I bi referendum, a većina izašlih na njega odlučila je da su Srbiji neophodne izmene Ustava u sferi pravosuđa. Pitanje o kom je struka bila podeljena a javnost uglavnom neobaveštena ovim je okončano, ali manir na koji smo se zajedno kretali ka ishodu referenduma predstavljao je trasu za predstojeće izbore. Ta trasa, suštinski, vodi u izbornu krađu.
Mi smo izdvojili 5 dokaza za tu tvrdnju.
1. Pozivanje na referendum i agitovanje za „DA“
Sve ono što je prethodilo referendumu bilo je sumnjivo- Najpre, kako je Nova.rs pisala, nadležna Republička izborna komisija pala je već na prvom testu, u decembru. Umesto da građanima dostavi poseban akt o promeni Ustava sa argumentima “za” i “protiv”, kako to predviđa novi zakon, na adrese birača stiglo je sumirano obaveštenje o predloženim promenama, koje su prikazane isključivo u pozitivnom svetlu. Sagovornici “Nove” navode da je RIK, osim kršenja zakonske procedure, ovim pismom pozvao građane da na biralištima zaokruže “za”.
A onda je slično bilo i sa pozivima za glasanje. Iako takav poziv nije nužan, utisak je da ga nisu dobili mnogi – mnogo više nego inače. Isto tako, nije prvi put da glasanje Srba iz dijaspore propadne, ali činjenica da niz ambasada – u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, SAD, Kanadi, Australiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Berlinu… – ne uspeju da okupe dovoljno veliko interesovanje za izmenu Ustave pokazuje da nešto debelo nije valjalo u procesu.
2. Javna debata koja to nije
Moguće je da niste ni čuli da će referenduma biti. Nije ni čudo – RTS je (makar smo toliko uspeli da uhavatimo) imao samo jednu debatu na ovu temu, nekoliko dana pred izjašnjavanje građana. Ako ovako izgleda javna rasprava o nekom pitanju – kako li izgleda kad je nema. I osim toga, ako će ovako izgledati RTS-ov pregled stranaka na izborima predstojećeg aprila – kako je to jednaka reprezentacija svih političkjih subjekata?
A onda, tu je i ovaj bizarni „incident“ sa akcentovanjem u Dnevniku.
3. Opet SMS poruke
Poruke sadržine „Podržimo promenu Ustava. Zaokruži „DA“. ŽIVELA SRBIJA!“ počele su da pristižu na mobilne telefona građana upisanih u birački spisak, sa nepoznatog broja telefona, u subotu popodne. Redakcija portala Nova.rs pokušala je da kontaktira pošiljaoca, ali je prilikom prvog poziva veza bila prekinuta. Samo nekoliko sekundi kasnije, nepoznati broj je bio nedostupan. Onda je na dan referenduma ponovo stigla slična poruka, ovoga puta se u njoj pominjao i predsednik.
Mnogo je ovde pitanja, ali bar dva su ključna: odakle nekome brojevi građana Srbije i da li je baš dozvoljeno da neka stranka ili predstavnici vlasti agituju na ovaj način prilikom referenduma?
Nije, međutim, nije originalno – ovo je scenario koji smo gledali i ranije.
4. Flagrantno kršenje pravila glasanja
Opet, ni ovo nije novo novitet. Ali, samo na portalu Nova.rs mogli ste da pročitate bezmalo 10 primera flagrantnih kršenja izbornih pravila i zakona. Recimo, u Kraljevu je predsednik izborne komisije glasao umesto jednog birača; u Studenici su imali duple spiskove članova izborne komisije; u Čačku je jedna žena otkrila da joj je na refernedumu glasa majka – koja je u bolnici; itd.
“Bilo je različitih nepravilnosti, od neproveravanja identiteta do porodičnog glasanja, kad jedna osoba glasa za više ljudi. Zatim, videli smo ugrožavanje tajnosti glasanja, nekorišćenje spreja… Videli smo sve juče, što god u teoriji može da se vidi, ali intenzitet tih nepravilnosti je bio takav da u ovakvim okolnostima nije mogao da promeni ishod referendum”, navodi za Nova.rs Raša Nedeljkov, direktor Crte, koja je na referendumu imala oko 800 posmatrača.
Iz te organizacije juče je objavljeno da je njihov posmatrač „svedočio direktnom ubacivanju više desetina glasačkih listića u glasačku kutiju“ u Novom Pazaru.
5. Vučić saopštio, RIK se ućutao
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) zatražio je od Agencije za sprečavanje korupcije da utvrdi da li je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, saopštavajući sinoć rezultate referenduma pre Republičke izborne komisije (RIK), prekšio Zakon o sprečavanju korupcije u delu sukoba interesa.
Naoko paradoksalna situacija: RIK je na prvoj konferenciji za novinare o preliminarnim rezultatima referenduma saopštio da je na osnovu 34,68 odsto obrađenih glasačkih mesta, za „da“ glasalo 61,84 odsto građana, a da je protiv 37,10 odsto. Presek je, kako su rekli, napravljen u 22.30 časova. Predsednik je govorio pre toga, pa je imao novije, ekskluzivne rezultate referenduma.
Nešto slično desilo se i na prethodnim parlamentarnim izborima, kada se kao vrhunski autoritet za rezultate (iako opozicija nije ni učestvovala) čekao upravo predsednik
Nedeljkov navodi da su sve pomenute nepravilnosti krivična dela i slaže se da je njihovo ponavaljanje sada već postalo normalno.
“Godinama unazad govorimo da svako neprocesuiranje jednog nivoa nepravilnosti ili kršenja zakona dovodi do prihvatanja tog ponašanja koje je zakonom inkriminsano kao prihvatljivog. Onog momenta kada je još 2018. u Lučanima nije procesuiran niko ili još bolje 2016. falsifikovanje pečata suda, podnošenje republičkom organu falsifikata i izostanak odgovornosti bilo koga u odnosu na to, kakvu to poruku šalje onima koji žele da dođu do nekakve koristi? Osim:’Ha, nema mehanizama koji mogu to da sankcionišu, naravno da ću to da radim’. Određeni broj ljudi tako razmišlja”, zaključuje Nedeljkov.
BONUS VIDEO: Građani na referendumu glasali o promeni Ustava u delu o pravosuđu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare