"To je meni vrlo čudno, meni je to prosto neverovatno, to je jedino što mogu da kažem", ovim je rečima nekadašni i najpoznatiji srpski specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević za KoSSev kratko prokomentarisao vest da je u sedište "Udruženja ratnih veterana OVK" maskirani gost pre tri dana doneo kutiju sa navodnih 4.000 fajlova Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu, sa najavom da će isporučiti uskoro još 7.000.
Upravo je navodna prepiska bivšeg tužioca Klinta Vilijamsona i Vukčevića jedan od dokumenata predstavljeni medijima kao navodni dokumenti procureli iz Specijalnog tužilaštva, podseća Kossev.
Vukčević nije bio voljan ni da komentariše sudbinu ovog suda ukoliko se ispostavi da je vest tačna, osim što je ponovio da ne može da zamisli to da su dokumenta zaista procurela.
Specijalizovana veća Kosova i Specijalizovano tužilaštvo za ratne zločine na Kosovu od 1. januara 1999. do 31. decembra 2000, u tajnosti radi već četiri godine. O njegovom radu se vrlo malo toga zna, osim da je ispitano više stotina svedoka, bivših članova OVK i da se svakog trenutka čeka objavljivanje prvih optužnica, te da je na potvrđivanje optužnice poslat predlog i za Hašima Tačija i Kadrija Veseljija.
Poslednju informaciju je potvrdilo samo tužilaštvo, neuobičajeno, izlazeći u javnost, i optužujući dve ključne figure na Kosovu za opstrukciju rada suda. Upravo se godinama na Kosovu odvijao snažan proces opstrukcije suda do mere u kojoj su morali da se uključuju međunarodne diplomate kako bi to zaustavile.
Sud je formiran na osnovu izveštaja američkog specijalnog tužioca Klinta Vilijamsona iz 2014. godine, a koji je praktično potvrdio otkrića i prethodni izveštaj specijalnog izvestioca Evropske komisije švajcarca Dika Martija iz 2011.
Vukčević je u razgovoru za KoSSev, podsetio na visoke mere zaštite koje su istražitelji preduzimali i u prošlosti, pa je tako sedište Klinta Vilijamsona bilo u prostorijama NATO saveza u Briselu.
„Tolika je to bila diskrecija da se ne bi krilo ko su svedoci“, kazao je, dodavši: „Jedini ljudi koji su tamo bili smo ja i moj zamenik Bruno Vekarić. Niko drugi. Toliko je to bilo zatvoreno za bilo koga.“
Vukčević kaže da je sa Klintom Vilijamsonom imao odličnu saradanju.
Potvrdio je da je u vreme kada je Klint Vilijamson radio na svom izveštaju, svedoke saslušavao u prostorijama tužilaštva za ratne zločine u Beogradu.
„Nikakve on meni nije slao svedoke niti imena svedoka pa da ih ja saslušavam, niti je to moglo. Procesno, ne može on meni da nalaže, niti bilo ko drugi“, kazao je Vukčević.
„On bi nama dao spisak svedoka koje njih interesuju i onda bih ja dao nalog našoj službi da ih pozove i dovede. To je bila takva procedura, međutim, nikakve naknadne imejlove on meni nije slao i ne da ih ja ispitujem. Oni su saslušavani bez nas. Mi smo samo davali logistiku. Taman posla da imena šalje imejlom“, dodao je Vukčević.
Podsetio je još jednom da je srpsko tužilaštvo za ratne zločine saslušavalo svoje svedoke u fazi pre formiranja Specijalizovanih veća, da su to bile osobe za koje se smatralo da mogu da pomognu u rasvetljavanju ratnih zločina, i da je ovaj rad prethodio inicijativi Dika Martija.
„Nije Dik Marti to otkrio nego mi. Pošto su Albanci odbili saradnju, ja sam to prosledio Evropskoj komisiji, onda je Dik Marti došao, utvrdio da je to što smo mi otkrili, procesno validno“, podsetio je Vukčević.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar