Visoki savet sudstva: Sporan izbor predsednice Vrhovnog suda

Savo Đurđić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i član Visokog saveta sudstva (VSS), u otvorenom tekstu za portal Otvorena vrata pravosuđa, istakao je da je izbor za predsednika VKS Jasmine Vasović bio sporan, iz jednog razloga - sednica VKS je 26. februara prejudicirala da će VSS Vasovićevoj pružiti podršku.Đurđić se pita kako je moguće da je VKS krajem januara znao da li će Vasovićevoj biti pružena podrška, kada je sednica održana tek juče."Dnevni list "Politika" je u broju od 4. marta 2021. objavio vest da je Opšta sednica VKS-a, na sednici održanoj 26. februara pružila jednoglasnu podršku kandidatu za novog predsednika tog suda, sudiji Jasmini Vasović, uz podsećanje da prema Ustavu i Zakonu o sudijama, predsednika najvišeg suda bira Narodna skupština na period od pet godina, među sudijama tog suda, na predlog Visokog saveta sudstva (VSS).U trenutku davanja navedenog mišljenja, nije postojao predlog VSS-a, koji po ovom pitanju treba da se izjasni na sednici koja je zakazana za 15. mart. Po mišljenju jednog broja pravnika, ovakvo postupanje VSS-a dovelo je do toga da je Opšta sednica VKS-a prejudicirala predlog VSS-a, umesto da bude obratno da VSS uputi predlog, povodom koga će svoje mišljenje dati Opšta sednica VKS-a i nadležni odbor Narodne skupština, na osnovu čega bi konačnu odluku o izboru donela Narodna skupština", navodi Đurđić u pomenutom tekstu.

On se pita i kakvo je mišljenje mogla dati opšta sednica VKS-a, kada u datom trenutku nije postojao predlog VSS-a."Sticajem okolnosti, kao izborni član VSS-a iz reda sudija, nisam prisustvovao sednici održanoj 23.12.2020. na kojoj je pod tačkom „Razno“ doneta  odluka о oglašavanju „Izbora за predsednika VKS-a“. Prema tekstu Oglasa (koji se shodno odredbama čl. 79. st. 2. Zakona o sudijama morao nazvati: Konkurs), koji je VSS objavio na svojoj internet stranici 24.12.2020. godine, nesporno je da Visoki savet sudstva, previđa i ne pominje  odredbe čl. 79. Zakona o sudijama koje se specijalno odnose i primenjuju na postupak predlaganja i izbora predsednika VKS-a, nego se u pravnom osnovu donošenje odluke poziva isključivo na čl. 47. i 80. st. 1. Zakona o sudijama", navodi Đurđić i dodaje:"Naravno, pozivanje u oglasu na uopštene apstraktne odredbe koje se odnose na svaki postupak oglašavanja izbora sudija na stalnoj sudskoj funkciji i istovremeno važe i za predsednike sudova, ne bi bio veliki problem ukoliko ne bi postojale specijalne odredbe koje se primenjuju u postupku predlaganja predsednika najvišeg suda u zemlji koji je po funkciji i predsednik VSS-a. A takve odredbe postoje, kao što smo citirali na početku teksta", kaže on.Đurđić ističe i da nije sporna prijava Vasovićeve, te da je ona potpuno regularna."Važno je naglasiti da se ovaj pokušaj pravne analize nastale situacije ni na koji način ne odnosi na jedinu kandidatkinju za predsednika VKS-a, koja je sasvim regularno podnela važeću prijavu. Još jedan argument je da nije primenjivana ispravna procedura: u slučaju da prvo mišljenje daje Opšta sednica VKS-a, pa tek onda VSS svoj predlog, pitanje je o čemu bi mišljenje davala i na koji način opšta sednica VKS-a, da su se na konkurs javilo dva ili više sudija VKS-a, a da to ne bude prejudiciranje predlaganja bilo kog kandidata?", piše dalje Đurđić.Inače, Visoki savet sudstva je, na sednici održanoj tek juče doneo odluku o predlogu kandidata Narodnoj skupštini za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, odnosno dao podršku Jasmini Vasović.Podsetimo, Vasovićeva je bila jedini kandidat za predsednika VKS. Inače sudija Vasović je tokom 18 godina sudila u mnogim medijskim predmetima među kojima su i slučaj Katarine Rebrače, istražnog sudije iz slučaja Topčider Vuka Tufegdžića, ali i najsramotnijeg postupka u istoriji pravosuđa koje traje i dan danas, skoro punih 15 godina –  smrt devojčice Anje Grahovac (3) zbog lekarske greške.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram