3
Izmenama zakona o eksproproaciji koje će se naći pred poslanicima Skupštine Srbije, biće omogućeno da se bukvalno sve proglasi za javni interes i u skladu sa tim oduzme uz naknadu. Nesumnjivo je da će predložene izmene biti usvojene imajući u vidu da većinu u parlamentu čine članovi Srpske napredne stranke. Ovo je samo jedan u nizu zakona i izmena zakona koje aktuelna vlast brzinski usvaja kako bi nesmetano realizovala projekte poput beogradskog metroa ili „Jadra“ Rio Tinta.
Ključne izmene u Zakonu o eksproprijaciji zapravo vlastima daju mogućnost, da u skladu sa zakonom, sve što žele oduzmu pod izgovorom „javnog interesa“. Poslanici će se, prema najavi, o tome izjašnjavati i 23. novembra.
Zasedanje počinje u 10 sati, za kada je zakazan i protest ispred Skupštine u organizaciji pokreta Eko staža, Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji, Zaštitimo Jadar i Rađevinu…
Kako se navodi u predlogu izmene zakona, ubuduće svi postupci oko eksproprijacije, biće vođeni po hitnom postupku. Zbog čega se uvodi hitnost ako se smanjuju rokovi postupanja nadležnih organa nije objašnjeno.
Ubuduće će izvođač radova moći privremeno, a za potrebe smeštaja radnika, materijala, mašina, da uzurpira zemljište čak šest godina.
Zakonski maksimum je tri godine, ali uz zahtev korisnika eksproprijacije, uzurpacija zemljišta može biti produžena na još tri.
Jedna od ključnih izmena odnosi se na član 20. Zakona o eksproprijaciji. U njemu se navodi, između ostalog, da Vlada Srbije može utvrditi javni interes i „radi realizacije projekata za izgradnju objekata od značaja ili od posebnog značaja za republiku Srbiju, a projekat se realizuje na osnovu zaključenog međunarodnog ugovora u kojem je jedan od potpisnika Republika Srbija“.
Kako je za Novu ranije izjavio profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević najveći problem je što se ta odredba može izuzetno široko tumačiti.
„To bi, recimo, moglo da znači da svaki ugovor o kreditu, koji mora da prođe verifikaciju Skupštine Srbije, time postaje međudržavni. Time, potencijalno, svaki projekat koji se pokriva tim kreditom može biti proglašen projektom od javnog značaja“, kaže Radosavljević.
Ista stvar je i sa strateškim partnerstvima. Srbija je takva dokumenta potpisala sa Italijom, Francuskom, Azerbejdžanom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima…
Država je do sada problem projekata koji se nisu mogli proglašavati javnim interesom rešavala donošenjem „leks specijalisa“. To je urađeno recimo za projekat Beograd na vodi.
Ni po jednom kriterijumu on ne može biti projekat od javnog interesa pre svega zato što je reč o komercijalnom projektu. U njemu glavnu reč vodi kompanija iz Emirata.
Naime u zajedničkoj firmi država Srbija je manjinski vlasnik.
Bonus video: Reklama o Rio Tintu koju je RTS odbio da emituje
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
