Američki profesor: Srbija je problem, ne prihvata Zapad

Politika 06. jun. 202110:37 > 10:38
Podeli:
Edvard Džozef. Foto: OSCE

Ljudi gledaju na BiH i Balkan i vide „močvaru“ problema, tu su etnonacionalne podele, hiljade ljudi koje napuštaju region, neuspeh u napretku ka pridruživanju NATO-u i EU, pa čak i zagađenje vazduha, rekao je u intervjuu za „Avaz“ ugledni profesor američkog Univerziteta „Džons Hopkins“ i spoljnopolitički analitičar Edvard P. Džozef.

„Ustvari, problem i rešenje su vrlo jasni. To znamo iz uspeha poput Ohridskog sporazuma, Prespanskog sporazuma i potpunog pomirenja između Crne Gore i Hrvatske. Zajednički element svih ovih sporazuma je da sve strane prihvate zapadni poredak. Tačnije, da je Balkan pod bezbednosnim i ekonomskim kišobranom NATO-a i EU, da su sve zemlje u regionu jednake, s jednakim pristupom članstvu u NATO-u i EU, te da su granice fiksne i konačne“, poručio je Džozef u intervjuu za „Avaz“.

Dodao je da problem predstavlja jedina država na Balkanu koja ne prihvata zapadni poredak, a to je, prema njegovom mišljenju, Srbija.

„Srbija je kandidat za EU, ali njena kandidatura je šarada. Ustvari, Srbija promoviše vrednosti, a ponekad i dnevni red Rusije i Kine, a u Mađarskoj ima važnog saveznika. Ipak, to hvale zapadni zvaničnici, koji zatvaraju oči pred napadom na demokratiju i podrivanjem iz Srbije saveznika u NATO-u, poput Crne Gore. Zašto? Jer Srbija drži polugu nad Kosovom. Zbog toga i zbog ove poluge Srbija ne želi prihvatiti nezavisnost Kosova, koje je još jedna formativna komponenta zapadnog poretka u regionu“, rekao je Džozef.

Smatra da se radi o istom problemu koji se uvek pojavljuje, a evidentan je bio i u BiH za vreme rata.

„Problem su podjele unutar EU. Srbija ima polugu samo zato što pet zemalja EU (od kojih četiri pripadaju NATO-u) ne priznaje Kosovo. Ako bi Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar priznali Kosovo, transformisao bi se ceo region, uključujući i BiH. Zašto? Jer tada bi nestala poluga Srbije, koja bi bez ikakvog pritiska ili prinude prihvatila i priznala Kosovo kao nezavisnu državu. Na taj način Srbija bi prihvatila zapadni poredak za region, uključujući i to da su Bosna i Hercegovina i Crna Gora odvojene i suverene države – poručio je Džozef.

Istakao je da je prihvatanje zapadnog poretka od Srbije uslov za ustavnu reformu i funkcionalnu BiH.

„To je tako jednostavno. Sva druga pitanja, uključujući hrvatsko-bošnjačka, postaju rešiva. Sve postaje verovatno u ovom scenariju. BiH postaje funkcionalna zemlja, a pretnja otcepljenjem RS nestaje. Alternativa demokratskom suživotu je promena granica i, u nekoliko slučajeva, preseljavanje stanovništva. Ovo je ruski način. To je način haosa i kontinuiranih etnonacionalnih tenzija, a ne rešenja“, naglasio je Džozef.

Govoreći o hrvatskom non-pejperu, Džozef ističe da se on ne može uporediti s onim iz Slovenije.

„Hrvatski non-pejper uglavnom je benigne prirode, pa čak je i konstruktivan u određenim delovima. Zagreb može igrati konstruktivnu ili negativnu ulogu na Balkanu, ali je sukobljen u BiH zbog glasova Hrvata za HDZ. Zagreb je odigrao negativnu ulogu u dočeku Milorada Dodika i Dragana Čovića na najvišim nivoima, te u toplom prijemu Sergeja Lavrova nakon njegove namerno provokativne posete Sarajevu. I, također, u sklapanju poslova s Dodikom bez odobrenja Sarajeva“, poručio je Džozef.

Džozef posebno ističe da su i bošnjački političari, također, krivi za pogoršanje hrvatsko-bošnjačkih odnosa.

„Izbor hrvatskog člana Predsedništva BiH glasovima Bošnjaka, dok se bošnjački član bira bošnjačkim, a ne hrvatskim glasovima, nije u duhu Dejtonskog sporazuma. To je kršenje temeljnih principa pravičnosti. Također, korišćenje demografske nadmoći za političko pritiskanje suprotno je duhu Dejtonskog sporazuma“, istakao je Džozef.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar