Za jednu sedmicu predsednik Srbije Aleksandar dobio je oštre kritike relavantnih zapadnih medija, dok su zapadni političari uputili pismo u kojem se kritikuje Vučić zbog njegovom pristupa kosovskom problemu. Iako je u jednom trenutku dobijao velike pohvale i imao saradnju bez trzavica sa Zapadom, Vučić je ponovo naišao na niz kritika od strane zapadnih partnera. Ovoga puta one su konkretnije. Za to vreme, Vučić odmahuje rukom i otvara put kod Priboja, dok sagovornici Nove tvrde da su u pitanju ozbiljni signali Zapada koje mogu da dovedu do dugoročnih posledica po Beograd.
Za manje od sedam dana Aleksandar Vučić popunio je stupce poznatih svetskih medija. Nemački „Špigel“ nazvao ga je lutkarom iz Beograda, „čovekom koji ima sve što je potrebno da postane palikuća“, aludirajući da je on faktor nestabilnosti i trzavica na politički nestabilnom Zapadnom Balkanu.
Ovaj list podsetio je da hiljade ljudi koji mesecima protestuju protiv autokratskog lidera Aleksandra Vučića, a da je spoljnopolitički kurs lutkara iz Beograda „kao hodanje po užetu“. Oštru kritiku imao je i CNN, koji je objasnio svojim čitaocima da je pristup Zapada takav da ne vidi zlo u srpskom predsedniku koji destabilizuje Balkan.
„Tokom poslednjih meseci tenzija, SAD i EU stalno su ponavljale svoju posvećenost cilju privlačenja Vučića na svoju stranu. Ali Srbija je delovala sa sve većim odustajanjem“, piše u tekstu CNN.
Ni Frankurter algemajne cajtung (FAZ) nema reči hvale za predsednika, stavljajući ga u isti „koš“ sa Miloradom Dodikom i Viktorom Orbanom kao ključnim saveznikom Vladimira Putina u Evropi.
Tako smo u samo nekoliko dana dobili oštre reakcije u zapadnim medijima što može da znači promenu spoljnopolitičkom kursa kada je reč o odnosima sa Beogradom. Na oštre kritike, Vučić je odgovorio na svom zvaničnom profilu na Instagramu i poručio da mu je od „pisanija stranih medija“ važnija rehabilitacija puta u mestu Ćetanje u opštini Priboj.
Znači li ovo da Zapad okreće novi list prema Srbiji?
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam nema dilemu da je reč o direktnom upozoravanju Vučića od strane zapadnih zemalja. Kako kaže sagovornik Nove, tekstovi u relevantnim inostranim medijima i apeli zapadnih političara mogu da budu prvi korak ka konkretnim akcijama SAD I EU, koji mogu da dovedu do uvođenja sankcija prema Srbiji.
“Vučić je pokazao aroganciju i teranje inata prema Zapadu, što se od određenih zemalja tumači kao remećenje odnosa u regionu, što nesumnjivo ide Rusiji u korist. To podseća na situaciju sa Miloševićem koji je bio faktor stabilnosti u regionu, pa postao balkanski kasapin. Ovo može biti upozorenje Vučiću da dolazi kraj načinu na koji je postavio politiku. Sankcije koje smo videli prema Vulinu mogu da se uvedu generalno prema Srbiji, jer SAD I EU imaju itekako mogućnosti da naškode Srbiji ukoliko se to proceni kao rešenje“, objašnjava Popov.
Sagovornik Nove ističe da ukoliko Zapad nastavi pritisak na Srbiju, nije isključeno da fondovi EU ne budu dostupni kao do sada, ili da se poremete trgovinski odnosi sa zapadnim partnerima. Takve odluke direktno bi ugrozile srpsku privredu.
“Zapad je tolerisao Vučića i stabilokratiju u Srbiji do agresiju Rusije na Ukrajinu. Teranje inata prema Zapadu, specijalne veze sa Rusijom, pa onda problemi oko BiH itekako mogu da utiču na odnosa sa zapadnim zemljama. Ovakva upozorenja korak po korak mogu da uvedu u probleme celu državu, a ne samo visoke funkcionere. Zapad je mnogo bio tolerantan prema potezima u regionu koji su išli u korist Rusije, čini mi se da se to sada menja“, poručuje Popov.
Osim pisanja zapadnih medija, Vučić je dobio i opomenu za svoju politiku u pismu koje je više od 50 političara iz SAD, Velike Britanije i EU uputilo specijalnim predstavnicima u dijalogu Beograda i Prištine u kojem izražavaju zabrinutost zbog aktuelne politike ovih zemalja prema kosovskoj krizi.
Naglašavaju da je niz događaja doveo do pogoršanja situacije, uključujući i bojkot izbora od strane srpske zajednice, kao i napad na pripadnike KFOR-a. Potpisnici apeluju na neophodno da SAD, EU i Velika Britanija dodatno utiču na smenjenje tenzija jer bi u suprotnom odnos Kosova i Srbije uticao na regionalni mir i bezbednost.
„Trenutni pristup ne funkcioniše. Primećujemo i nedavno sankcionisanje od strane SAD prema Aleksandru Vulinu, direktoru BIA. Molimo vas da usvojiti politiku odvraćanja radi sprečavanja daljeg zaostrašavajna bezbednosnih i političkih odnosa na severu Kosova“, navodi se između ostalog u pismu.
Igor Novaković iz ISAC Fonda tvrdi da je Zapadu u ovom trenutku najbitnija stabilnost u regionu i napominje da se odnos Srbije prema Rusiji preliva na pitanje Kosova.
„Ovde je reč o formulisanju određenog stava na Zapadu prema odnosu na Srbiju i region. Kod pisma evroparlamentaraca oko Kosova stiče se utisak da je dobar deo ljudi koji je potpisao, gde mislim na istočnoevropske države, da su oni formirali svoj stav prema odnosu Srbije prema Rusiji. Tu vidimo prelivanje pitanja Kosova na odnos sa Rusijom. Te zemlje vide kao rat u Ukrajini kao ključno bezbednosno pitanje, pa imamo određenu vrstu homogenizacije stava pojedinih krugova prema Srbiji. Dakle, vidimo prelivanje od stava prema Rusiji, do stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Ovo još uvek nije dominantan stav na Zapadu, ali postoji opasnost da to i bude“, tvrdi sagovornik Nove.
Novaković dodaje da je Zapadu ključna stabilnost, kako ne bi bilo eskalacije u regionu koja bi određenu količinu resursa odvukla na Zapadni Balkan.
Juratović: Zavrnuti slavinu autokratskim režimima
Poslanik nemačkog Bundestaga Josip Juratović rekao je da je potrebno zavrnuti slavinu autokratskim režimima.
„Ja sam mišljenja da treba zavrnuti slavine na onim mestima i onim slučajevima gde se krše demokratska pravila igre“, rekao je Juratović za N1.
On je rekao da Nemačka i EU ne treba da finansiraju projekte, a zauzvrat dobijaju autokratske režime koji ne poštuju slobodu medija i stvaraju krize u regiji.
BONUS VIDEO: Postajemo li kandidat za sankcije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare