Kako će izgledati nastava novog predmeta - digitalni svet

Digitalni svet nije zamišljen tako da deca uče definicije, već da u razredu dele iskustva o tome koliko su digitalni uređaji važni i koliko olakšavaju svakodnevni život, pomažući da se računi plaćaju iz kuće bez čekanja u redu, kupuje iz fotelje, jednostavno pronalazi put ka nepoznatom mestu, ali i da dođu do najrazličitijih infomracija koje im nedostaju.Dekan Učiteljskog fakulteta Danimir Mandić kaže da je Digtalni svet logičan sled i prelaz između predškolskog predmeta Od igračke do računara, do informatike koja se uči od petog do osmog razreda.Kako kaže, ideja je da se deca nauče gde se upotrebljavaju digitalni urađaj i kakva je njihova uloga u savremenom društvu."Važno je da znaju i šta znači bezbedno korišćenje uređaja sa zdravstvenog aspekta, kada ono može da naruši zdravlje ali i same opšte bezbednosti - šta smeju i šta ne bi smeli da ostavljaju na internetu. Treće je kako da uče i međusobno komuniciraju, i kako da se obezbedi interakcija dece u procesu sticanja novih znanja", rekao je on za Tanjug.Po njegovim rečima, deca treba da znaju da adresu nikada ne smeju da ostavljaju na internetu, da govore gde su im roditelji, kad idu na odmor, kakvog su imovinskog stanja... važno je i da se vidi koliko vremena mogu da kroste mobilne, kompjutere, da gedaju TV da znaju štetne posledice dugog sedenja kraj računara."Želja je i da deca nauče elemente algoritamskog mišljenja da povezuju stvari i prave korake kako one koje svakodnevnih od izlaska iz kuće, prelaska ulice do izbora najkraćeg puta do ulaska u školu ...".Digitalni svet nas okuržuje, tu je u autmobilima, pametnim telefonima, televizorima, mikrotalasnim . . . skoro svaki elektronski uređaj postao je smart i ima elemente programiranja i prilagođavanja krajnjem krosiniku, rekao je Mandić.Kao važno je ocenio i to što će učitelji u narednih 10 meseci u svakom od 17 školskih uprava imati jednu osobu kojoj će moći da se obrate za pomoć u realizaciji predmeta.Prema njegovim rečima, svaka učiolnica ima računar i video bim i sva deca će moći sve da isprobaju i uz pomoć mobilnih i smart uređaja pokrenu neke od aplikacija.Mandić je podsetio da će đaci već u drugom razredu učiti kako da koriste digitalne uređaje u likovnom, mužičkom, za traženje određenih klipova, posete virtualnim muzejima.I deca u Srbiji kao i ona u regionu, skandinavskim zemljama, Kini, Rusiji, Americi treba da uče o digitalnom svetu, imajući u vidu da mnoga od treće godine, a neka i ranije, koriste digitalne uređaje i sasvim je prirodno da se uvede sistemski pristup učenju, kao što se uče i drušvene i prirodne nauke, kaže Mandić.Direktor Fondacije ''Petlja'' i član Radne grupe za izradu nastavnog programa za predmet ''digitalni svet'' Nebojša Vasiljević kažeda je posle iskustva sa epidemijom korone, završnicom školske godine i pripremom za novu, potpuno jasno koliko će digitalni svet biti prisutan kod dece još od najmlađeg uzrasta i da zato o tome treba da čuju nešto i u školi.Prvaci će se najpre upoznati sa pojmom digitalnih uređaja sa kojima se većina već susretala, počev od televizora, tableta, računara, mobilnih telefona, a sve to biće sistematizovano, pojmovno objašnjeno i povezano sa njihovim iskustvima.''Deci su od prvog razreda već ponuđeni i digitalni udžbenici tako da će se obraditi i korišćenje digitalnih udžbenika i to je ono od čega se počinje", rekao je on za Tanjug i dodao da novi predmet ne podrazumeva da deca idu u računarske kabinete ili da moraju da nose u školu neki uređaj.I Vasiljević kaze da je za decu važno pitanje bezbednosti - suštinska stvar je povući paralelu između situacija u stvarnosti i onih na internetu, počev od primera kada se detetu objašnjava da ne treba da razgovara sa osobama koje je ne poznaje i da isto važi i na internetu.Izuzetno je važno da dete razume da neko na internetu može da se predstavlja i na pozitivan način a da iza toga može da se krije nešto sasvim drugačije.Najvažnije je objasniti da važe slična pravila, samo na drugačiji način, da to nije bezbedan svet iako sede kod kuće i da ti kontakti mogu da budu jednako opasni, iako nisu fizički.Tu će se deci skrenuti pažnja kome treba da se jave i na koje brojeve telefona u slučaju neprijatih situacija.Algoritamsko razmišljanje i pismenost je još jedna celina gde nije ideja da se deca nauče da crtaju algoritme već da ih prepoznaju i shvate kako izgleda kada neki proces, striktno definisan i po određenim pravilima, prvo kroz neke igre.Na kraju, u zavisnosti od tehničkih mogućnosti da dođu u kontakt sa nekim uređajima, cilj je da se upoznaju po kojim pravilima rade, koja je svrha tih uređaja, zašto se koriste, šta olakšavaju...''U situaciji sa epidemijom korona virusa pojačano se koriste digitalni uređaji i komunikacije i sigurno će i odatle biti dosta iskustva'', navodi Vasiljević.https://www.youtube.com/watch?v=AP_VILQM2x8&feature=emb_logo