Potraga za vozačem "renoa" koji je 11. avgusta, oko ponoći, na auto-putu na Novom Beogradu, povredio dvoje mladih koji su blokirali saobraćajnicu u znak protesta protiv iskopavanja litijuma u Srbiji i dalje ne daje rezultata. Imajući u vidu da je taj deo grada pokriven brojnim kamerama, a ceo incident su zabeležili i građani svojim telefonima, Milan Dumanović iz Novog policijskog sindikalnog saveza, kaže da ceo slučaj budi sumnju.
Policija i tužilaštvo dalje tragaju za vozilom i vozačem koji su izazvali indicent kada je deo građana, nakon protesta protiv Rio Tinta, blokirao auto-put na Novom Beogradu.
I ovaj podatak možda ne bi bio čudan, da ceo Beograd nije poslednjih godina pokriven kamerama, sve važnije saobraćajnice, a pogotovo auto-put. To najbolje znaju vozači koji počine neki prekršaj i za nekoliko dana ili nedelja dobiju poziv od sudije za prekršaje da se izjasne o onome što im se stavlja na teret. Tamo ih sačeka fotografija ili snimak na kome se vidi prekršaj, brzina ili vožnja žutom trakom, mesto i vreme prekršaja, a ponekad i fotografija vozača.
Plavi „reno megan“, za koji su pojedini svedoci tvrdili da je imao registarske oznake Šida, premda ta informacija nije zvanično potvrđena, posle incidenta je projurio pored benzinske pumpe koja je takođe opremljena kamerama za video-nadzor, kao i sva isključenja i uključenja na auto-put, ali i sve veće raskrsnice na Novom Beogradu. Aktivisti koji su se našli u tom trenutkuk na auto-putu, kada je povređeno dvoje njihovih kolega, snimili su trenutak kad je plavi automobil uleteo u masu i povredio mladića i devojku. Ipak, vozač je i dalje neuhvatljiv.
„Neobično je da uz sve te moderne kamere i uz sve te vrhunske operativce, kako iz MUP vole da se hvale, ne mogu još uvek da identifikuju vozača koji je počinio ozbiljno delo iz Zakona o bezbednosti sabraćaja na putevima. Gde su strušnjaci iz odeljenja za visoko-tehnološki kriminal koji za nekoliko sati šalju patrolu policije na adresu onih koji na društvenim mrežama objave neku pretnju predstavnicima vlasti ili neki neprimeren status? Kako nisu u stanju da pronađu vozilo i identifikuju vozača?“, pita se Milan Dumanović iz Novog policijskog sindikalnog saveza (NPSS).
Po njegovom mišljenju razlog za ovakvu sporost u potrazi za osumnjičenim vozačem „renoa“ može da bude potpuno druge prirode, koja nema veze sa policijskim radom.
„Možda bi utvrđivanje identiteta vozača i njegovo saopštavanje bio neprijatno za nosioci vlasti, pa se zbog toga sve ovako odvija. Čak i da je osumnjičeni uspeo da pobegne iz zemlje, nije jasno zašto MUP ne izađe sa podacima o tome da je makar automobil pronađen, a da se za licem traga. Sve to budi sumnju“, objašnajva Dumanović.
A da policija može, ako hoće, pokazuju primeri kada su ljudi identifikovani pomoću kamera za video-nadzor kada je to izgledalo teško, ako ne i nemoguće. To je na svojoj koži dobro osetio Dejan Gavrilović iz udruženja „Efektiva“, kada mu je u januaru ove godine stigla prijava za ometanje vozila pod pratnjom koju su protiv njega podneli pripadnici Jedinice za zaštitu određenih osoba i objekata (JZO). Prijava je podneta zbog navodnog incidenta na auto-putu kod Vrčina.
„Kada sam prošao rampu, ostao sam u brzoj traci. Velikom brzinom mi se približio crni „golf“, koji je blicao da se pomerim. Prestrojio sam se u srednju traku i on je tada „prozujio“ pored mene. U tom momentu, vidim da za njim idu i dva crna „audija“, ali njih prethodno nisam video u retrovizoru već isključivo „golf“ koji je bio ispred njih. Vozač me je maltene „isekao“, delovalo je kao da zapravo beži od službenih automobila“, objasnio je Gavrilović ranije za Novu.
On je nakon što ga je „golf“ isekao počeo da gestikulira rukama, jer preticanje nije učinjeno na bezbedan način. U tom trenutku pored njega su prošla još dva automobila pod pratnjom, a ono što mu je bilo čudno jeste da je drugi automobil iznenada usporio i sa njim se paralelno vozilo nekoliko sekundi.
„Sledećeg dana bio sam kući kada me je pozvao kolega i rekao mi da me traže dvojica policajaca, koji su došli u „Efektivu“, gde radim. Policajci su me preko telefona pitali da li mogu da dođem na posao“, objašnjava Gavrilović, koji je shvatio o čemu se zapravo radi tek posle razgovora sa policajcima.
Problem za Gavrilovića je nastao zato što je, po navodima policajca iz pratnje, u trenutku dok je pored njega paralelno vozio automobil iz pratnje, Gavrilović pokazao srednji prst, što je on demantovao a ceo slučaj je završio na sudu. Policajci su za dan saznali ne samo ko je vozač, već i gde radi i šta radi i došli po njega, mada dolazak policije na posao i nije toliko uobičajena praksa.
Koje su mogućnosti kamera za video-nadzor i snimaka, kada se nađu u rukama pravih policajaca, pokazuje primer iz 2020. godine. U eksploziji bombe koja je postavljena pod njegov automobil, 13. septembra 2020. godine, kod A Bloka na Novom Beogradu, u Ulici Omladinskih brigada ubijen je Strahinja Stojanoivć.
Policajci su imali težak posao pred sobom, morali su da pregledaju stotine sati snimaka da bi shvatili o čemu se radi, ali su na kraju učinili ono što se činilo nemogućim, identifikovali osumnjičenog za ovo ubistvo, državljanina Bosne i Hercegovine Milivoja Lovrenovića.
Iako je osumnjičeni za ubistvo bio maskiran, a žrtvu je pratio električnim trotinetom sa kojeg je daljinskim putem aktivirao eksploziv, policajci su uspeli da ga uoče, potpuno rekonstruišu njegovo kretanje kritičnog dana, ali i ranije. I ne samo to. Zahvaljujući snimcima inspektori su uočili da ubica ima karakterističnu tetovažu na nozi i da šepa. Na kraju su došli do Milivoja Lovrenovića, koji je, najverovatnije, bio plaćen da postavi bombu i likvidira Strahinju Stojanovića.
BONUS VIDEO: Automobilom na demonstrante na auto-putu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare