0
Hrabra policajka Katarina Petrović, koja je doživela i doživljava odmazdu institucija u Srbiji jer je radila profesionalno i u interesu javnosti i koja je dostavila opozicionoj političarki Mariniki Tepić izveštaj o nesreći koju je "meklarenom" izazvao Nikola Petrović na Dedinju, prvi put za NIN govori o svemu što se desilo. Petrovićeva je zbog svog poteza uhapšena, dok Petrović, inače kum predsednika Aleksandra Vučića, zbog vožnje u alkoholisanom i drogiranom stanju, nije čak ni zadržan u policiji.
Kako ste odlučili da pošaljete informaciju od nesumnjivo javnog značaja?
„Neposredno pre nego što sam narodnoj poslanici poslala tu informaciju slušala sam direktan prenos zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, na kojoj je gospođa Marinika Tepić već iznela sve podatke vezane za saobraćajnu nezgodu. Kada sam izvršila uvid u našu, policijsku evidenciju, videla sam da je sve što je ona ispričala na toj sednici tačno, a takođe sam videla da je prilikom uviđaja izvršeno testiranje Nikole Petrovića na narkotike, kao i to da je tim testom utvrđeno da je pozitivan na kokain.
Specifično je bilo to da u tom izveštaju nije navedeno da je prema njemu primenjena mera obaveznog policijskog zadržavanja, što je praksa u takvim situacijama. Tada sam osetila potrebu da joj kažem da je sve to što je ispričala istina, odnosno da tako i piše u našim evidencijama“, rekla je za NIN.
Šta se sve dešavalo nakon što ste poslali informaciju?
„Smatrala sam da to što sam uradila nije ništa posebno, pa sam nastavila najnormalnije sa svojim ustaljenim obavezama i aktivnostima.
Nakon što je ona, posle tri-četiri dana, tu službenu belešku objavila na društvenoj mreži Twitter, ispričala sam suprugu (koji je takođe policajac) šta sam uradila. Dva dana kasnije u prostorije Policijske uprave u Valjevu došli su policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole MUP-a RS, koji su sa mnom obavili vrlo neprofesionalan i evidentno politički obojen razgovor. Tada je zapravo počeo slučaj „predsednikov kum““.
Pročitajte još:
Kako su vas sve proganjali i ko vas je proganjao?
„Ne mogu reći da me je bilo ko proganjao, ali nakon prvog informativnog razgovora sa policijskim službenicima Sektora unutrašnje kontrole, koji je trajao oko tri sata, a u kojem su mi postavljali pitanja kao da sam državni neprijatelj, strani plaćenik i domaći izdajnik, shvatila sam da mi je za dalje potrebno da pored sebe imam i pravnog zastupnika, odnosno advokata, iako sam bila svesna da nisam učinila nikakvo krivično delo“.
Da li ste očekivali da će biti ovakve represije prema vama s obzirom na to da se radilo o kumu predsednika države?
„U početku uopšte nisam očekivala bilo kakvu represiju, jer sam bila i tada a i sada ubeđena da nisam uradila ništa loše. Smatram da javnost mora da bude obaveštena o radu institucija, a da su institucije dužne da neselektivno sprovode zakone. U ovom slučaju zakon nije bio isti za sve“.
Kakav je bio odnos onih koji su vas saslušavali?
„Ako govorimo o ljudima iz MUP-a, prvi razgovor (20. juna 2023. godine) je bio prilično neprofesionalan i neprijatan. Pitanja koja su mi postavljali najmanje su imala veze sa mojim postupanjem (pristup evidenciji). Uglavnom ih je zanimalo šta to meni ne odgovara u ovoj državi, zašto sam i sa kim išla na protest „Srbija protiv nasilja“ u Beogradu i tome slično. Kada su 3. jula 2023. godine došli u Valjevo da me hapse, ponašali su se kao da su uhapsili Osamu bin Ladena lično. Osiono, gordo, nadmeno, svojim stavom su mi jasno stavili do znanja da neću dobro proći, jer sam „takla gde se ne dira“.
Šlag na tortu je bilo to da su me uhapsili i odveli u Beograd, u prostorije za zadržavanje lica u Policijskoj stanici Novi Beograd, i pored toga što su znali da me tužilac neće primiti radi saslušanja pre srede, 5. jula 2023. godine, čisto da tamo prespavam dve noći. Saslušanje u Višem tužilaštvu u Beogradu bilo je rutinska stvar za postupajućeg tužioca, iako sam ispričala sve što sam imala, priznajući radnju ali ne i krivično delo. I pored očiglednog nepostojanja razloga za predlaganje pritvora, nakon konsultacija (sa višim tužiocem i nekim ljudima iz MUP-a), koje je trajalo čitava dva i po sata, odlučeno je da se predloži određivanje pritvora. Sudija za prethodni postupak se samo složio sa predloženom merom, završio radno vreme i otišao kući u 15.30, a mene poslao u pritvorsku jedinicu Centralnog zatvora u Beograd“.
Kako su se odnosili prema vama dok ste bili u pritvoru u Centralnom zatvoru u Beogradu?
„Što se tiče zaposlenih u Centralnom zatvoru i sudske straže, koja me sprovela od Palate pravde do CZ-a, njihovo ponašanje prema meni je bilo maksimalno profesionalno. Po ponašanju i gestikulacijama pojedinih, mogla sam da zaključim da odobravaju i podržavaju moj postupak, ali da to ne mogu glasno da izgovore“.
Kako su se kolege odnosile prema vama nakon što je počeo vaš progon?
„Veliki broj kolega mi je pružio podršku, većina tako što su me pozdravili preko mog supruga, a manji broj njih transparentno. Imam čak i razumevanja za one koji se do današnjeg dana nisu oglasili. Znam da mnogi dele moje mišljenje o stanju u društvu, ali isto tako razumem i njihov strah da to glasno kažu“.
Šta suspenzija konkretno znači u vašem slučaju? Da li su vam umanjili platu i za koliko procenata?
Pročitajte još:
„Suspenzija do kraja disciplinskog postupka je bio logičan potez mojih pretpostavljenih. Privremeno udaljenje sa posla mi je u nekim momentima i odgovaralo, ali se ipak nadam da neće dugo trajati jer suspenziju smatram kaznom pre izricanja presude, a ja sam neko ko je službi mogao samo da doprinese, čega su mnogi svesni. Primam polovinu plate,što kućni budžet svakako trpi, ali uz izvesne korekcije potreba i rashoda, uspevamo da preživimo mesec“.
Šta očekujete od krivičnog i disciplinskog postupka koji su povedeni protiv vas?
„Ako su očekivanja velika, razočaranja mogu biti još veća. Boriću se da dokažem da je moje postupanje bilo u javnom interesu, da u mojim postupcima nema elemenata krivičnog dela, pa čak ni disciplinske odgovornosti. Može se nadasve reći da ima čak i doprinosa. U prilog ovome govori i Kodeks policijske etike, koji u članu 8. kaže da „omogućavanjem uvida javnosti u zakonit, profesionalan, pravedan i human rad i prihvatanjem javnosti kao oblika kontrole nad njim, policijski službenici doprinose ostvarivanju, izgrađivanju i učvršćivanju ugleda Ministarstva““.
Ceo intervju pročitajte na sajtu nedeljnika NIN.
VIDEO: Da li će afera Meklaren završiti u fioci?
