Vijesti: Vode li poslovi Davora Macure do Vučićevih saradnika?

Izvori lista tvrde da se, osim porekla novca kojim je Macura za relativno kratko vreme izgradio poslovnu imperiju, analiziraju i njegove veze sa političkim i poslovnim krugovima Srbije, kao i mogućnost da pojedine kompanije iz njegovog sistema služe za prikrivanje stvarnih vlasnika kapitala, pišu Vijesti.

U operativnim podacima u koje su „Vijesti“ imale uvid, Macura se dovodi u vezu sa finansijskim interesima osoba bliskih vrhu Srpske napredne stranke (SNS), a posebno se ukazuje na njegove poslovne odnose sa osobama povezanim sa Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radoičićem.

Ti navodi, međutim, sami po sebi ne predstavljaju dokaz da Macura upravlja novcem bivšeg predsednika Srbije, njegovog brata ili drugih funkcionera SNS-a, niti da su oni prikriveni vlasnici njegovih kompanija.

Prema nezvaničnim informacijama, bezbednosne službe posebno interesuje način na koji su Macurine kompanije dobijale poslove sa državnim preduzećima, preuzimale banke i vredne nekretnine, ali i uspostavljale poslovne odnose sa ljudima čije se poslovanje već godinama dovodi u vezu sa političkim vrhom Srbije.

Macuri je 14. oktobra, po sletanju na Aerodrom Podgorica, onemogućen ulazak u Crnu Goru, a potom je vraćen u Beograd. Prema informacijama „Vijesti“, odluka je povezana sa procenom da bi njegovo prisustvo moglo predstavljati pretnju nacionalnoj bezbednosti.

Njegovi pravni zastupnici osporavaju takvu odluku, tvrdeći da ne postoji nijedan legitiman razlog da se njihovom klijentu zabrani ulazak u državu.

Tvrdnje o braći Vučić i sistemu SNS-a

Jedna od veza koje bezbednosne službe analiziraju, prema informacijama „Vijesti“, odnosi se na Macurine poslovne kontakte sa krugom ljudi bliskih Aleksandru i Andreju Vučiću.

Na takve veze ranije je javno ukazivala i poslanica Skupštine Srbije Marinika Tepić, koja je u decembru 2025. godine iznela tvrdnju da je Macura paravan za finansijske operacije braće Vučić.

Tepić je tvrdila da se preko njegovog poslovnog sistema obavljaju transferi i prikrivanje kapitala povezanog sa političkim vrhom Srbije.

U nezvaničnim podacima koje su dobile „Vijesti“ takođe se pominju sumnje da Macurin poslovni sistem ima znatno širu ulogu od bankarskih i investicionih aktivnosti koje su javno predstavljene.

Posebno se ukazuje na njegovu povezanost sa investicionim fondom „Vista Rica“, kojim upravlja Tatjana Vukić, a u koji su, prema ranijim istraživanjima medija u Srbiji, novac ulagali pojedinci povezani sa SNS-om.

Macura je, prema javno objavljenim podacima, u taj fond kao fizičko lice uplatio 25 miliona i 29,5 miliona dinara, dok je njegova Alta Pay grupa uložila još 69,38 miliona dinara.

Ukupno je reč o približno 124 miliona dinara.

Deo sredstava fonda potom je, prema ranijim medijskim izveštajima, plasiran kao depozit kod Alta banke.

Novinar nedeljnika „Radar“ Vuk Cvijić ranije je govorio o sumnjama u poslovanje fonda, navodeći da su među njegovim ulagačima bili i Andrej Vučić, kumovi predsednika Srbije i drugi ljudi iz poslovnih krugova bliskih SNS-u.

Prema nezvaničnim bezbednosnim podacima, upravo takvi finansijski odnosi predstavljaju jedan od razloga zbog kojih se analizira da li se kroz Macurine kompanije prepliću privatni kapital, interesi politički povezanih osoba i poslovi sa državom.

Veselinović, Radoičić i poslovi na Dedinju

Poseban deo operativnih podataka odnosi se na Zvonka Veselinovića, biznismena sa severa Kosova, čije se ime godinama pominje u istraživanjima poslovnih i političkih veza u Srbiji.

U nezvaničnim informacijama navodi se sumnja da Veselinović, preko povezanih osoba i poslovnih struktura, ima uticaj na pojedine poslove u kojima učestvuju Macurine kompanije.

Jedan od izvora „Vijesti“ tvrdi da se proveravaju i informacije prema kojima bi Veselinović mogao imati prikriven vlasnički interes u delu poslovnog sistema Alta grupe.

Za takvu tvrdnju, međutim, u javno dostupnoj dokumentaciji nema potvrde, niti je utvrđeno da je Veselinović stvarni suvlasnik te grupacije.

Za razliku od tih operativnih sumnji, određene poslovne veze Macurinih kompanija sa nekretninama povezanim sa Veselinovićem i Milanom Radoičićem ranije su dokumentovali istraživački novinari u Srbiji.

BIRN je objavio da je kompanija „Danica park“, koja je bila u vlasništvu Davora Macure, učestvovala kao investitor u izgradnji objekata na parcelama povezanim sa Milanom Radoičićem i Ljiljanom Božović, suprugom Zvonka Veselinovića.

Reč je o vrednim nekretninama na beogradskom Dedinju, a predračunska vrednost radova na dva objekta iznosila je oko 5,6 miliona evra.

U istim istraživanjima pominje se i Nikola Petrović, kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nekadašnji direktor Elektromreže Srbije.

Dve parcele koje su bile u vlasništvu Macurine kompanije „Danica park“ kasnije su prešle u Petrovićevo vlasništvo.

Jedna od njih prethodno je bila povezana sa firmom Novice Tončeva, funkcionera Socijalističke partije Srbije. Nakon poslovnog odnosa i duga od 700.000 evra, parcela je kroz izvršni postupak pripala Macurinoj kompaniji, a potom prešla na Petrovića.

„Danica park“ je u međuvremenu pripojen kompaniji „Alstone“, čiji je vlasnik do oktobra 2025. bio Davor Macura, a nakon toga Dubravko Macura.

Takvi poslovi, prema nezvaničnim izvorima, predmet su interesovanja službi koje nastoje da utvrde prirodu finansijskih odnosa između Macurinog poslovnog sistema i ljudi povezanih sa političkim vrhom Srbije.

Proveravaju se i veze u Crnoj Gori

Operativni podaci do kojih su došle „Vijesti“ sadrže i tvrdnje o mogućim poslovnim vezama Macure i Veselinovića na teritoriji Crne Gore.

U njima se pominju kompanija „YU Briv“ i njen vlasnik Krsto Bujković, za kojeg se u tim podacima tvrdi da je povezan sa osobama iz kriminalnog miljea.

Izvori navode da se proveravaju informacije o mogućem Veselinovićevom neformalnom uticaju na vlasničke i poslovne strukture pojedinih građevinskih kompanija u Crnoj Gori, uključujući i kompanije povezane sa Bujkovićem.

U istim informacijama pominju se investicije u hotelske i građevinske projekte u Boki Kotorskoj, kao i sumnje u poreklo dela kapitala uloženog u njih.

Reč je o operativnim tvrdnjama za koje „Vijesti“ nemaju nezavisnu potvrdu da su Veselinović ili Macura prikriveni vlasnici pomenutih kompanija, odnosno da je kapital uložen u te projekte nezakonitog porekla.

Od menjačnice do velikih državnih poslova

Macurin poslovni uspon počeo je otvaranjem menjačnice Alta 2008. godine, a šest godina kasnije osnovana je Alta grupa, sa početnim kapitalom od svega 1.000 dinara.

Usledilo je širenje na platni promet, bankarstvo, nekretnine i druge delatnosti, uključujući preuzimanje nekadašnje Jubmes banke, danas Alta banke.

Prema nezvaničnim izvorima, pažnju službi privukla je brzina širenja tog poslovnog sistema, ali i činjenica da su njegove kompanije ostvarivale značajne poslove sa državnim institucijama i preduzećima Srbije.

Jedan od takvih poslova odnosi se na Elektroprivredu Srbije, čije račune građani mogu elektronski da plaćaju posredstvom Alta Pay sistema.

Macurine kompanije učestvovale su i u velikim poslovima sa nekretninama, uključujući kupovinu imovine nekadašnjeg Industrijskog kombinata IMT u Novom Beogradu za oko 70,6 miliona evra.

Kompanija „Procoopac“, u kojoj Macura ima većinski vlasnički udeo, dobila je i tri miliona evra državnih podsticaja za rekonstrukciju i adaptaciju hotela „Union“ u Beogradu, u okviru priprema za izložbu Expo 2027.

Sami poslovi sa državom i poslovni odnosi sa politički povezanim osobama nisu dokaz nezakonitosti, ali izvori „Vijesti“ tvrde da se u okviru šire analize ispituju poreklo sredstava, stvarni vlasnički odnosi i eventualni privilegovani tretman pojedinih kompanija.

Advokati traže ukidanje zabrane i prete arbitražom

Dok se analiziraju njegove poslovne veze i poreklo kapitala, Macura pokušava da ospori odluku crnogorskih vlasti kojom mu je onemogućen ulazak u državu.

Kako su „Vijesti“ već objavile, međunarodna advokatska kancelarija „Latham & Watkins“, koja zastupa Macuru, uputila je pismo crnogorskim i evropskim zvaničnicima, zahtevajući hitno ukidanje zabrane.

U pismu se navodi da je Macura 14. oktobra doputovao na podgorički aerodrom radi poslovnih sastanaka, ali da je tokom granične kontrole obavešten da mu je zabranjen ulazak u Crnu Goru.

Njegovi pravni zastupnici tvrde da mu tada nije uručeno rešenje, niti je dobio konkretno obrazloženje takve odluke.

Prema njihovim navodima, rešenje Uprave policije datirano je na 18. jul 2026. godine, a zabrana ulaska određena je na dve godine, uz pozivanje na klasifikovani dokument i razloge unutrašnje bezbednosti.

Advokati osporavaju zakonitost i osnovanost te mere, ističući da Macura nikada nije bio osuđivan, optužen niti osumnjičen za krivično delo.

Ukazuju i na to da je nakon datuma donošenja rešenja više puta nesmetano ulazio u Crnu Goru.

Pozivajući se na sporazum Crne Gore i Srbije o uzajamnoj zaštiti ulaganja, zatražili su da se zabrana ukine ili da predstavnici crnogorske vlade razgovaraju sa Macurom i njegovim pravnim zastupnicima o rešavanju spora.

U suprotnom, upozorili su na mogućnost pokretanja međunarodnog investicionog arbitražnog postupka i podnošenja odštetnog zahteva.

Macurin advokatski tim tvrdi da je reč o proizvoljnoj i diskriminatornoj odluci koja može ugroziti njegove investicije u Crnoj Gori.

Alta grupa ranije je saopštila da Macura poštuje propise Crne Gore i da će koristiti sva raspoloživa pravna sredstva radi zaštite svojih interesa.

Nema odgovora iz Beograda

„Vijesti“ su pitanja za Aleksandra i Andreja Vučića poslale advokatu Tomici Kneževiću, koji je nastupao kao Andrejev pravni zastupnik u sporu protiv „Vijesti“, uz molbu da ih prosledi obojici ili odgovori u okviru svojih ovlašćenja.

Odgovori, međutim, nisu stigli.

Aleksandar Vučić upitan je o odnosima sa Davorom Macurom, eventualnim finansijskim i vlasničkim interesima njegove porodice u Macurinim kompanijama, kao i mogućem posredovanju njegovog kabineta u poslovima tih firmi sa državom, uključujući EPS i subvencije za hotel „Union“.

Od Andreja Vučića traženi su odgovori o eventualnim ulaganjima i drugim finansijskim vezama sa Macurinim poslovnim sistemom i fondom „Vista Rica“, kao i mogućoj ulozi u poslovima Macurinih kompanija sa državom.

Obojica su pitana o tvrdnji Marinike Tepić da Macura služi kao paravan za njihove finansijske operacije i eventualnoj ulozi u njegovom poslovnom povezivanju sa Zvonkom Veselinovićem, Milanom Radoičićem i Nikolom Petrovićem.

Andreju Vučiću upućena su i pitanja o poslovima na Dedinju o kojima je izveštavao BIRN, navodima o prikrivanju stvarnih vlasnika i porekla kapitala u Alta grupi, te zabrani ulaska Macure u Crnu Goru.

Alta grupa preti tužbom

Umesto odgovora na konkretna pitanja, iz Alta grupe zapretili su tužbom.

„Gospodin Davor Macura i Alta grupa kategorički odbacuju navode sadržane u vašim pitanjima, kao i sve slične navode, kao potpuno neosnovane. Čvrsto verujemo u vladavinu prava. Po izričitom savetu naših pravnih zastupnika za arbitražu, uzdržaćemo se od daljih komentara kako ne bismo ugrozili najavljene pravne postupke i one koji su već u toku. Ukoliko 'Vijesti' objave bilo kakve neistinite ili klevetničke tvrdnje, gospodin Macura i Alta grupa tražiće njihovu punu odgovornost svim raspoloživim pravnim sredstvima“, piše u odgovorima koje potpisuje James McFarlane iz MHP Group, savetnik Alta grupe za komunikacije.

Pitanja poslata Macuri odnosila su se na poreklo kapitala, eventualne prikrivene vlasničke interese, odnose sa braćom Vučić i drugim politički i poslovno uticajnim osobama, poslove sa državnim institucijama Srbije i ulaganja u Crnoj Gori.

Tražena su i objašnjenja o poslovima na Dedinju, ulaganjima u fond „Vista Rica“, eventualnim poslovnim vezama sa patrijarhom Porfirijem i Dejanom Pavlem Nakićem, kao i izjašnjenje o navodima o milionskom transferu u Kolumbiju 2020. godine.

Bujković: Nemamo veze sa Macurom, Veselinovićem, Radoičićem...

Bujković je poručio da nije poslovno, finansijski niti na bilo koji drugi način povezan sa Davorom Macurom, Alta grupom ili bilo kojom kompanijom iz njegovog poslovnog sistema.

„Nemam saznanja o eventualnim poslovnim ili finansijskim vezama Davora Macure sa Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radoičićem, uključujući zajednička ulaganja, nekretninske poslove ili posredno vlasništvo u kompanijama. Ni ja ni kompanije u kojima imam vlasnički ili upravljački interes nemamo poslovne ili finansijske odnose sa Davorom Macurom, Zvonkom Veselinovićem, Milanom Radoičićem, Nikolom Petrovićem niti sa njima povezanim kompanijama“, odgovorio je vlasnik kompanije YU Briv.

Dodao je da su netačni navodi da Zvonko Veselinović, neposredno ili preko povezanih osoba, ima neformalni vlasnički interes ili uticaj na poslovanje kompanija povezanih sa njim.

„Sa njim, neposredno ili preko povezanih osoba, ne postoje ugovori niti dogovori o finansiranju, podeli dobiti ili upravljanju. Niko od navedenih lica, niti bilo koja sa njima povezana osoba ili kompanija, nije finansirao moje hotelske ili građevinske projekte u Boki Kotorskoj. Nemam nikakve veze sa kriminalnom grupom koju navodite u svom pitanju, niti sa bilo kojim narko-kartelom. Svako takvo povezivanje kategorički odbacujem kao neistinito i neosnovano“, piše u odgovorima dostavljenim elektronskom poštom.

Konstatovao je i da „Vijesti“ od 2016. godine objavljuju neistine o njemu, dovodeći ga u vezu sa kriminalnim grupama i ograncima narko-kartela.

Ocenio je da se takvim izveštavanjem narušava njegov lični i poslovni ugled i da mu se „crta meta“, te najavio da će, ukoliko se to nastavi, biti prinuđen da pravdu zatraži pred sudom.

„I pored toga, i dalje verujem da ste ozbiljan medij i upravo zato očekujem da Vaše istraživanje i izveštavanje budu zasnovani na proverenim činjenicama i dokazima.“