13
Evropski put Srbije zakočile su mnoge stvari: zakazali smo na polju vladavine prava i jakih i nezavisnih institucija; nedostatak iskrenog obračuna sa kriminalom i korupcijom; nerešeno pitanje Kosova, neuvođenje sankcija Rusiji, a sad i otkazivanje Evroprajda.
Zbog neuvođenja sankcija Rusiji EU je blokirala otvaranje novih klastera u pregovorima sa Srbijom, vlast je zabranila održavanje Evroprajda u Beogradu, a Aleksandar Vučić sada najavljuje formiranje nove organizacije – “srpski blok” koja neće biti ni za Istok ni za Zapad. Sve ovo ukazuje na to da se spoljna politika Srbije menja, iako je i sam Vučić prilikom polaganja predsedničke zakletve obećao brži put ka EU.
Srpske vlasti već dugo ne mare na negativne ocene koje dolaze iz Brisela i najmoćnijih zemalja EU, a ove godine utisak su mogle samo dodatno da pokvare. Uz BiH jedina smo zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji, a predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da se stav Beograda po tom pitanju nije promenio.
Na listu negativnih ocena sada je stavljena i odluka o zabrani Evroprajda, iako se Parada ponosa prethodnih godina održavala bez problema. Nemanja Todorović Štiplija, politikog i urednik portala European Western Balkans, kaže za “Novu” da se održavanje Evroprajda tiče osnovnih ljudskih prava i Poglavlja 23 koje je ključno u Pregovaračkom okviru, dokumentu koji su zajedno donele Vlada Srbije i Evropska komisija.
“Poglavlje 23 je postavljeno kao jedno od blokirajućih poglavlja, odnosno ako nema napretka u tom poglavlju, neće biti ni otvaranja klastera. Ne samo što Srbija nije uradila ništa po pitanju reformi koje bi dovele do toga da određena društvena grupa ili manjina ostvari sva svoja prava u okviru pravnog sistema Srbije, nego se i ona sputava u određenim slobodama koja su Ustavom zagarantovana. U poslednjih šest godina urušili smo institucije koje u ovom slučaju ne mogu da reaguju – nema tu reakcije Ombudsmana, Ustavnog suda, a nema ni ministarke za ljudska prava”, ističe Štiplija.
Upitan gde se tačno Srbija sada nalazi u procesu evrointegracija, on kaže da je Srbija otišla sa evropskog puta.
“Otišla je onog trenutka kada je odustala od reformi u oblasti vladavine prava, kada je demokratiju dovela na ovaj nivo koji sada svi preživljavamo. Evropska Srbija je na početku pregovora sa EU imala dva jasna cilja – reformu vladavine prava, odnosno poglavlje 23 i 24, i dolaženje do pravno obavezujućeg akta u dijalogu sa Prištinom. U međuvremenu je Srbija sama sebi nametnula još dve stavke, a to su stanje demokratije u celoj zemlji i usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. To možemo da čitamo kao uvođenje sankcija Rusiji i to ne samo njoj, nego i drugim nekim stranama”, navodi Štiplija.
Posle dugog posta Srbija je u decembru prošle godine otvorila novi klaster. U junu ove godine kada je navodno bilo spremno otvaranje klastera 3, to se nije dogodilo. Ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović tada je izjavila da je razlog to što se nismo uskladili sa režimom restriktivnih mera (prema Rusiji).
Branka Latinović, diplomata i bivša ambasadorka u OEBS-u, kaže za “Novu” da je ova tema prisutna još od 2014, kada je nakon aneksije Krima EU uveka restriktivne mere Rusiji. Sada je to, dodaje naša sagovornica, došlo do izražaja zbog dešavanja u Ukrajini, ali i i povećanog broja sankcija koje su uvedene i koje nastavljaju da se uvode prema Ruskoj Federaciji.
“To je latentna tema koja je na odgovarajući način uvek bila pokretana. Mi to nismo uradili ni 2014, a sada to na vidan način opterećuje naše odnose sa EU u celini, posebno u kontekstu pristupnih pregpvora. To će se održavati na razne načine ukoliko se ne preduzmu odgovarajući koraci od strane nove vlade”, zaključuje Latinović.
Ona smatra da je ova godina prilično izgubljena što se tiče evropskog puta Srbrije, odnosno kontinuiteta aktivnosti za nastavak i ubrzanje procesa pridruživanja EU. Kako ističe, to je prvo zbog činjenice da smo imali izbore i da se postizborna procedura odužila u terminima koji nisu uobičajeni.
“Uvek se nastoji da se postizborna procedura i konstituisanje vlade i ministarstava obavi u što kraćem roku, kako bi u celosti preuzeli u svoju funkciju. Na žalost, Vlada od aprila meseca ne radi u punom kapacitetu. Sva ta neuobičajena dužina posizbornog procesa govori i o neodlučnosti naše političke elite, ali i njene nedovoljne sposobnosti za transformacijom u kontekstu novih geopolitičkih izaziva”, navodi Latinović.
Utisak je da je Srbija sada došla do zida i da ne može dalje. Srpske vlasti nisu spremne da donose nepopularne mere na štetu svog rejtinga, a više je i nego očigledno da ne žele da se izbore sa korupcijom i kriminalom u zemlji, što je takođe jedan od ključnih zahteva koji dolazi iz EU.
Sada se očito traži neki novi put, koji ne podrazumeva brzi ulazak u EU, što je Aleksandar Vučić najavljivao. Naprotiv, Srbija u tom pogledu sve više podseća na Tursku, koja je pregovore sa Unijom započela pre čak 17 godina, a kao zemlja kandidat za EU prihvaćena je 1999. godine.
BONUS VIDEO Slučaj Evroprajd: Vučić prizivao Bajdena, a javio se Blinken
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
