Stadion Fudbalskog kluba Partizan u Humskoj ulici u Beogradu bio je jedan od "bunkera" Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i pripadnika njihove kriminalne grupe. Srđan Lalić, nekadašnji Belivukov pajtos, a sada okrivljeni saradnik u postupku koji se vodi protiv grupe, opisao je na poslednjem pretresu do detalja kako se upravo u prostorijama Partizanovog stadiona čuvalo oružje, pripremala droga za rasturanje po ulicama, ali su se i dovodile buduće žrtve pre nego što su odvođeni u takozvanu klanicu u Ritopeku, gde su ih brutalno mučili i ubijali.
Kriminalna grupa na čelu sa Belivukom i Miljkovićem najpre je formirana pod parolom navijačke grupe, koja je odavno taj epitet prerasla. Samim tim, pripadnici klana su upravo na Partizanovom stadionu činili svoje „prve korake“. Zbog toga je u prilikom hapšenja februara 2021. godine jedna od stanica policajaca bila i adresa u Humskoj 1, gde se nalaze prostorije Partizanovog stadiona koji su mnogi nazivali restoranom, ali su u međusobnoj komunikaciji kriminalci za njega govorili da je „bunker“.
I još tada, prilikom hapšenja, zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić otkrio je da su u prostorijama na stadionu nađeni narkotici, oružje, ali i materijalni i biološki tragovi.
„Ono što smo tražili – mi smo to i našli. A, to se vezuje za najveća krivična dela, ubistva i sakaćenja ljudi. U šteku na stadionu Partizana je zatečeno 10, 15 lica, ali oni nisu članovi ove kriminalne grupe, samo su legitimisani. Sam stadion Partizana ima mnogo tih, što skrivenih, što neskrivenih prostorija, to ćemo tek utvrditi. To nije bunker, već ozbiljno opremljena prostorija koja je njima data na korišćenje. I to treba pitati upravu Partizana zašto su ih dobili“, istakao je Cmolić.
Da je namena tih prostorija bila višestruka, javnost je imala prilike da sazna najpre iz optužnice protiv ovog klana, a zatim i iz svedočenja okrivljenih saradnika tužilaštva Srđana Lalića, Nikole Spasojevića i Bojana Hrvatina.
Pripadnici kriminalne grupe, pored ostalog, terete se i za silovanje mladića I. S. koje se, prema optužnici, dogodilo upravo u Humskoj ulici 8. 9. i 10. avgusta 2020. u prostorijama ispod tribine. Aleksa Šejić, Mijat Simeunović i Miloš Lukić Selak zatekli su I. S. ispred restorana s telefonom u ruci i na silu ga uvukli u prostorije.
Upitali su ga: „Požarevac, šta radiš tu?“, a potom ga praktično oteli.
„Šta je bilo, doš’o si da cinkariš, doš’o si da pratiš Velju?“, rekli su mu okrivljeni.
Zahtevali su od I. S. da im kaže ko ga je poslao i optuživali ga da je cinkaroš, da ih snima, prati, i da sve to radi za navijačku grupu „Alkatraz“. O tome su obavestili vođe grupe, Marka Miljkovića i Veljka Belivuka, a potom su ga zaključali u prostorije koje su koristili, držali vezanog tri dana i naizmenično ga tukli. Aleksa Šejić ga je tada i, prema navodima optužnice, silovao. Oštećeni I. S. je u svom iskazu pred tužiocem ispričao i da su mu pripadnici klana u telefonu našli broj ubijenog vođe navijača Ljubomira Markovića Kiće i izvesnog Pere „Alkatraza“.
Veče pre kobnog događaja s Perom „Alkatrazom“ je razmenio poruke, jer je on trebalo da mu nađe posao u fabrici za delove. Upravo te poruke bile su kobne za ovog mladića.
Da ove prostorije na Partizanovom stadionu nisu samo „restoran“, kako okrivljeni pokušavaju da predstave, imali smo prilike da čujemo i na poslednjem ročištu u postupku protiv ove grupe, prilikom gledanja foto-dokumentacije. Gledajući slike zabeležene na stadionu, Lalić je detaljno opisivao raspored i namenu prostorija.
„Tu je kasa, sef. Ovo je kraj teretane, toaleti, i tu je prostorija gde je I. S. ležao. Tu je ulaz u prostoriju. Tu je prostorija gde se noćilo, tu je noćio Šejić. U plakaru u sobi su stajale policijske značke. Vidimo kese za vakumiranje narkotika, baklje… Ovo su vrata od te kancelarije, narodski se kaže da su blindirana, ali je pravi termin sigurnosna vrata… Ovo je kuhinja. Tu su bile vage, etil-alkohol, kofein, špricevi.. Ne znam da li je zaplenjena vaga“, objašnjavao je Lalić.
Dodao je da se na tim stolovima pripremala droga, da su čak imali i ometače mobilnih signala. Na pitanje sudije odakle municija koja se videla na fotografijama, Lalić je pojasio: „Mnogi ljudi su koristili te prostorije za odlaganje narkotika, oružja i kada neko vidi nešto tuđe, ne dira.“
Lalić je ranije objasnio da je „kuhinja za spid“ na Partizanovom stadionu funkcionisala tako što se naprave porudžbine, a potom se jedan dan odredi za „izbacivanje“, kako bi se droga razdelila kupcima. Za razliku od spida koji se nekada pravio na licu mesta, situacija sa marihuanom je bila drugačija i ona je, kako je Lalić objasnio, mahom išla na adresu kupca.
U proizvodnji, pripremanju i daljem distribuiranju narkotika, kako je Lalić kazao, učestvovao je veliki broj ljudi koji je dolazio na stadion i imao Skaj aplikaciju namenjenu šifrovanoj komunikaciji. Za razvoženje droge bio je zadužen izvesni „Deda“, stariji muškarac kog su pomenuli gotovo svi okrivljeni saradnici, ali se njegovo ime u optužnici ne nalazi. Uz to, oni koji su bili angažovani u u poslovima obezbeđenja u beogradskim klubovima su ujedno i distibuirali narkotike u te lokale.
Bonus video: Koga će sve iz državnog vrha Belivuk da povuče sa sobom