Ubistvom Vesne R. u Kruševcu, koju je hicem iz pištolja u ponedeljak ujutru upucao suprug Zoran R. (54), a potom izvršio samoubistvo, Srbija je dostigla svoj prošlogodišnji crni rekord po ubistvu žena. U zločinu koji je potresao Kruševac, ali i celu Srbiju, Zoran R. je upucao još jednu ženu, I. L. (44), ali je ona, srećom, preživela.
Crna statistika o broju ubijenih žena u Srbiji ne prestaje da raste. U ponedeljak ujutru Zoran R. iz sela Milutovac upucao je najpre I. L. za koju mediji pišu da je sa njim bila u partnerskom odnosu, a potom je takođe hicem iz pištolja smrtno ranio svoju suprugu Vesnu R.
Zoran je svoj krvavi pir započeo upucavši I. L. u kruševačkom naselju Rasadnik, a potom je, na putu između Jasike i Kukljina, ubio ženu. Potom je pobegao s mesta zločina i izvršio samoubistvo u automobilu u trenutku kada ga je, prema pisanju lokalnih medija, policija opkolila radi privođenja.
Ovo ubistvo nažalost još jedno je u nizu stravičnih ubistava žena u Srbiji. Prema javno dostupnim podacima, ovo je 27. ubistvo žene, a Vesna Stanojević ističe da je situacija u kojoj se nalazimo izuzetno zabrinjava.
„Malo se priča o slučajevima nasilja nad žena i to možda i dovodi do do ovakvih stvari. Ja sam pričala o merama koje moraju da se preduzmu da bi se sprečilo nasilje, ali šta god da kažete na tu temu, ispada da je to problem drugog reda“, rekla je Stanojević.
Ona ističe da nema utisak da nekoga posebno zanima nasilje nad ženama, koje dovodi do tragičnih ishoda. Stanojević navodi da je to ozbiljan problem, te da nasilje nad ženama zahteva da više o njemu pričamo i tako edukujemo ljude, ali i ohrabrimo žene da o njemu progovore i isto prijave.
„Bavimo se drugim stvarima, kao što i znate. Pri kraju smo godine, ali je pitanje kako će izgledati još ovih mesec i po dana. Nije urađeno ništa da se preuzmu mere da se nasilje spreči. Nikome sada nije jasno zašto je taj čovek to uradio. Ljudi ne shvataju da život nije nešto što tek tako možeš da protraćiš“, zaključila je naša sagovornica.
Po svemu sudeći ovaj broj ne prestaje da raste iz godine u godinu. Poređenja radi, prema podacima Autonomnog ženskog centra, u Srbiji su u 2022. godini u prvih devet meseci bile ubijene 24 žene, isto toliko ubijeno je i u 2023. godini.
I pored ovih teških brojki, postoji mogućnost da one nisu konačne. Naime, u nedavnom razgovoru za portal Nova.rs Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) objasnila je da su mediji glavni izvor informacije o broju ubijenih žena, te da zvaničnih evidencija zapravo i nema.
„Izveštavanje većina medija se poslednjih godina značajno poboljšalo, pa tako više ne čitamo i ne slušamo kako se okrivljavaju žene zbog toga što nisu ili jesu nešto uradile, niti se ubistva žena opravdavaju time što je „ubica ženu mnogo voleo“, pa ju je ubio jer nije mogao da se pomiri sa činjenicom da ga je napustila ili saopštila svoju odluku da želi da ga napusti. Zbog razočaranja postupanjem institucija vidimo i da se žene obraćaju medijima za pomoć. U zavisnosti od toga kako će mediji izveštavati zavisiće da li će ženi stvarno biti pružena pomoć“, rekla je tada Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC).
Na pitanje kako možemo pomoći ženama koje su žrtve porodičnog i partnerskog nasilja, Vanja Macanović navodi da je najvažnije ohrabriti žene.
„Ženama koje žive u nasilju možemo pomoći tako što ćete ih ohrabriti da se obrate ženskim organizacijama, gde mogu da ostanu potpuno anonimne ukoliko to žele. Ženske organizacije su tu da pruže pomoć i podršku ženama da prepoznaju sve forme nasilja kome su izložene (ne samo fizičko), te se na osnovu razgovora procenjuje rizik u kome se žena nalazi. Žene se ohrabruju da nasilje prijave institucijama, s tim je pre prijave potrebno da se sa ženom napravi plan tako da žena nakon prijave bude bezbedna. Podsećamo da je za žene koje žive u nasilju najopasniji momenat da budu ubijene ili teže povređene onaj kada prijave nasilje, napuste nasilnika ili saopšte svoju odluku da žele da ga napuste ili pokrenu postupak razvoda braka“, kazala je ranije naša sagovornica.
Prema rečima naše sagovornice iz Autonomnog ženskog centra, postoje žene kojima su institucije verovale i koje su ostvarile pravo na zaštitu. Međutim, prema njenim rečima, jedan broj žena nije naišao da profesionalce koji razumeju fenomen nasilja u porodici, odnosno i sami su ili nasilnici ili žrtve, ili im je nametnuto da postupaju u ovim slučajevima iako oni to ne žele i nemaju empatiju.
„Neadekvatno postupanje institucija dovodi ženu u još veću opasnost od nastupanja teže posledice ili ubistva, I zbog toga ponavljamo da nasilje treba prijaviti, ali ga treba prijaviti tako da žena nakon prijave bude bezbedna“, kazala je naša sagovornica.
Slučaj koji jasno opisuje situaciju u kojoj institucije nisu adekvatno reagovale jeste slučaj ubistva Sanje M. (47) iz Pirota, koju je M. M. upucao nasred centralnog trga u Pirotu u trenutku kada je imao zabranu prilaska. Sanja M. je svog ubicu osam puta prijavljivala policiji pre nego što je protiv njega bila pokrenuta bilo kakava istraga, potom je osuđen, a kada je i deveti put prijavljen za isto krivično delo, sudija za prethodni postupak Osnovno suda u Pirotu odbio je da mu na predlog tužilaštva odredi pritvor, već mu je izrekao meru zabrane prilaska i komuniciranja sa žrtvom.
Inače, kako je portal Nova.rs ranije izveštavao, M. M. je Sanju M. ubio iz hicem koji joj je s leđa ispalio iz pištolja za koji nije imao dozvolu.
Zbog svih ovih odluka postupak kontrole pokrenuo je Zaštitnik građana, dok je Autonomni ženski centar od nadležnih institucija zatražio javno slušanje koje bi za cilj imalo utvrđivanje propusta svih institucija u lancu zaštite od nasilja u porodici i partnerskog nasilja, a koji su nastali u slučaju ovog ubistva.
Imajući u vidu da je 80 odsto žena u Srbiji doživelo neki oblik nasilja, da nasilnik može biti bilo ko pored nas, bez obzira na obrazovanje, statusni simbol, godine, poreklo i slično, AŽC je u jednom od svojih priručnika, pored ostalog, ponudio nekoliko pitanja koje možete postaviti žrtvama nasilja.
Šta da uradim da ti pomognem?
Kako se osećaš u vezi s njegovim ponašanjem?
Kako to utiče na tebe?
Kako se nosiš sa zlostavljanjem?
Šta možeš uraditi da bi bila bezbednija?
Čega se plašiš ako odeš?
Čega se plašiš ako ostaneš?
Da li znaš kada postaje nasilan? Da li postoji neki obrazac?
Šta je najgore što možeš da zamisliš da može da se desi tebi/tvojoj deci?
Koji su tvoji najgori strahovi u vezi sa samom sobom i s decom?
Šta već sad radiš da bi zaštitila sebe/svoju decu (to je dobra prilika da joj se pokaže koliko već možda radi da bi bila bezbedna)?
Koje stvari koje radiš da bi zaštitila sebe/svoju decu zaista koriste u praksi, a koje ne?
Koje su tvoje lične osobine koje ti pomažu da se nosiš sa ovom situacijom (istražite kako se te osobine mogu pojačati; na primer, podsticanje njenog samopouzdanja i njene sposobnosti da veruje svom instinktu)?
Koji ti još spoljni faktori mogu pomoći da se nosiš sa ovom situacijom (npr. mreža podrške prijatelja i porodice, pristup novcu, pristup alternativnom stanovanju)? Kako ti oni mogu još pomoći?
Da li mogu da ti pomognem da saznamo koje ti još mogućnosti stoje na raspolaganju?
Koje mogućnosti bi bile najrealističnije za tebe? Šta je ono što bi zaista mogla da uradiš (fokusirajte se na to)?
Policija: 192
Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu: 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h
Sigurna ženska kuća Novi Sad, CSR: 021/6465746, svakog dana od 00 do 24h
Novi Sad „Iz kruga Vojvodina“: 021/447-040, 066/447-040, 0800-10-10-10 radnim danima 09 – 16h
Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja: 0800 100 007, od 10 do 20h
Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600
Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom: 2645-328, radnim danom od 10 do 20h
SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja: 3626-006, od 14 do 18h
SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj“: 0800-123456, besplatni i poverljivi pozivi (0-24h)
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar