Anja Grahovac (3), Jelica Radović (19), Jelica Panić (25), Marijana Jojkić (30), imena su dece i žena koja su zauvek ostala u sećanju srpske javnosti, a za čiju smrt, zbog sumnje u lekarsku grešku, niko nikada nije odgovarao. Iako su se vodili postupci zbog sumnje u lekarsku grešku, ishod u svakom od ovih slučaja bio je isti - oslobađajuća presuda i ne oduzimanje lekarske licence za rad.
Oslobađajuća presuda, doduše još uvek nepravosnažna, anesteziologu Stanoju Glišicu, zbog optužbi da je odgovoran za smrt trogodišnje Anje Grahovac, nakon operacije katarakte na klinici „Perfekta“ juna 2007. godine, ponovo je u javnosti pokrenula pitanje odgovornosti lekara u slučaju smrtnih ishoda svojih pacijenata i činjenice da uprkos tome da se smrt zdravih osoba događala nakon lekarskih zahvata, praktično niko nije odgovarao.
Pored toga, suđenja u ovakvim slučajevima nekada traju i više od decenije, kao što je slučaj smrti trogodišnje Anje, čime se, čini se, gubi zaštita prava na suđenje u razumnom roku, kako žrtava, tako i optuženih, odnosno postalja se pitanje svrsishodnosti ovakvih presuda nakon tolikog protoka vremena.
Takođe, propusti lekara se takođe veoma teško dokazuju na sudu, a osnovni problem je to što i dalje ne postoje zvanični protokoli lečenja. Samo ta činjenica bila je dovoljna da slučajevi smrti nekih od medijski najispraćenijih slučajeva, ostanu bez krivice, krivca i odgovornosti.
Slučaj „Decedra“
Troje lekara i direktor privatne beogradske klinike „Decedra“, nakon 11 godina suđenja, oslobođeni su 2017. godine od optužbi za neadekvatno lečenje Jelice Radović (19), koja je preminula nakon operacije čukljeva na toj klinici.
Jelica Radović preminula je 9. septembra 2006. godine, četiri dana nakon što je operisana na klinici „Decedra“. U međuvremenu je 8. septembra prebačena na Ginekološko akušersku kliniku, jer su roditelji primetili da joj je loše, a nakon toga i u Urgentni centar gde je preminula od sepse.
Prvostepeni sud je dvaput oglasio krivim hirurga Slavka Tomića, i anesteziologe Miodraga Stojanovića i Oliveru Jeremić, i osudio ih na kazne zatvora od 15 meseci.
Apelacioni sud ih je na kraju oslobodio krivice za teško delo protiv zdravlja ljudi, a osudio za nesavesno lečenje, ali je to delo u međuvremenu zastarelo.
Lekar oslobođen, bolnica osuđena
Pančevka Marijana Jojkić, majka dvoje maloletne dece, preminula je 20. marta 2006. godine u Urgentnom centru u Beogradu od upale trbušne maramice, koju je izazvalo pucanje slepog creva, pet dana nakon pogrešnog lečenja na Hirurškom odeljenju Opšte bolnice u Pančevu.
Marijanu je u Pančevu primio doktor Aleksandar Ivica sa simptomima upale slepog creva, ali je on i pored sugestije Marijanine porodice da sumnjaju na slepo crevo, odbacio tu mogućnost. Nekoliko dana kasnije, Marijana je prebačena u Urgentni centar gde je preminula od sepse izazvane pucanjem slepog creva.
Osnovni sud u Pančevu osudio je Ivicu na 11 meseci zatvora i jednogodišnju zabranu obavljanja hirurškog poziva zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi.
Međutim, Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio hirurga jer nije bilo dovoljno dokaza da je Ivica pri pružanju lekarske pomoći uopšte očigledno nesavesno postupao i time prouzrokovao pogoršanje zdravstvenog stanja pacijentkinje.
Istovremeno, Apelacioni sud je nakon parničnog postupka, osudio i obavezao bolnicu u Pančevu da isplati odštetu od četiri miliona dinara porodici Jojkić.
Slučaj „Beoklinika“
Jelica Panić iz Paraćina preminula je 18. juna 2010. godine, devet dana nakon laserskog otklanjanja ranice na grliću materice u privatnoj bolnici „Beoklinika“. Devojka je tokom hirurške intervencije prestala da diše, što je izazvalo prestanak rada srca i moždanih funkcija, zbog čega je došlo i do izlivanja krvi u pluća.
Jelica je prevezena na VMA, gde je primljena na Kliniku za urgentnu internu medicinu uz pratnju anesteziologa.
Devojka je bila u dubokoj komi, i odmah je po prijemu stavljena na aparate za disanje. Porodica je devet dana čekala po hodnicima, nadajući se da će se Jelica probuditi iz kome.
Tri godine kasnije, u septembru 2013, počelo je suđenje u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, nakon što je tužilaštvo podiglo optužnicu protiv tri lekara bolnice „Beoklinika“ zbog sumnje da su počinili teško delo protiv zdravlja ljudi.
Optužnica je trojicu lekara teretila da su prilikom pružanja lekarske pomoći očigledno nesavesno postupali i time prouzrokovali pogoršanje zdravstvenog stanja Jelice, usled čega je nastupila smrt.
Postupak protiv trojice lekara, koji su negirali krivicu, obeležila je promena nadležnosti suda, ali i nekoliko predsedavajućih sudija, pa je suđenje čak četiri puta kretalo ispočetka.
Suđenje je obeležilo i često odlaganje glavnog pretresa, što je rezultiralo izostankom presude.
Nakon 10 godina od tragične smrti Jelice, tužilaštvo je odustalo od krivičnog gonjenja dvojice lekara koji su bili optuženi za nesavesno lečenje.
Slučaj „Perfekta“
Anji Grahovac (3) lekari ordinacije „Ilić“ na klinici „Perfekta“ operisali su kataraktu 21. maja 2007. godine, a ona je umrla 4. juna usled komplikacija koje su izazvane operacijom.
Za njenu smrt okrivljeni su anesteziolog Stanoje Glišić, oftalmolog Božidar Ilić, vlasnik ordinacije „Ilić“, koja je od klinike „Perfekta“ iznajmila salu za operaciju, i suvlasnik „Perfekte“ Dejan Milutinović. Svi oni teretili su se za teško delo protiv zdravlja ljudi, dok je serviser aparata za kiseonik Milan Vasiljević, bio optužen za pomaganje.
Suvlasnik „Perfekte“ Milutinović teretio se da nije obezbedio prethodnu proveru ispravnosti aparata za anesteziju, dok je serviser Vasiljević optužen da je naknadno izdao uverenje o ispravnosti.
Međutim, borba roditelja da dokažu smrt ćerke usled lekarske greške traje od 2007. godine, punih 14 godina, da bi danas Glišić na kraju bio oslobođen, mada postoji još uvek mogućnost žalbi.
Inače, prvostepenom presudom doktor Stanoje Glišić osuđen je na tri godine zatvora zbog teškog dela protiv zdravlja ljudi, dok su ostali oslobođeni, ali je Apelacioni sud ukinuo presudu i naložio ponovno suđenje.
U toku postupka protiv optuženih lekara u Višem sudu promenjeno je četvoro sudija i jednom sudsko veće, pa je svaki put barem formalno suđenje kretalo ispočetka.
Obavljena su praktično čak tri medicinska veštačenja.
Prvo na Vojnomedicinskoj akademiji, gde je urađena obdukcija, pa je onda veštačio Sudsko-medicinski odbor u Novom Sadu, da bi poslednje u nizu stručnih mišljenja bilo Sudsko-medicinskog odbora iz Beograda. Takođe je veštačen i apart za kiseonik koji je korišćen na operaciji.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare