Ukrajinsko-ruska kriza je do te mere opteretila Evropsku uniju, da joj je u ovom trenutku najmanje potrebno stvaranje novog žarišta na Zapadnom Balkanu. To bi se, kako ocenjuju zapadni mediji, moglo desiti ukoliko celokupni region, uključujući i Srbiju, ne osudi agresiju Rusije. Zato bi Evropa Zapadnom Balkanu mogla da ponudi nešto što se ne odbija - ubrzanje procesa pristupanja Evropskoj uniji, tako da bi ove države mogle postati punopravni članovi kroz par godina. Zaključak je sledeći - ukoliko će Srbija ikada imati otvorenu prečicu ka EU onda je to sad.
Dugogodišnji dopisnik švajcarskog “Noje cirher cajtung” iz Beograda Andreas Ernst pisao je o ratu u Ukrajini i položaju Srbije usred sukoba koji potresa celu Evropu, na sledeći način:
„Lako je pretpostaviti da Kremlj pokušava da srpskom kartom oslabi odbrambenu moć Evrope. Eventualni konflikt na Balkanu bi u ovom trenutku izbacio EU iz krhke ravnoteže i brzo preopteretio NATO. Pitanje je samo: da li su Srbi spremni da u tome učestvuju? Odgovor glasi: teško, osim ako EU ne počini grube greške“.
U podužem komentaru se opisuje kako Vučić već deset godina u Srbiji vlada „kako mu je volja“, te da je to koristio i da evocira Titovu „politiku nesvrstanosti“. Srbija je privukla dosta zapadnih investicija i postala „produžena proizvodna traka“ zapadnih firmi, što je omogućilo „skroman, ali stalni rast“. Zemlja je ekonomski sasvim okrenuta Zapadu, ali potpuno zavisna od ruskog gasa.
Tim povodom Ernst piše da bi Evropljani sada prema Beogradu trebalo da budu nedvosmisleni.
“Poslednje što EU treba je trojanski konj na Balkanu, koji bi za Putinov račun otvorio drugi front. Ko profitira od fondova EU kao pristupni kandidat, ne bi više smeo da sedi na dve stolice, već mora da se priključi sankcijama protiv Rusije“.
Zato bi, navodi Ernst, Evropa trebalo da se fokusira na dva političara Aleksandra Vučića i Milorada Dodika.
„Ne bi bilo iznenađenje da se Vučić (i Dodik u njegovom zaleđu) pod konstantnim pritiskom distanciraju od Moskve. Ti političari više nego išta drugo žele da ostanu na vlasti. A ako zbilja budu morali da odluče, daće prednost EU, a ne Rusiji. Pogled na zemljopisnu kartu i tokove novca pokazuje zašto“, piše ciriški list.
Da bi se do tog adošlo potrebna je dosledna politika EU na Zapadnom Balkanu, jer bi se bez toga mogao probuditi revanšizam, ideje o Velikoj Srbiji ili Velikoj Albaniji, koje bi pretile postojanju BiH i Severne Makedonije.
„Zato ostaje važno da EU obnovi integracionu ponudu Zapadnom Balkanu i da je tako prilagodi da te zemlje već kroz par godina mogu biti stalni deo Unije“, zaključuje Noje cirher cajtung.
Da ubrzanje pristupnog procesa stoji kao mogućnost rekao je nedavno i nemački kancelar Olaf Šolc, koji će u petak biti u poseti Beogradu. Šolc je nedavno rekao da nije dovoljno samo govoriti o perspektivi proširenja EU na Zapadni Balkan, već je treba aktivno podsticati.
„Nije dovoljno govoriti o perspektivi širenja Unije na taj region kao strateški cilj. Moramo to aktivno podsticati”, naglasio je nemački kancelar.
Na pitanje da li ovo za Srbiju može biti prilika koja se ne propuša direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković odgoovara – jeste.
Destabilizacija Balkana, teret za Evropu
Govoreći o tome da li se tokom razgovora Šolca i Vučića u Beogradu stvari mogu postaviti na način “vi sankcije Rusiji, mi vama ubrzanje puta u EU”, Vučković kaže da tako nešto nije institucionalno moguće, jer EU ne funkcioniše na takav način.
“Ono što je sigurno tačno, jeste da je EU Zapadni Balkan trenutno veliko pitanje, jer je stabilnost Zapadnog Bakana u ovom trenutku veoma važna. Bilo kakva destabilizacija za EU bi bila veliki teret”, zaključuje Vučković.
“Sigurno je da kriza i rat u Ukrajini nameću potrebu redefinisanja puta balkanskih zemalja u Evropsku uniju i velika je prilika i za EU da revitalizuje i ubrza procese integracije zemalja Zapadnog Balkana, koji je već nekoliko godina usporen. S druge strane, prilika je i za Zapadni Balkan da odgovori na sadašnje izazove. To za Srbiju znači da li će kao pridruženi kandidat i kandidat za člana EU da na vrednosnom i političkom putu pokaže da zaista želi da bude deo EU. Često se čuje da nas EU i Zapad ucenjuju. U suštini Evropa nema potrebe to da radi, jer je njen način delovanja takav da samim tim što smo se odlučila da krenemo putem EU, ona očekuje da prihvatimo i njenu spoljnu i bezbednosnu politiku. Ovom prilikom po pitanju odnosa ka Rusiji. Ovo jeste velika šansa za Srbiju da taj naš državni brod usmerimo nedvosmisleno ka Evropi a to znači da prihvatamo odluke EU”, kaže Vučković i dodaje:
“To sigurno nije ni lako, niti može da se uradi odjednom, ali moramo makar pokazati da su pripreme u toku, mislim na pripreme javnog mnjenja, ali i institucionalne i diplomatske”.
Već godinama EU govori da Zapadni Balkan ima perspektivu evropskih integracija, a Vučković smatra da je strašno važno da se taj razvodnjeni narativ pretvori u perspektivu članstva.
“Ubrzani put ka EU ne znači da kriterijumi za članstvo ne treba da budu ispunjeni, ali je činjenica da međunarodne krize i ratovi u prvi plan stavljaju geopolitičke kriterijume”.
Povodom posete Olafa Šolca Beogradu i očekivanja od razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Vučković kaže da Nemačka ima veliki uticaj na politike proširenja EU.
“Nemačka je, podsetimo, inicirala i Berlinski proces. Egionalna saradnja jeste veliki prioritet na kom insistira EU i sa velikom pažnjom pratimo Samit zemalja jugoistočne Evrope koji će se održati u Solunu i važne poruke Olafa Šolca za Zapadni Balkan i Srbiju.
BONUS VIDEO: Zašto u isto vreme iz Evrope stižu i kritike i nagrade?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare