Samo za mesec i po dana u javnosti su se pojavila čak četiri non pejpera koja se odnose na konačno rešenje kosovskog pitanja, a spekuliše se da iza dva stoje Nemačke i Francuske, te da je reč o ponudi Zapada Beogradu i Prištini. Sagovornici Nova.rs smatraju da sada ulazimo u finale rešavanja kosovskog problema i da se stvar lomi, te da je poslednji papir maksimum onoga što bi Srbija mogla da dobije.
Uporedo sa izjavom Miroslava Lajčaka da je sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine tehnički ostvariv i za nekoliko meseci, u javnost su jedan za drugim procurela četiri non pejpera koji se odnose na konačno rešenje kosovskog problema.
Poslednji koji je objavio “Albanian post”, a koji navodno potiče od Nemačke i Francuske, predviđa između ostalog formiranje “autonomnog okruga severnog Kosova”, „privilegovan status SPC u više od 40 glavnih crkava“, kao i uspostavljanje “slobodne ekonomske zone“ koja bi se protezala na region Mitrovice i Novog Pazara.
Takođe, autonomni okrug severnog Kosova, imao bi svog guvernera koji bu tu oblast predstavljao u Vladi Kosova. Osim toga, Srbija bi se obavezala da neće sprečavati ulazak Kosova u međunarodne institucije.
I ovaj i drugi po redu non pejper predvideo je postizanje dogovora u februaru sledeće godine, što je rok koji se i ranije pominjao u javnosti za potpisivanje sporazuma o normalizaciji odnosa.
Popov: Ulazimo u finale
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, kaže da su non pejperi o Kosovu ne samo priprema javnosti za konačnu odluku, već i utvrđivanje pazara među učesnicima pregovora – Beograda i Prištine, EU i SAD. On smatra da sada ulazimo u finale razgovora.
“Kad je reč o pripremi terena, svako radi kod sebe. Ne znam šta radi Kurti, ali Vučić nas obaveštava da nač čeka težak pritisak zbog Kosova. Mislim da sad Amerika, više nego Evropa, insistira da se to beskrajno rastezanje prekine i da se konačno, pre naših izbora, dođe do nekog rešenja”, kaže Popov.
On smatra da su ponuda Zapada dva non pejpera, za koje se spekuliše da potiču od Nemačke i Francuske.
“Onaj o Kosovu u sastavu Srbije na 99 godina je samo odgovor Kurtiju na njegove tvrdnje da nema razgovora ni oko čega, nego o uzajamnom prizanju. Između te dve krajnje linije, razgovara se o onome što je ponuda Zapada. Mislim da Vučić nije tvrdokoran u stavu da nema nikakvog govora o priznanju Kosova. Sve ostalo što je u ponudi Evrope je maksimum koji će Srbija dobiti, bolje neće biti. U svakom slučaju, mislim da se sada ulazi u finale. Može se se desiti da to ne prihvati jedna ili druga strana ili obe, ali će onda imati određenu vrstu sankcija”, zaključuje Popov.
Milivojević: Stvar se lomi
I diplomata Zoran Milivojević navodi za Nova.rs da misli da se sada “stvar lomi”, zato što se zauzima generalna strategija u globalnim odnosima Zapad – Rusija – Kina, kao i zbog konsolidacije EU.
“Konsolidacija podrazumeva njeno jačanje, a uslov jačanja EU je i vraćanje kredibiliteta u svom dvorištu – rešavanja Zapadnog Balkana i usisvanje u transatlansku zajednicu. Sa druge strane, postoji procena da je sada najbolji momenat da se slomi priča i kada je reč o Beogradu, s jedne strane vezano za evrointegracije, a postoji procena i da vlast u Beogradu sada ima optimalnu situaciju da nešto prelomi u tom pravcu. To nije nevažan momenat, zbog svega onog što je kontra argument – razvoj Srbije, mir, evropska perspektiva, ulazak u EU”, smatra Milivojević.
Surlić: Ispituju se reakcije građana i vrši pritisak
Za razliku od njih, Stefan Surlić, asistent na Fakultetu političkih nauka, smatra da se u ovom trenutku ne rešava sudbina Kosova, ali da se nude različite alternative u želji da se održi predstava o tome da se rešenje Kosova traži, kao i da se na neki posredan način vrši pritisak i na Beograd i Prištinu da razmišljaju o konačnom sporazumu.
“Non pejperi upravo imaju tu ulogu dodatnog pritiska i pokazivanja aktuelnosti teme da se naprosto neće odustati od dijaloga i da stranci očekuju da dođe do dogovora. Drugi razlog vidim u ispitivanju javnog mnjenja političkih aktera i samih građana, jer paralelno sa non pejperima se vrše istraživanja i utvrđuju reakcija svih strana. Na taj način dobijaju vrlo redne rezultate o tome koja rešenja imaju najmanje negtativnih reakcija”, kaže Surlić za Nova.rs.
On navodi da je Lajčak već pripremio sporazum oko tema koja su bile predmet dijaloga u dosadašnjoj fazi.
“Ne bih to nazvao konačnim sporazumom, ali bih jednom od etapa, vrlo važnih, zato što bi imali još jedan sporazum, u odnosu na Briselski, u odnosu na 2013, koji govori o kontinuitetu i obavezu obe strane da postignu i finalni politički dogovor. Ne vidim da to što Lajčak sada nudi da je to finalno rešenje, već uvod za neki konačan dogovor”, zaključuje Surlić.
Prema pisanju „Albanian posta“, prvi sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija trebalo bi da bude održan u junu i to u Parizu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare