Vlada Crne Gore stopirala posao sa Alta bankom: Propao kontroverzni aranžman banke bliske Vučiću sa luksuznim rizortom

Založno pravo trebalo je da bude uspostavljeno kao sredstvo obezbeđenja vraćanja kredita od 15 miliona evra, koji je „Luštica Development“ nameravala da uzme kod te banke, pišu Vijesti.

Pošto kontroverzni pravni posao nije realizovan, „Luštica Development“ nije uzela novi višemilionski kredit kod beogradske banke koju mediji dovode u vezu sa režimom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovom Srpskom naprednom strankom. Veze između Alta banke i porodice Vučić predmet su čestih političkih optužbi opozicije u Srbiji i regionu. Opozicione stranke tvrde da je vlasnik banke, biznismen Davor Macura, paravan i „finansijski novčanik“ predsednika Vučića i njegovog brata Andreja, što vlasti u Beogradu demantuju.

„Vijesti“ su 26. jula objavile da je Vlada dobila zahtev za davanje saglasnosti za uspostavljanje založnog prava na pravo korišćenja marine sa obalnim šetalištem u turističkom rizortu Luštica Bay. Uspostavljanjem založnog prava na pravu korišćenja te državne imovine, koje sada ima „Luštica Development“, Alta banka bi se osigurala da će joj crnogorska kompanija koja razvija luksuzni turistički rizort Luštica Bay kod Tivta vratiti kredit od 15 miliona evra.

U vreme objavljivanja tog teksta na sajtu Vlade još nisu bili objavljeni zaključci koje je kabinet premijera Milojka Spajića (PES) usvojio povodom tog zahteva, kada je o njemu odlučivano na telefonskoj sednici održanoj 29. juna.

Naknadno se, međutim, ispostavilo da je Vlada tog dana prihvatila zahtev „Luštice Development“, koji je podrazumevao da beogradska banka uspostavi založno pravo koje bi joj garantovalo da, ukoliko „Luštica Development“ ne vrati kredit u ugovorenim rokovima, postane korisnik marine i obalnog šetališta sa više izgrađenih objekata na katastarskoj parceli 1117/2 KO Radovići u Tivtu, ukupne površine 18.000 kvadratnih metara.

Samo dva dana nakon što su „Vijesti“ objavile informaciju da je „Luštica Development“ tražila zeleno svetlo Vlade za ovaj kontroverzni aranžman, kabinet premijera Spajića je, ponovo na telefonskoj sednici, 28. jula promenio svoju raniju odluku.

Vlada je poništila zaključak od 29. juna i time nije dozvolila kompaniji da stavi pod bankarsku hipoteku državno zemljište, odnosno marinu sa obalnim šetalištem izgrađenu u srcu kompleksa Luštica Bay.

U obrazloženju odluke o stavljanju van snage zaključka od 29. juna nije navedeno zbog čega se Vlada naknadno odlučila na takav korak. Navedeno je samo da su „nastupile određene pravne i činjenične okolnosti usled kojih je prestao osnov za dalje postojanje upisanog založnog prava, te da je potrebno sprovesti postupak njegovog brisanja iz javnih evidencija“.

Uvidom u katastarske podatke u kojima je upisana i predmetna parcela 1117/2 vidi se da nema upisanog založnog prava Alta banke, niti je u periodu dok je bila na snazi prethodno data saglasnost Vlade za njegov upis, od 29. juna do 28. jula, katastru podnet bilo kakav aktivni zahtev za upis takvog tereta.

Potvrđuju da nemaju kreditne aranžmane sa Alta bankom, ali ne odgovaraju na pitanja

Iz kompanije „Luštica Development“ kratko su kazali „Vijestima“ da potvrđuju da trenutno nemaju nikakve kreditne aranžmane sa Alta bankom.

Iz te kompanije, čiji je većinski vlasnik egipatsko-švajcarski konzorcijum „Orascom Development“, dok Vlada ima nešto manje od deset odsto akcija, nisu odgovorili koliko je ukupno kreditnih aranžmana, kada i u kojoj vrednosti, „Luštica Development“ do sada potpisala sa Alta bankom Beograd kao kreditorom, niti koja su sredstva obezbeđenja izdata za te kredite.

Nije odgovoreno ni zbog čega „Luštica Development“ posluje upravo sa Alta bankom Beograd kao kreditorom svojih poslovnih aktivnosti u Crnoj Gori, odnosno zašto kredite ne uzima kod poslovnih banaka u Crnoj Gori, Švajcarskoj ili Egiptu, kao državama porekla kompanije „Orascom Development“.

„Vijesti“ nisu dobile konkretan odgovor ni na pitanje da li poslovanje sa Alta bankom Beograd, imajući u vidu njenu veoma izraženu povezanost u javnosti Srbije sa tamošnjim režimom i Srpskom naprednom strankom Aleksandra Vučića, može negativno da utiče na poslovni imidž kompanije „Luštica Development“, odnosno čitavog projekta Luštica Bay.

Na pitanja o dosadašnjoj poslovno-kreditnoj saradnji sa „Lušticom Development“ i najnovijem aranžmanu, prema kojem je trebalo da dobiju založno pravo nad korišćenjem atraktivne crnogorske državne imovine – marine, nisu odgovorili ni iz Alta banke.

Ministarstvo: Nisu se stekli uslovi, ali ne preciziraju koji

Iz Ministarstva urbanizma, prostornog planiranja i državne imovine (MDUP), na čijem je čelu Slaven Radunović (Nova srpska demokratija), na čiji je formalni predlog Vlada 29. juna dala kasnije povučenu saglasnost „Luštici Development“ da se zaduži na osnovu državne imovine, kazali su da im je kompanija iz Tivta podnela zahtev za davanje saglasnosti za uspostavljanje založnog prava na pravo korišćenja marine sa obalnim šetalištem, kao sredstva obezbeđenja planiranog kreditnog aranžmana sa Alta bankom AD Beograd.

Iz Ministarstva navode da su sproveli propisanu proceduru, pribavili mišljenja relevantnih institucija i pripremili materijal za odlučivanje radnim telima Vlade.

Kako su objasnili, imajući u vidu značaj nastavka investicionog ciklusa i realizacije projekta od interesa za Crnu Goru, Vlada je bila spremna da omogući realizaciju kreditnog aranžmana, uz određene uslove koje je trebalo ispuniti pre realizacije pravnog posla.

Međutim, prema njihovim tvrdnjama, „Luštica Development“ nije realizovala aktivnosti koje je Vlada utvrdila kao uslov, zbog čega se nisu stekli uslovi za sprovođenje zaključka.

Iz Ministarstva nisu precizirali koji konkretno uslovi nisu bili ispunjeni. „Vijesti“, međutim, navode da se takvi uslovi koji bi se odnosili na kompaniju „Luštica Development“ ne mogu pronaći u zaključcima Vlade od 29. juna, kada je Vlada pristala na kreditni posao.

Vlada je tada Ministarstvu turizma ponovo naložila da bez odlaganja raspiše tender za izbor firme ili međunarodno ovlašćenog računovođe sa značajnim iskustvom u turizmu, koji bi procenio da li su ispunjene obaveze minimalnog investiranja predviđene Ugovorom o zakupu i izgradnji koji se odnosi na „Lušticu Development“.

MDUP je istovremeno obavezan da, nakon dostavljanja izveštaja kontrolora, pokrene pregovore o zaključivanju aneksa ugovora sa projektnom kompanijom. Taj ugovor sklopljen je još 2009. godine.

Vlada je još sredinom januara zadužila Ministarstvo turizma, koje vodi Simonida Kordić (Nova srpska demokratija), da najkasnije do kraja marta 2026. raspiše novi tender za izbor kontrolora koji bi procenio da li su izvršene obaveze minimalnog investiranja.

Međutim, kontrolor realizacije ove investicije, koja zvanično važi za najveće strano „greenfield“ ulaganje u Crnoj Gori, do danas nije angažovan, iako je Vlada pre pola godine konstatovala da je to neophodno radi adekvatnog praćenja realizacije projekta.

Zašto se ne zadužuju kod banaka u Crnoj Gori ili Švajcarskoj

Iz MDUP-a navode da je Vlada i ranije razmatrala zahteve kompanije „Luštica Development“ za davanje saglasnosti za uspostavljanje založnog prava radi obezbeđivanja kreditnih aranžmana, uključujući i aranžmane sa Alta bankom Beograd.

Kako su saopštili, odluke su u svakom pojedinačnom slučaju donošene na osnovu dostavljene dokumentacije i nakon sagledavanja pravnih, ekonomskih i razvojnih aspekata.

Iz Ministarstva ističu da projekat Luštica Bay predstavlja investiciju od strateškog značaja za državu i da njegov razvoj doprinosi pozicioniranju Crne Gore na međunarodnom turističkom tržištu.

Zbog toga je Vlada i ranije, kada su za to bili ispunjeni uslovi, davala saglasnosti koje su kompaniji omogućavale da obezbedi sredstva potrebna za nastavak investicionog ciklusa.

Jedan takav kredit iznosio je 8,3 miliona evra, sa rokom dospeća od tri godine i grejs periodom od 12 meseci. Kao sredstvo obezbeđenja poslužio je prvi hotel izgrađen u kompleksu – „The Chedi Lustica Bay“, odnosno objekti na dve katastarske parcele ukupne površine više od 6.300 kvadratnih metara.

Ni Ministarstvo ni kabinet premijera Spajića nisu odgovorili zbog čega Vlada, kao akcionar „Luštice Development“, nije insistirala da kompanija kredite za nastavak poslovanja u Crnoj Gori prvenstveno uzima kod poslovnih banaka u Crnoj Gori, Švajcarskoj ili Egiptu.

Bez odgovora je ostalo i pitanje da li saradnja sa Alta bankom Beograd, s obzirom na njenu percepciju u delu javnosti Srbije kao banke povezane sa tamošnjim režimom, može negativno da utiče na poslovni imidž „Luštice Development“ i čitavog projekta Luštica Bay, u kojem je Vlada akcionar i vlasnik infrastrukture izgrađene u pojasu morskog dobra.