Pristup Zapada u kom „ne vidi zlo“ u srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću, destabilizuje Balkan, navodi CNN u opširnoj analizi.
Tekst prenosimo u celosti.
Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, SAD i Evropska unija su ubrzale svoj zaokret ka Srbiji. Umesto da žongliraju sa kontradiktornim zahtevima pluralističkih i razjedinjenih balkanskih država, zapadne prestonice su usredsredile većinu svojih napora na jedinstvenu metu, piše CNN, a prenosi N1.
Njihova politika imala je dva cilja. Prvo, da uvede Srbiju u zapadno okrilje, dalje od Rusije. Drugo, da svojim administracijama dozvoli da se potpunije fokusiraju na podršku Ukrajini.
Tradicionalno jedan od najbližih saveznika Moskve u Evropi, Beograd je dugo pokušavao da hoda po liniji između svojih istorijskih veza sa Rusijom i potencijalne budućnosti jače evropske integracije. Zapadne diplomate su nastojale da povuku predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz orbite njegovog ruskog kolege, predsednika Vladimira Putina, obećavajući brži put ka članstvu u EU, a istovremeno upozoravaju na izolaciju u slučaju neposlušnosti.
Ali, 18 meseci kasnije, neki posmatrači kažu da je trenutni pristup bio samo šargarepa, bez štapa, što rezultira nepostizanjem oba cilja.
Srbija je odbila da učestvuje u svim rundama sankcija EU protiv Putina, i nastavila je da ostvaruje sopstvene interese u regionu sa sve manjom odgovornošću, raspirujući sukobe preko granice kako bi odvratila pažnju od nezadovoljstva kod kuće, sigurna u saznanju da im na Zapadu neće zameriti.
Posledice takvog pristupa najoštrije su se osetile na Kosovu, koje je steklo nezavisnost od Srbije 2008. godine, posle krvavih balkanskih ratova 1990-ih. Ali Beograd – i mnogi etnički Srbi na severu Kosova – i dalje odbijaju da priznaju njegov suverenitet, što zaoštrava odnose među susedima.
CNN je razgovarao sa nekoliko eksperata, kao i sa lokalnim stanovništvom u Srbiji i na severu Kosova, koji su uznemireni pokušajima SAD i EU da privuku Srbiju u evroatlantsku zajednicu, i koji tvrde da njihovo dalje sprovođenje takve politike rizikuje da otuđi demokratske saveznike i poveća zabrinutosti za bezbednost u regionu.
Zapadne vlade su Srbiju dugo tretirale kao neizostavni balkanski glas, ponekad na račun perifernijih igrača, kažu pojedini posmatrači.
„Njihovo uverenje je da je Srbija balkanska država, kako oni to vide. Srbija je ta uz koju će, ako možete da je privučete na našu stranu – šta god to značilo – sve biti lakše“, rekao je za CNN Jasmin Mujanović, politikolog specijalizovan za zapadni Balkan.
Dok su američke administracije jedna za drugom pokušavale da Vučića i njegovu Srpsku naprednu stranku (SNS) vrate u društvo, ti napori su „posebno drski“ od početka rata u Ukrajini, rekao je Mujanović, a nisu postigli ciljeve SAD.
„Izgleda da veruju da približavaju Srbije EU i NATO, i zapadnom razmišljanju, udaljavaju tu zemlju od Rusije… Ali to nije nešto što bih rekla da se odražava na terenu“, rekla je za CNN Ališa Kerns, britanska poslanica i predsednica parlamentarnog odbora za spoljne poslove.
Vučić je dugo održavao prisan odnos sa svojim ruskim kolegom Putinom. Govoreći posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost u februaru, Vučić je obrazložio odluku da ne sankcioniše Rusiju jer je Srbija bila „jedina zemlja koja nije uvela sankcije protiv nas devedesetih godina prošlog veka“*.
„Podržali su naš teritorijalni integritet u Ujedinjenim nacijama“, dodao je on, misleći na odbijanje Rusije da prizna nezavisnost Kosova. Srbija je izgubila kontrolu nad Kosovom nakon NATO bombardovanja 1999. godine, čime je okončan masakr etničkih Albanaca – koji čine više od 90 odsto stanovništva Kosova – od strane srpskih snaga.
Uprkos naporima koje EU podržava u pravcu energetske tranzicije, Srbija ostaje u velikoj meri zavisna od Rusije, pošto je prodala većinski udeo u svojoj naftnoj kompaniji ruskom državnom gigantu Gaspromu.
Rezultat toga je da, uprkos nadanjima Srbije da će se pridružiti EU, Vučić je nastavio da hoda po konopcu između Moskve i zapadnih sila. Iako se pridružio rezolucijama UN kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, srpski lider je pokazao malo volje da se pridruži zapadnim sankcijama.
Vlada Srbije je u aprilu demantovala izveštaje da je prodavala oružje i municiju Ukrajini, nakon što se pojavio dokument Pentagona u kojem se tvrdi suprotno. Srbija je tada rekla da ostaje pri politici neutralnosti, iako su neki zapadni zvaničnici te izveštaje shvatili kao dokaz da njihova politika funkcioniše.
Nekoliko analitičara je izjavilo za CNN da je Srbija morala da uradi veoma malo da bi dobila pohvale američkih i evropskih zvaničnika, a da je u stvarnosti Vučić ostavio trag prekršenih obećanja.
„Kada smo imali njegov (Vučićev) reizbor 2020, svima nam je rečeno ‘samo sačekajte posle izbora, odjednom ćete videti da postaje veoma zapadno i evropski orijentisan’“, rekla je Kerns. „To se nije dogodilo.“
„Rečeno nam je da će se pridružiti sankcijama i pokazati da je iskreno na našoj strani. To se nije desilo. Rečeno nam je da se neće približiti Rusiji. Sa Putinom je u septembru potpisao bezbednosni sporazum. S vremena na vreme on se smeje Zapadu u lice. A kada pitam zapadne zvaničnike, ’zašto ste toliko odlučni da dozvolite Vučiću da vas preigra?‘, oni kažu da je on najbolja opcija“, navela Kerns.
Kerns je bila jedna od retkih zapadnih zvaničnica koja je javno kritikovala Srbiju. Ali to je imalo svoju cenu. Nakon što je razgovarala sa CNN-om, Vučić joj je uputio očiglednu pretnju tokom obraćanja na državnoj televiziji, tvrdeći da „ako vlada Velike Britanije ne reaguje” na njene kritike Srbije, „bićemo prinuđeni da reagujemo”.
S obzirom na takvo ponašanje, neki postavljaju pitanje da li je ceo projekat integracije Srbije održiv, pod njenom sadašnjom vlašću.
„Pod pretpostavkom da nekako nekim čudom uvedemo Srbiju u EU, sa ovakvim režimom, vi praktično dovodite još jednog ruskog trojanskog konja u EU, kao što imate u obliku (mađarskog premijera Viktora) Orbana“, kazala je za CNN Majda Ruge, ekspetkinja za Balkan Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR).
„Da, možete uticati na proširenje, ali sigurno nećete neutralisati ruski uticaj u regionu – samo ćete ga uvesti u EU.“
Kosovo i vladavina prava
Efekti praštajućeg pristupa Zapada Beogradu najžešće se osećaju na Kosovu, koje je zavisi od podrške Zapada od proglašenja nezavisnosti. Dok više od 100 zemalja priznaje njegov suverenitet, Srbija to ne priznaje, već ga posmatra kao otcepljenu državu. Pokušaji normalizacije odnosa između dve zemlje – koje nadgledaju SAD i EU – bili su naporni i povremeno nasilni.
Najžešći sukob dogodio se nakon izbora za gradonačelnike četiri severne kosovske opštine u maju. Ovi izbori često prolaze bez pompe: oko 90 odsto stanovništva u ovom regionu su etnički Srbi, pa u uobičajenim okolnostima za gradonačelnike biraju Srbe.
Ali ovo nisu bile uobičajene okolnosti. U novembru su gradonačelnici iz stranke Srpska lista koju podržava Beograd, a koja dominira u četiri opštine, istovremeno podneli ostavke. Pratili su ih policajci etnički Srbi, administrativno osoblje i sudije u regionu.
Njihove ostavke pokrenule su nove izbore, koji je trebalo da budu održani u decembru. Srpska lista saopštila je da neće učestvovati na izborima, nakon što su ih Srbi u regionu bojkotovali, uz punu Vučićevu podršku. Ali, s obzirom na tenzije, Kosovo je pristalo da odloži izbore do aprila – odluku koju je pohvalila Kvinta, neformalna grupa koju čine SAD, UK, Francuska, Nemačka i Italija.
Pošto kosovski Srbi nisu učestvovali, kandidati etnički Albanci su se kandidovali bez prigovora. Izborni zvaničnici su rekli da je samo oko 1.500 ljudi glasalo u četiri opštine – odziv od samo 3,5 odsto. Neki gradonačelnici su izabrani sa jedva više od 100 glasova.
Ali, iako izbori ni u kom slučaju nisu bili reprezentativni, za kosovskog premijera Aljbina Kurtija, ovo pitanje nije predstavljalo ništa manje od same vladavine prava.
„Imamo četiri gradonačelnika čiji je legitimitet nizak. Ali, ipak, nema legitimnijeg od njih. Moramo imati vladavinu prava. Mi smo demokratska republika“, rekao je Kurti za CNN u maju.
Međutim, premijerov stav je kritikovan kao čvrst i beskompromisan. Njegovi saveznici su ga optužili da je 26. maja, kada su mnogi bili opkoljeni demonstrantima, prisilio da uđe u kancelarije gradonačelnika, protiv eksplicitnih uputstava.
„SAD su rekle Kurtiju – i tu je on kriv – rekle su mu da ih ne postavlja u opštinske zgrade. I tu je Kurti ignorisao konkretan pravac“, rekao je Edvard Džozef, predavač spoljne politike na Univerzitetu Džons Hopkins koji je desetak godina služio na Balkanu, uključujući i NATO.
Zvaničnik prištinske vlade rekao je za CNN da nisu želeli da „predaju” zvanične vladine zgrade demonstrantima. „Gradonačelnici su ušli u svoje kancelarije… Srbija je pozvala Srbe da bojkotuju izbore. Sada su hteli da niko ne ulazi u te zgrade. Ali onda se postavlja pitanje: ako gradonačelnici ne bi trebalo da uđu u zgradu, ko bi trebao?“.
Ali dok je Kurti možda preduzeo nekoordinisanu akciju, odgovor na ovo nije bio neizbežan. Najgore nasilje nije došlo na dan kada su gradonačelnici ušli u njihove kancelarije, već tri dana kasnije, u gradu Zvečan – kada gradonačelnika nije ni bilo u zgradi.
Nasilje je bilo ekstremno. Desetine pripadnika mirovnih snaga NATO-a povređeno je nakon što su ih napali etnički Srbi. Neke povrede su bile teške: tri mađarska vojnika su upucana, jednom je amputirana noga.
Kurti je za CNN rekao da to nisu „mirni demonstranti“, već „fašistička milicija“ za koju se zna da deluje na severu Kosova, „koju plaća Beograd i daje joj naredbe“.
Vlada Srbije nije odgovorila na više zahteva za komentar.
Drugi se slažu sa Kurtijem. Kerns je za CNN rekla da su britanske trupe stacionirane na Kosovu pronašle „skladište oružja koje je srpska milicija sakrila u crkvama i ambulantnim vozilima na severu Kosova. Čuli smo za granate ispred praga ljudi ako odbiju da podrže srpsku miliciju.“
Uprkos tome, veliki deo diplomatskog odgovora bio je fokusiran na Kurtijeve akcije, za koje je Kosovo platilo visoku cenu. Od propalih izbora, Kosovo je isključeno iz zajedničkih vojnih vežbi sa SAD, isključeno iz evropskih infrastrukturnih projekata i podvrgnuto sankcijama za koje Kosovska poslovna alijansa kaže da bi do kraja ovog perioda mogle da koštaju njenu privredu 500 miliona evra (550 miliona dolara).
Kerns je kritikovala „neuravnotežen“ odgovor Zapada, rekavši da je ignorisao pravi uzrok problema. „Početak krize je bilo strano mešanje srpske vlade u unutrašnje kosovske poslove, gde su kosovskim Srbima rekli da ne glasaju na lokalnim izborima. To je strano mešanje“, rekla je ona.
Kurti je pokušao da proglasi suverenitet Kosova protiv dvostrukih sila stranog mešanja i organizovanog nasilja, na šta su, prema Mujanovićevim rečima, SAD i EU odgovorile: „Ne. To nije prikladno u ovim okolnostima.”
Zelenski Balkana
S obzirom na oslanjanje Kosova na podršku Zapada, neki strahuju da Kurtijeva nepopustljivost frustrira njegove saveznike i slabi njegovu zemlju. Neki pozivaju na potpunu promenu načina.
„On pokušava da bude Zelenski Balkana“, rekao je za CNN Šćiprim Arifi, gradonačelnik južne srpske oblasti Preševo. „On retorički i na populistički način koristi argumentaciju vladavine prava. On želi da bude Zelenski Albanaca.“
Srpska Preševska dolina predstavlja naličje severa Kosova. Dok je sever Kosova naseljen većinom etničkim Srbima u zemlji sa većinskim albanskim stanovništvom, Preševska dolina je uglavnom naseljena etničkim Albancima u zemlji sa srpskom većinom.
Najbolji način da se situacija popravi, rekao je Arifi, jeste da Kurti uradi ono što zapadni saveznici traže: radi na stvaranju „Zajednice srpskih opština“ (ZSO) na severu Kosova.
Kurti je optužen da je sprečio primenu samouprave srpskih opština, kako je navedeno u Briselskom sporazumu iz 2013. čiji je cilj normalizacija odnosa između balkanskih suseda. Prema sporazumu, Srbija bi mogla da stvori ZSO na severu Kosova, koja bi delovala u okviru kosovskog pravnog sistema, a kosovska policija bi ostala jedini organ za sprovođenje zakona.
Deceniju kasnije, ova zajednica nije stvorena, ostavljajući sporove oko stepena autonomije kosovskih Srba.
Ali postoje sumnje da li će ovo rešenje – koje sada snažno forsiraju SAD i EU – ublažiti tenzije.
„Verujte mi, to neće biti najbolje rešenje“, rekao je za CNN Dušan, Srbin iz opštine Leposavić. „Možda će u prvih nekoliko meseci to biti olakšanje. Možda, ‘Oh vidi, konačno smo dobili nešto.’“
Ali to bi bila lažna zora. „Sa ekonomskog aspekta, naši životi neće biti poboljšani, ali će biti gori“, rekao je on, jer će građani morati da počnu da plaćaju usluge i poreze koje trenutno pokriva Vlada Kosova. CNN je sakrio Dušanovo pravo ime, jer se on plaši da bi njegovi komentari mogli da utiču na njegovu egzistenciju.
Takođe postoji zabrinutost da bi ZSO mogla da izazove još geopolitičkih tenzija.
„Ne znamo šta će biti ta zajednica“, rekla je Kerns. „Da li će samo lokalne opštine biti odgovorne za svoju vodu i struju i poreze? Ili će to biti nova Republika Srpska? Realnost je takva da mislim da niko ne želi drugu Republiku Srpsku.“
Republika Srpska, jedan od dva entiteta koja čine Bosnu i Hercegovinu, proglasila je nezavisnost 1992. godine i zvanično je priznata Dejtonskim sporazumom iz 1995. Poslednjih meseci, njen proruski predsednik Milorad Dodik pokušao je da utre put njenoj secesiji od Bosne.
U junu, poslanici Republike Srpske glasali su za suspenziju odluka Ustavnog suda Bosne, što je potez koji su stručnjaci opisali kao „pravnu secesiju“ i tešku kršenje Dejtonskog sporazuma. SAD su osudile taj potez, rekavši da ugrožava suverenitet Bosne.
„Ljudi u Prištini i Kurti su vrlo, vrlo jasno stavili do znanja da u autonomnim opštinama vide novu Republiku Srpsku. I u tom modelu ne vide rešenje za Kosovo. Oni vide novu verziju, novu generaciju krize za Kosovo, a na kraju i region u celini“, rekao je Mujanović.
Pogrešan konj?
Tokom poslednjih meseci tenzija, SAD i EU stalno su ponavljale svoju posvećenost cilju privlačenja Vučića na svoju stranu. Ali Srbija je delovala sa sve većim odustajanjem, predstavljajući ono što Kerns naziva „neuspehom diplomatije odvraćanja“.
Jedna štetna epizoda dogodila se u Ohridu, u Severnoj Makedoniji, u martu, kada su, posle meseci pregovora uz posredovanje SAD i EU, Srbija i Kosovo konačno prihvatili bilateralni sporazum u cilju normalizacije odnosa između dve zemlje. Ali, iako je to najavljivano kao iskorak, Vučić je napustio pregovore a da nije potpisao dokument, tvrdeći u TV obraćanju da to nije u stanju da uradi: „Imam strašne bolove u desnoj ruci… očekuje se da će bol trajati četiri godine.“
Drugi je usledio kada su srpske vlasti uhapsile trojicu kosovskih policajaca, za koje su tvrdili da su „duboko unutar teritorije centralne Srbije“ i da se spremaju da počine „teroristički čin“. Ali Kosovo je insistiralo da su oficiri „kidnapovani“ unutar granica Kosova i da je Srbija izvršila „akt agresije“.
SAD i EU su sporo reagovale na ovaj incident. KFOR, kosovske snage NATO-a, izdale su saopštenje 48 sati nakon što je prijavljen nestanak oficira. SAD su izdale saopštenje tri dana kasnije, tvrdeći da su hapšenja izvršena na osnovu „lažnih optužbi“.
Džozef je za CNN rekao da je teško poverovati u srpski izveštaj o događajima – i da formulacija američkog saopštenja sugeriše da ni njihovi zvaničnici to verovatno ne prihvataju. „Ako su SAD zaista bile nesigurne u to da li je kosovska policija u Srbiji, zašto onda koristiti tako kategoričan izraz (kao ‘lažno’), koji zadire u delokrug i presudu srpskog suda?“
Pa ipak Srbija nije kažnjena za pritvore. Oslobađanje oficira obezbeđeno je dve nedelje kasnije – ne od strane zapadnih saveznika, već od Viktora Obana.
Posle ovakvih epizoda, Džozef je za CNN rekao da pristup Vučićevom režimu u kom se „ne vidi zlo“ možda počinje da puca.
„Ovde se postavlja pitanje: ko u Bajdenovoj administraciji još veruje da je Vučić taj partner“, rekao je on, ukazujući na nedavno sankcionisanje Aleksandra Vulina, direktora obaveštajne službe Srbije, kao dokaz da Bajdenova administracija „više nije zarobljena strahom i iluzijama o Vučiću”.
Ali da li se ovo prevodi u promenu politike nije jasno.
U međuvremenu, Vučić je podigao ulog. Kao odgovor na sankcije Vulinu, Vučić je zabranio izvoz oružja iz Srbije na 30 dana, uz tvrdnju da se „sve mora pripremiti u slučaju agresije na Republiku Srbiju“.
„On u suštini kaže ’ući ćemo u sukob, moramo odmah da zaustavimo sav izvoz oružja, jer nam je potrebno za našu nacionalnu bezbednost.‘ On bukvalno preti ratom. Nikada ga ranije nisam videla tako eksplicitnog“, rekla je Ruge iz ECFR-a.
A predsednikovu poruku su prihvatili i neki građani Srbije. Na fudbalskoj utakmici Crvene zvezde prošlog meseca, srpski nacionalistički navijači podigli su transparent sa natpisom „Kada se vojska vrati na Kosovo“. Vučić je prisustvovao utakmici, prenose lokalni mediji.
„Situacija je jasna ko je i dalje nasilnik na Balkanu“, rekla je za CNN Meliza Haradinaj, bivša ministarka spoljnih poslova Kosova. „Vreme će pokazati da će ova ‘investicija’ umirenja Srbije biti uzaludna“.
BONUS VIDEO Uaa i zvižduci za Vučića, dok kolona demonstranata prolazi pored zgrade Predsedništva
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar