a kao posebno problematične ocenjene su tri oblasti – izborni proces i pravosudni sistem, a nije ostvaren ni napredak na terenu za poboljšanje ukupnog okruženja za slobodu izražavanja.
Pisonero u pisanom intervjuu za naš portal govori o ključnim oblastima u kojima Srbija mora da postigne napredak, mogućnosti da pregovori o članstvu u EU budu suspendovani, ali i saradnji sa opozicijom koja je bojkotovala prethodne izbore.
Izveštaj o napretku koji je nedavno objavila Evropska komisija kritičniji je prema Srbiji nego ranijih godina. Da li se Srbija približava ili udaljava od EU?
Vlada Srbije napravila je strateški izbor da radi na putu ka članstvu u EU i Komisija je i dalje spremna da podrži Srbiju u postizanju ovog cilja.
Da li primećujete napore Srbije da iznese neophodne reforme?
Naš nedavno objavljeni izveštaj pokazuje da nivo napretka Srbije varira u zavisnosti od područja. Bila je ovo veoma teška godina. Stoga računamo na to da će srpska vlada, jednom uspostavljena, ubrzati reforme u svim oblastima.
Iako je utisak javnosti da ulazak Srbije u EU zavisi od rešenja kosovskog pitanja, Brisel konstatno šalje poruke o neophodnim reformama u vladavini prava. Da li su ove reforme uslov svih uslova – kao što je to bila saradnja sa Tribunalom, i kao što je danas sporazum sa Kosovom?
Prema pregovaračkom okviru Srbije, ukupni tempo pregovora zavisi naročito od napretka u vladavini prava i normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom.
Koje su ključne reforme koja Srbija mora da napravi u oblasti vladavine prava?
Nakon sastanka sa predsednicom EK Uruslom fon der Lajen, pre četiri meseca, predsednik Srbije je rekao da će pregovori sa EU biti završeni do 2024 i da bi Srbija mogla da se priključu Uniji 2026. Kako vam ta procena deluje danas?
Komisija je uvek bila jasna da je pristupanje EU proces zasnovan na zaslugama. Nova metodologija proširenja može ubrzati pregovore i bilo koja zemlja koja pregovara ima mogućnost da se približi pristupu do 2024. godine. Za to je potrebno znatno ubrzati tempo EU reformi, posebno kada je reč o političkim kriterijumima i vladavini prava.
Reforme moraju da se nastave u svim oblastima u okviru poglavlja o vladavini prava. Brojni prioriteti i preporuke navedeni su u izveštaju Komisije, a svi su važni da bi Srbija napredovala.
Iz godine u godinu Srbija ima problema sa slobodom medija, nasiljem nad novinarima, ali i izbornim procesom. Sve to je pomenuto u izveštaju EK. Kako komentarišete činjenicu da vlada ne rešava ove probleme, već naprotiv, oni postaju sve ozbiljniji?
Izveštaj prepoznaje da je Srbija usvojila novu medijsku strategiju koja identifikuje glavne izazove povezane sa slobodom medija u Srbiji, koja je pripremljena na transparentan i inkluzivan način. Ova strategija može pružiti solidnu osnovu za potrebne reforme. Utvrđeno je i da ova strategija još uvek nije primenjena, stoga ostaje zadatak za novu Vlade da to uradi.
Nakon što je Evropska komisija objavila izveštaj, neki opozicionari i stručnjaci izjavili su da Srbiji preti suspenzija pregovora sa EU. Postoji li takva mogućnost?
Pregovarački okvir EU sa Srbijom predviđa da treba obezbediti ukupnu ravnotežu u toku pregovora u svim poglavljima. S obzirom na važnost poglavlja 23 i (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i sigurnost), Pregovarački okvir predviđa da „ako napredak u okviru ovih poglavlja znatno zaostaje za napretkom u pregovorima u celini i nakon što su iscrpljena sve raspoložive mere, Komisija će na sopstvenu inicijativu ili na zahtev jedne trećine država članica predložiti da se zadrže njene preporuke za otvaranje i/ili zatvaranje drugih pregovaračkih poglavlja i po potrebi prilagodi odgovarajući pripremni rad dok se neravnoteža ne reši“. Isto važi i za poglavlje 35 (normalizacija odnosa sa Kosovom).
To znači da, ako Srbija zaostaje u ključnim poglavljima vladavine prava 23 i 24 (ili u poglavlju 35), Komisija može da predloži, a Savet može da usvoji odluku o usporavanju pregovora u drugim oblastima.
U ovogodišnjoj komunikaciji Komisija prvi put procenjuje ukupnu ravnotežu u pristupnim pregovorima sa Srbijom (i Crnom Gorom). Naša procena o Srbiji je da je trenutno obezbeđena ukupna ravnoteža između napretka u vladavini prava i normalizacije, s jedne strane, i napretka u pregovorima u više poglavlja, s druge strane.
Srbija u 2020. nije otvorila nijedno poglavlje. Kakve su šanse da se to dogodi do kraja godine?
Kao što sam gore objasnila, Komisija je predstavila izveštaj o Srbiji državama članicama, uključujući svoju procenu ukupnog bilansa, što omogućava otvaranje novih poglavlja. Države članice treba da odluče o otvaranju poglavlja. Trenutno se o određenim poglavljima raspravlja u Savetu.
Da li vanparlamentarna opozicija koja je bojkotovala izbore ima sagovornike u EU?
Stav EU je da bojkot nije rešenje. Uvek podstičemo sve političke snage da učestvuju u izbornom procesu. Ovo je najbolji način da se zastupa i brani interes njihovih birača. S obzirom na to, Komisija stupa u širok dijalog sa svim relevantnim zainteresovanim stranama. Komesar Varhelji sastao se sa nekoliko predstavnika opozicije tokom posete Srbiji 8. oktobra.
Više puta smo naglašavali da je širok međustranački i društveni konsenzus o reformama povezanim sa EU od vitalnog značaja za napredak Srbije na njenom putu ka EU. U tom svetlu, pozdravljamo međustranački dijalog koji vodi Evropski parlament i koji može i dalje da pruži koristan okvir za napredak.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar