Vožnja u Srbiji postala je kao ruski rulet: Ove 4 greške na auto-putu možete da platite životom

Vožnja u kontra smeru

Dejan J. (51) iz Debeljače poginuo je u teškoj saobraćajnoj nesreći koju je izazvao na auto-putu Miloš Veliki, prilikom čega je njegov suvozač Nenad K. zadobio teže povrede. Dejan J. je svoj automobil "fiat punto" vozio u kontra smeru iz za sada nepoznatih razloga, pri čemu se zakucao u drugo vozilo i odmah zapalio, a kako je došlo do toga da se uopšte nađe u suprotnom smeru, utvrdiće policija i tužilaštvo.

Suvozač je na saslušanju rekao da su on i vozač automobila Dejan J. krenuli na svadbu u Ivanjicu, te da su promašili izlaz na auto-putu i pokušali da se što pre isključe. On je naveo da su pili pivo tog dana. Ipak, policija nastavlja na utvrđivanju svih okolnosti ove saobraćajke, a neka od pitanja na koje bi istraga trebalo da da odgovor jesu i zbog čega Dejan J. nije zaustavio automobil čim je video da je u pogrešnom smeru, zbog čega je vozio takozvanom brzom trakom...

Odmah nakon nesreće oglasio se MUP sa informacijama da je u prva tri dana u ovom mesecu u saobraćajnim nesrećama u Srbiji poginulo osam osoba, njih pet je stradalo istog dana, 3. septembra. Tri nesreće, uključujući i čeoni sudar na auto-putu Miloš Veliki, izazvali su vozači automobila koji su prešli u kolovoznu traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera.Do ovakve greške najčešće dolazi ili zbog loše signalizacije na uključenjima ili zbog nesmotrenosti vozača. Neke od stvari koje možete udariti svakako su da čim primetite da vozite u kontra smeru, upalite sva četiri migavca, a ako na putu nema vozila, odmah pređite u zaustavnu traku ukoliko postoje uslovi za to.

Iz zaustavne trake pravo u smrt

Godišnje u proseku petoro ljudi pogine u saobraćajnim nezgodama koje se događaju prilikom naletanja na vozilo koje se nalazi u zaustavnoj traci, a čak 20 ljudi bude povređeno, podaci su Komiteta za bezbednost saobraćaja od pre nekoliko godina. Uprkos tome što auto-putevi slove za najbezbednije trase za vožnju, greške na njima se plaćaju skupo, nekada i životom jer vozači mahom razvijaju brzine veće od 100 kilometara na čas.Iako na prvi pogled možda ne izgleda tako, zaustavna traka jednako je opasna kao i bilo koja druga na auto-putu, posebno ukoliko vozač zaustavi vozilo i ne obezbedi ga na adekvatan način. To znači da je svako ko svoje vozilo iz bilo kog razloga ostavi u zaustavnoj traci mora upaliti sva četiri pokazivača pravca, postaviti sigurnosni trougao na udaljenosti ne manjoj od 100 metara iza vozila i vozač mora na sebi imati svetloodbojni prsluk.Putnici iz automobila obavezno moraju sići sa auto-puta i pomeriti se što dalje od saobraćaja, a posebno je opasno ukoliko se u ovoj situaciji nađe recimo autobus sa većim brojem putnika. Nije preporučljivo sedeti na zaštitnoj ogradi, na betonskim ivicama puta, braniku automobila niti bilo gde slično jer uvek postoji mogućnost naletanja drugog vozila što bi za rezultat moglo imati kobne posledice.

Takođe, zaustavnu traku nikako ne bi trebalo koristiti kao privremeni parking, mesto na kom se ide u toalet ili se protežu noge, puši cigareta, razgovara telefonom niti bilo šta slično.

Odstojanje

Prilikom vožnje na putevima gde je najveća dozvoljena brzina kretanja 130 kilometara na čas (dok se mnoga vozila kreću i znatno većom, iako nije dozvoljeno) odstojanje može biti ključno kada je reč o bezbednosti svih učesnika u saobraćaju. Ono mora biti toliko da se vozač u svakom trenutku može bezbedno zaustaviti pritom ne ugrožavajući nikoga oko sebe.Odstojanje često zavisi od niza okolnosti u kojima se vozi - vremenskih prilika, gužve u saobraćaju, stanja vozila, vidljivosti, stanja kolovoza i slično... Iako je odgovarajuće odstojanje stvar subjektivnog osećaja, trebalo bi uvek uzeti u obzir pomenute parametre.

Neprilagođena brzina

Maksimalna dozvoljena brzina kojom se vozila mogu kretati na srpskim auto-putevima iznosi 130 kilometara na čas, dok na putevima koji nisu auto-putevi ili moto-putevi, a nalaze se izvan naseljenog mesta, ograničenje iznosi 80 kilometara na sat. Vožnja brzinom većom od dozvoljene podrazumeva mnogo manje vremena za zaustavljanje, zbog čega je veoma važno imati na umu da je poštovanje ograničenja obavezno, čak i kada nam izgleda da su uslovi na putu takvi da se možemo kretati i brže.Tri su načina na koja saobraćajna policija kontroliše ponašanje učesnika u saobraćaju na putevima. Do sada su korišćeni radarni sistemi za automatsko detektovanje brzine, “presretači”, to jest vozila bez obeležja policije u kojima su ugrađeni radari, ali i sistem merenja prosečne brzine kretanja na auto-putevima.